Vidite je u knjigama, na tablama zvaničnih ustanova i jelovnicima hipsterskih kafića, ali u svim ostalim slučajevima, ćirilica je gotovo nevidljiva. Pesimisti bi rekli da je iskorenjenja, nacionalisti da je pažljivom taktikom Pentagona namerno skrajnuta i stavljena pod senku latinice, a agnostici bi rekli da to možda jeste slučaj, a možda i nije.Bilo kako bilo, odsutnost ćirilice je uočjiva na mestu gde pisana reč danas ima najširu primenu - internetu. Ukoliko pogledate postove i komentare običnih korisnika, Vukovog pisma nema gotovo nigde. Čak i onaj ortak iz osnovne sa kokardom na cover fotki nema vremena da se zamlaćuje time.
Reklame
Tačno je da na računaru u Language preferences možete podesiti ćirilicu, ali opet nemate pravu tastaturu na ćirilici, fizičku. Ozbiljno, da li ste nekada videli nekog da kuca na pravoj pravcatoj ćiriličnoj tastaturi sa Њ i Љ? Ja nisam.I možda je to razlog zbog koga ljudi u elektronskoj formi koriste mahom latinicu. Verovatno je nenormalno iritantno kada pokušavate da ubodete Љ, pa ne znate da li treba da pritisnete Q ili W, a vreme je dragoceno na internetu, jer misli lako beže ili se, ne daj bože, menjaju.Zato sam krenuo u potragu za pravom srpskom tastaturom na ćirilici.Prvo sam se raspitao među prijateljima i niko od njih nema ćiriličnu tastaturu. Mnogi nisu znali ni da tako nešto uopšte postoji. Doduše, jedan ortak ima laptop sa tastaturom na ćirilici, ali to mu je ćale doneo iz Rusije i njihovo pismo se ipak razlikuje od našeg, tako da nažalost ne ispunjava kriterijume. Rusi i mi smo braća po mnogim osvnovama, ali nismo braća po tastaturi.Otišao sam čak i do IT odeljenja u firmi, vodeći se mišlju kako ti likovi imaju sve i svašta, pa i tastaturu na ćirilici. Možda im je ostalo nešto iz blaženog perioda kada se medij još uvek nije smatrao izdajničkim, pomislio sam. Nažalost, moj odlazak je bio uzaludan. Ne samo da nemaju ćiriličnu tastaturu, već su poprilično uvereni da su male šanse da tako nešto pronađem na slobodnom tržištu.Ipak, to me nije toliko obeshrabrilo i nastavio sam potragu koristeći se upravo tastaturom. Kontaktirao sam Gigatron, Win Win i Tehnomaniju, najveće distributere računarske opreme u Srbiji. Ništa, nema tastature. Jedna prodavačica u kol centru nakon petnaestominutnog razgovora nije uspela da razume šta tražim.
Reklame
- Baš sa Њ i Љ? – pitala me je.- Da, treba mi tastatura sa srpskim ćiriličnim pismom – odgovorio sam.- Tako nešto nažalost nemamo.Jedino sam saznao da je Genius nekada pravio tastature na ćirilici u ograničenim količinama, ali toga nema više u prodaji.Ne možete da nađete srpsku tastaturu u najobičnijoj prodavnici za kompjutere. To je poražavajuće.Prema članu 1 Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, u Republici Srbiji je u službenoj upotrebi ćirilično pismo. Prema članu 2 istog zakona, službenom upotrebom jezika smatra se upotreba jezika i pisama u radu: državnih organa, organa autonomnih pokrajina, gradova i opština, ustanova, preduzeća i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja, javnih preduzeća i javnih službi, kao i u radu drugih organizacija kad vrše poslove utvrđene ovim zakonom.Izmenama ovog zakona, ćirilica se označava kao matično pismo, a latinica kao pomoćno. I iako zakon ne obavezuje ljude da, osim u službenim okolnostima, koriste ćirilicu umesto latinice, izgleda da se u Srbiji češće služimo pomoćnim nego matičnim pismom.Prema istraživanju koje je 2014. sprovela Politika, 47 odsto ispitanika koristi latinično pismo, spram 36 odsto onih koji koristi ćirilicu. Ostali ispitanici izjavili su da podjednako koriste oba pisma. Među ispitanicima koji koriste internet, 57,3 odsto piše latinicom, dok gotovo upola manji broj (njih 28,8 odsto) koristi ćirilicu.Mnogi za ovo potiskivanje ćirilice krive upravo internet. Međutim profesor Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik na Filološkom fakultetu, kaže da nas “ništa ne sprečava da u elektronskom dopisivanju koristimo ćirilicu.”
Reklame
Ali da li je zaista tako? Da li zaista nemamo apsolutno nikakvih prepreka pri kucanju ćirilice? Ne bih se složio. Zato sam nastavio potragu.Tražio sam i po sajtovima za prodaju i naišao na najbliži mogući trag. Nekada je na Limundu postojala aukcija za ćiriličnu tastaturu.
Pitam se samo ko je taj srećnik koji je kupio verovatno poslednji primerak ćirilične tastature u Srbiji. I ko zna koliko bogastvo je izdvojio za ovakvu relikviju.Nastavio sam da tražim, ukucavajući latinicom u pretraživač sve moguće verzije sintagme “ćirilična tastatura”. Upornost se na kraju isplatila. Novim tabom zasvetleo je sajt srpskatastatura.com. Bam! Imaju čak i slogan “Da kucaš kao što govoriš”. Carski.Kako stoji na sajtu, u pitanju je “tastatura sa ćiriličnim slovima, modernog dizajna i kvalitetne izrade. Odgovara na potrebu korisnika za kucanjem ćiriličnim pismom, prevazilazeći ograničenja YU rasporeda”. Kreatori ove tastature ističu da je idealna za đake, daktilografe početnike i korisnike koje zbunjuju engleski tasteri pri kucanju ćiriličnih tekstova. Dakle, idealna je za sve, pošto se svi koče pri kucanju ćirilice na kompjuteru.Ubrzo sam naišao i na sajt koji prodaje univerzalne nalepnice za tastaturu. Ovo je super rešenje ukoliko imate tastaturu koja nema obeležena slova za jezik koji je vama potreban. Jednostavno i poprilično ekonomično rešenje.
I nude više varijanti ćirilične tastature – srpska ćirilična i latinična slova, srpska ćirilična i engleska slova (US) ili rusko-srpska slova i znaci. Ipak, pobedu za najtastaturu odnosi gastarbajterska limited edition tastatura (imao sam tu slobodu da je ovako fensi krstim) – nemačko-srpska ćirilična slova i znaci.
