Članak je prvobitno objavljen na VICE SpainDaniel Hordan je naviknut na turiste. Ovaj fotograf je proveo detinjstvo u blizini Benidorma, španskog gradića koji je prava Meka za britanske turiste koji želeli da srpže svoju skoro prozirnu kožu. Takvo odrastanje dalo mu je posebnu osetljivost i izgradilo njegov pristup odnosu prema turistima, gde god ih susretne. "Postoji nešto veoma tužno u vezi sa turizmom kada ga gledate spolja, kao lokalac", kaže on. "Ali za turiste, stvar je suprotna. Možda me baš ta kontradikcija fascinira."
Reklame
Ovaj fotograf je to svoje iskustvo i interesovanje pretočio u novu seriju fotografija i igru memorije sa karticama, nazvanu Flash – u kojoj su uhvaćeni izgled i navike prosečnog turiste. Pitali smo Hordana kako je odrastati na mestu kao što je Benidorm, zašto je napravio tu igru pamćenja i šta ima toliko da se voli kod turista.
VICE: Kako si došao na ideju za Flash?Daniel Jordan: Flash je počeo kao foto-projekat koji se na kraju pretvorio u igru memorije. Snimio sam fotografije na prilično dosadnom putovanju u Belgiju na koje sam išao sa roditeljima. Nekoliko meseci kasnije, prošao sam kroz fotografije sa mojim prijateljem koji je grafički dizajner, i odlučili smo da napravimo igru memorije koju ćemo zapakovati kao digitalnu kameru.
Zašto si odlučio da fotografišeš turiste? Zašto si tako fasciniran njima?Kad god se vratim u svoj rodni grad, koji je odmah pored Benidorma, fotografišem sve Britance koji tamo dođu na letovanje. Nekada sam parkirao auto u Rincon de Loisu i išao okolo da fotografišem svo to alkoholom pojačano, sumanuto ponašanje koje se viđa sve do plaže. Tako da valjda nisam mogao da odolim kada sam otišao u Belgiju i vidio sve te organizovane ture. Privlači me kako ljudi provode svoje slobodno vreme. Tu otkrivaju sebe.Da li ti je iko od turista nešto rekao?U Gentu sam okinuo noćnu fotografiju jedne žene, blic se još nije ugasio a oko mene su već bila četiri tipa koji su izgledali kao izbacivači. Hteli su da mi uzmu aparat i da me bace u zatvor jer nisam imao nikakvu legitimaciju. Na kraju sam im rekao da je to za priču za moj univerzitetski časopis, pa su me pustili da odem sa aparatom.
Reklame
Kako ste od toga napravili igru?Kreirali smo je u partnerstvu sa Madridskim sajmom knjiga. Odabrali smo fotografije za igru na osnovu onoga što bi je učinilo najtežom. Ako pogledate svakog lika, oni se ne izdvajaju nešto naročito iz gomile po pitanju odeće, frizure, okruženja, itd. Nismo se mnogo fokusirali na odabir najboljih fotografija, nego na to kako da budu zanimljive za tok igre. Mogli smo da stavimo samo 18 fotografija - svaka se pojavljuje na dve karte - tako da je ukupan broj karata bio isti kao i fotografija na jednoj rolni filma, 36.Pogledajte još fotografija sa Flasha u nastavku.
