Željko je znao, a sada zna i Evropa: Ne kladi se protiv Kaline

Gledajući šampionski intervju Nikole Kalinića, u kojem je srpski reprezentativac, još uvek u adrenalinskom "haju" od osvojene titule evropskog prvaka, izgovorio instant kultnu rečenicu "nemojte se nikada kladiti protiv Kaline", nisam odoleo a da se ne prisetim jednog događaja od pre skoro tri godine. U beogradskoj Areni, Crvena Zvezda igrala je meč trećeg kola Evrolige protiv španske Valensije, i ceo meč držala neko enormno vođstvo. Negde sredinom treće četvrtine, Kalinić je primio loptu u "korneru" i momentalno počeo da se diže na trojku.

E sad, treba ovde podsetiti čitaoce da je popularni Kalina u to vreme bio vrlo sirov šuterski talenat, što je galantan eufemizam za činjenicu da je do te tačke sa ovih pozicija mahom nabacao dovoljno cigala da se sazida još jedna hala Areninih kapaciteta. Sudbina je tako htela da je TV kamera uhvatila kontra-ugao u kojem se Kalinić vidi spreda u pozi šuta, sa panoramom publike iza njega. U toj panorami, svi mirno stoje i čekaju ishod ove akcije - svi sem mog prijatelja Borisa, koji je digao ruke i stavio ih na glavu sa jasnim "pa gde ti jbmlitižvt" izrazom lica pride. Trojka je ušla bez koske, Kalinić je trčao nazad u odbranu šeretski "duvajući" u imaginarnu vruću cev koja se dimila sa njegove šuterske ruke, a Boris je tada, tri godine pre celog Olimpijakosa, naučio da se zaista nikada ne treba kladiti protiv Kaline.

Nezahvalna je misija analizirati individualni učinak igrača Fenerbahčea, novog šampiona Evrope i prvog turskog kontinentalnog šampiona u muškoj konkurenciji u sportovima od značaja. Za MVP-ja ovogodišnjeg Fajnal Fora izabran je centar Ekpe Judo, i to, dodajmo, sasvim zasluženo. Nakon izuzetne partije u polufinalu, gde su ga samo dve asistencije delile od tripl-dabl učinka (18 poena i 12 skokova pride), protiv Olimpijakosa Judo je ubacio deset poena, uhvatio devet lopti, dodao još četiri asistencije i lupio čak pet blokada, što je rekord finalnih mečeva Evrolige. Nije ni čudo što američki portali svega dvadeset minuta po poslednjem zvuku sirene već uveliko pišu kako se iskusni centar nigerijskog porekla možda vraća u NBA.

Recimo, onda, i reč-dve o Bogdanu Bogdanoviću, koji se od Evrope oprašta na najbolji mogući način. Dugo se čekalo konačno sazrevanje Bogdanovića u "kiler" klasu šutera, čoveka koji uzima odgovornost kada je to neophodno, ali smo to izgleda ove sezone konačno i dočekali. U finalu, postigao je 17 poena, od čega su neki došli u prilično bitnim trenucima kada je "Fener" odbijao nalete grčkog šampiona i držao bezbednu distancu. Realu je sasuo 14 komada, isto mahom u pravim momentima, a iza njega je i dosta impresivan rezime kako u regularnoj sezoni Evrolige, tako i u turskom šampionatu. Sve su ovo izuzetne vesti kako za stručni štab Sakramento Kingsa, odakle se u minulih osam-devet meseci u više navrata moglo čuti da je dvadesetpetogodišnji Beograđanin bitan faktor u njihovim budućim planovima, tako i za navijače srpske reprezentacije, koji se nisu nagledali "pravog" Bogdana još od svetskog prvenstva u Španiji 2014. Evrobasket je na pomolu, i bivši as Partizana imaće odličnu priliku da za svoje ime veže neke srećnije uspomene od onih iz minula dva leta.

A šta više govoriti o Željku Obradoviću? Deveti prsten evropskog šampiona, i to sa petim - petim! - različitim klubom. Neko bi rekao - stanje redovno, ali mišljenja sam da to i nije baš tako. Pre neki dan, prvi operativac Boston Seltiksa Deni Ejndž prokomentarisao je kako je košarka čudna rabota, i kako vas često može posramiti u momentima kada pomislite da ste otkrili sve njene trikove. Takav nekakav je bio i Željkov razvojni put na Bosforu. Došao je sa jasnom namerom da donese evropske lovore u Istanbul, i već prve sezone je bio viđen na Fajnal For turniru, uzevši u obzir da su mu uručeni ključevi od jako, jako skupog automobila. Ipak, u prvoj sezoni ispaljen je ćorak - Fener nije stigao ni do četvrtfinala. Iz drugog puta došli su do Fajnal Fora, gde ih je u polufinalu Real Madrid rutinski deklasirao. Dve sezone, dve vrlo skupe sezone, i dva promašaja - da li je Željko izgubio svoj čarobni štapić?

Usledio je drastičan zaokret u filozofiji. Ovaj put, tim je selektiran pažljivije - ne drastično jeftinije, ali drastično pažljivije. Uvideo je Željko da moderna košarka ne trpi više likove kakvi su Endru Gaudlok, Linas Kleiza, Bo Mekejleb i ostali proponenti "hero ball" pristupa. Dovedeni su timski "mravi" Pero Antić i već spomenuti Kalinić i Judo, grčki internacionalac Kostas Slukas zategao je odbranu u bekovskoj liniji, a čak su se i istaknuti skoreri Bobi Dikson i Điđi Datome uklopili u izrazito timsku koncepciju košarke. Ovaj tim se lani vratio iz ponora od dvadeset poena i zamalo uspeo da trijumfuje protiv CSKA, ali im to nije pošlo za rukom. Sada, godinu dana kasnije, greške nije bilo - uz minimalne izmene u kadru, na krilima domaće publike, Fenerbahče je na krovu Evrope. Ako su Željkovi pehari sa Partizanom i Huventudom biblijska čuda, da ne kažem "mirakuli" što bi rekli Splićani, a titule sa Realom i Panatinaikosom kontinuacija temelja udarenih u Beogradu i Badaloni, onda je ovaj deveti prsten sigurno možda i najvredniji u kolekciji magičnog Čačanina. Jer, ovaj put, da bi došao do vrha, on je morao da se dekonstruiše i zatim potpuno rekonstruiše, i tako proživi to "posramljenje" o kojem je Ejndž pričao američkim novinarima. Sada nije isključeno da ovako "apgrejdovan" osvoji još jedno tri-četiri dok se ostali ne presaberu.

Ali vratimo se mi ovde ipak na Nikolu Kalinića. Nakon što je dokusurio Valensiju u Areni, Nikola je sezonu završio u velikom stilu. U polufinalnoj seriji ABA lige protiv Partizana, koja je za oba kluba doslovce bila biti il' ne biti, Kalinić je odigrao apsolutno van sebe, pogotovo u ključnim pobedama u trećoj i četvrtoj utakmici. U finalu nacionalnog šampionata odlučio je pobednika druge utakmice lukavim skokom u napadu posle promašenog bacanja Luke Mitrovića, automatski plasirajući Vujoševićevu nemu reakciju sa klupe među najpopularnije srpske "memove" tog leta (zavisno od toga za koga navijate, je li). Tada su svi u Srbiji naučili da se ne treba kladiti protiv Kaline. Evropa je morala da sačeka još malo.

Njegov milionski transfer u Fenerbahče bio je dugo analiziran od strane i domaćih i stranih medija. Dugo se uklapao u svoj novi tim, tražio pravi ritam, i izgubio skoro celu sezonu u toj potrazi. Ove sezone, međutim, "Kalina" je bio ponovo onaj stari - atletska zver koja je u protokolu zavedena kao "nisko krilo", ali u praksi igra otprilike svih pet pozicija zavisno od toga ko se kako postavi na teren. I ponovo - ponovo - je upalio turbinu u pravim trenucima. U trideset utakmica regularne sezone, pogodio je svega 13 trojki iz 52 pokušaja, što je u nekim momentima umelo da iznervira Obradovića do tačke ključanja (setite se samo kritika posle poraza u Beogradu i onog monologa o tome kako "ima ko da šutira u tim trenucima"). U plej-ofu, 12 od 20, od čega 4 od 6 u finalu, i tri u prvoj četvrtini.

U najranijoj fazi utakmice, upravo je Kalinić poslužio kao šilo za crveno-beli blok leda koji je vidno osokoljen velikom pobedom nad CSKA ušao u finalni duel. Dve vezane trojke, pa jedan koš-faul i onda još jedna trojka ošamutile su Spanulisa, Printezisa i drugove, što je samo utrlo put za Bogdana, Datomea i druge da dovrše posao. A kada nije pogađao, Kalina je asistirao (pet puta), skakao (takođe pet puta), pa i blokirao. I naravno, smetao u odbrani svaki božiji napad koji bi sa klupe zvao Janis Sferopulos. Na kraju, 17 poena, samo dva promašaja iz igre i jedna izgubljena lopta. Prosečni indeks na F4 - 24, malo više od trostrukog naspram regularne sezone.

I onda, kao šlag na torti, taj intervju u kojem je rekao to što je rekao. Sledeća stanica Evrobasket, ostatak Evrope nek' se spremi. I neka se klade protiv Kaline ako smeju. Proći će kao Boris.

Pogledajte i 'VICE meets' sa jednim jedinim Bobijem Marjanovićem:

Još na VICE.com:

Svetislav Pešić za VICE: Srbija zaslužuje jednog stalnog učesnika Evrolige

Nikola Jokić i novo zlatno doba srpske košarke

Mi Cigani koji uživamo dok traje