Mladi parovi o tome kako izgleda kad delite račune i troškove u vezi

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE UK.

Za mnoge od nas, romantična ljubav — koliko god komplikovana bila — često se svodi na sledeće: upoznate nekoga, zaljubite se jedno u drugo i ako se sve ne završi u suzama pre nego što počnete da živite zajedno, na kraju počnete da živite zajedno.

Bilo da odlučite da to uradite zato što ne možete da podnesete da budete razdvojeni ni sat vremena, zato što je tako jeftinije ili zato što je to samo logičan sledeći korak u životu odraslih, zajedničko useljenje temeljno menja vezu. Odjednom morate konstantno da se bavite sranjima nekog drugog ljudskog bića (uglavnom metaforički, ali ponekad i bukvalno) i gomilom računa koje morate da plaćate zajedno. Ta poslednja stvar posebno — zajedničke finansije — ume da optereti vezu, jer kupovanje stvari koje vam ne trebaju vašim novcem je jedno, a trošenje ušteđevine vašeg ljubavnika jedan od najbržih načina da ostanete solo.

VICE urednici iz svih delova Evrope pitali su šest parova koji žive zajedno kako uspevaju da raspodele teret vođenja domaćinstva a da i dalje redovno imaju seks.

Marta: "Mi smo par sad već deset godina, a počeli smo da živimo zajedno pre pet. Do sada smo uspele da se držimo prvobitnog plana ravnopravne podele plaćanja svakog računa. Jedini put kad se toga nismo držale bilo je kad je neka od nas zarađivala znatno manje od druge.

Nas dve imamo veoma različit pristup rukovanju novcem — Silvija štedi svaku paru za našu budućnost, dok ja trošim svu našu gotovinu koliko mogu na restorane i koncerte. Zato je deliti račune po pola najlakši način da ih platimo na vreme i izbegnemo svađu ili duge, izrazito neseksi razgovore o budžetu.

Silvija nam je otvorila zajednički račun u banci za osnovne potrepštine i kako bi nadgledala naše trošenje, ali pošto je račun stigao u paketu sa dve odvojene kreditne kartice, možda sam svoju nekoliko puta iskoristila da kupim gomilu manje bitnih stvari. Radim na samokontroli, međutim, zaista."

Iva: "Većinu svojih troškova pokrivamo sami, ali ponekad zamolimo roditelje da nam pomognu. Oni nam s vremena na vreme plate telefonske račune ili pozajmimo novac od njih krajem meseca kad ostanemo kratki. Kad nam dođu u posetu, donesu nam hranu ili sredstva za higijenu — i uvek drage volje prihvatimo kad se ponude da nam plate stvari koje su malo skuplje, kao što su neki lepi šamponi ili kreme.

Delimo račune gotovo ravnopravno, ali Dušan ipak plaća malo više jer je odgovorniji, ja se uvek nekako izvučem jer odlažem odlazak u banku. Kiriju ne plaćamo, srećom. Međutim, zaista trošimo mnogo novca na restorane i provod. Volimo da se počastimo zato što mnogo radimo, ali to nije zdrava navika. Ja trošim mnogo i na odeću, što se Dušanu ne dopada. Ponekad od njega krijem nove stvari kao što su cipele — moja kolekcija cipela ionako zauzima jednu čitavu sobu u našem stanu. On troši mnogo svog novca na ploče, tako da je, što se mene tiče, to podjednako loše. Ja bar svoje stvari nosim.

Svakog meseca kažemo da moramo da uštedimo, ali to se nikad ne desi — i prilično je normalno za nas da ostanemo bez novca sredinom meseca, što dovodi do svađa, tako da to baš nije sjajno za našu vezu. Volela bih kad bismo bili dovoljno zreli da uštedimo za renoviranje stana ili putovanje na neka lepa mesta, što je za sada misaona imenica."

Agata: "Delimo račune pravedno, ne ravnopravno — svako doprinosi na osnovu onoga koliko zaradi. Pokušali smo neko vreme sve da delimo ravnopravno, ali osećali smo se jadno vodeći evidenciju koliko ko troši. Na kraju smo se odlučili za pravednost: kad sam ja zarađivala više, plaćala sam veći deo naših računa, ali kad sam otišla na neplaćeno trudničko posle rođenja našeg drugog deteta, Pavel je rado pokrivao sve naše troškove.

Kad dobijete decu, to menja način kojim rukovodite svime u životu, a posebno finansijama. Naravno, sada više trošimo na decu ili restorane, ali zato manje na vikende jer se ne provodimo više kao nekad. Pavel voli da kupuje deci skupe stvari, kao što su luksuzne cipele i lepa odeća. Ja sam malo pažljivija s novcem — ne želim da manjak novca utiče na našu vezu. Kad su vremena finansijski teška, desi se da se mnogo svađate. Kad ste finansijski stabilni, ne osećate potrebu da toliko kritikujete jedni druge."

Meri: "Znaš da si izgubio detinju nevinost onog trenutka kad otvoriš tabelu u ekselu da bi vodio evidenciju zajedničkih troškova. Akis plaća stanarinu, životno osiguranje i životne namirnice, dok ja pokrivam režiju, TV pretplatu i WiFi. Akis više zarađuje, ali sviđa mi se što učestvujemo ravnopravno. Bilo je perioda kad sam jedva mogla da pokrijem svoj deo troškova, ali od tada su stvari pošle na bolje.
Kad smo prvi put počeli da živimo zajedno, konstantno smo kontrolisali nedeljni budžet. Ovih dana ne putujemo onoliko koliko bismo voleli, uglavnom zato što ne možemo to sebi da priuštimo, ali i zato što štedimo kako bismo došli do mastera i kasnije zasnovali porodicu.
U Grčkoj je mladim parovima veoma teško da prežive u trenutnim ekonomskim uslovima. Na sreću, oboje imamo posao i ispomažemo jedno drugo koliko možemo."

Gonzalo: "Zabavljamo se već skoro četiri godine, a krov nad glavom delimo oko jednu. Bilo je stvarno teško da nađemo stan koji možemo da plaćamo – živimo u Barseloni, gde je u poslednje dve godine cena stanarine skočila u nebesa. Uz sve to, Aida ne zarađuje mnogo u kafiću. Ali konačno smo uspeli da nađemo nešto relativno jeftino blizu centra grada.

Pošto je moja plata mnogo veća od njene, ja plaćam većinu računa. Ona plaća WiFi, povremeno životne namirnice i manji deo stanarine. Pošto ja plaćam skoro sve, dogovorili smo se da ona na sebe preuzme veći deo poslova oko kuće. Jednom kad oboje budemo zarađivali manje-više isto, podelićemo troškove i obaveze oko kuće na ravne časti. Nije idealno i znam da zvuči staromodno, ali za sada smo to uspeli da smislimo kako bi se stekao utisak veće ravnopravnosti. I pravo da vam kažem, mislim da je imalo pozitivan uticaj na našu vezu — ne gubimo vreme svađajući se ili žaleći se na novac ili stanje u kom se nalazi stan."

Danijela: "Zajedno dajemo doprinos za zajednički račun u banci, koji koristimo da bismo kupovali stvari za kuću. Jedno od nas plaća visoke troškove domaćinstva — stanarina, režija i hrana — dok se drugo stara da naša dadilja dobija platu na vreme i da su pokriveni svi neplanirani dnevni troškovi. Kad bilo kome od nas ponestane novca, ovaj drugi ga ispomogne. Sviđa nam se tako — osećamo se kao tim. Zapravo, novac je jedna od retkih stvari oko kojih se nikad ne svađamo.

Retko tražimo novac od roditelja, ali kad to učinimo, tražimo im veoma male pozajmice. Zaista verujem da nam to što imamo dovoljno novca da vodimo relativno udoban život daje prostora da se koncentrišemo na ono što je bitno u našoj vezi."

Još na VICE.com:

Zašto smo uzeli prve kredite i kako to utiče na našu psihu

Mladi u Beogradu koji žive sa roditeljima

Odvratne stvari kod naših partnera koje im prećutkujemo