Velnes trendovi predstavljaju urušavanje kritičke misli

Ovaj tekst je prvobitno preveden na TONIC.

Kada sam se po prvi put uhvatio u koštac sa skepticizmom po pitanju velnesa – zeleni sokići, mlevena kurkuma, kokosovo ulje i sve to – laganim sam guglanjem stigla do Tima Kolfilda. Zvanično, ovaj Kanađanin je predavač na Pravnom fakultetu i Zavodu za javno zdravlje pri Univerzitetu u Alberti. Nezvanično, on je glas razuma koji dovodi u sumnju popularne zdravstvene trendove. Njegova knjiga po naslovom „Da li Gvinet Paltrou nema pojma ni o čemu?” objavljena je 2015., mnogo pre nego što je nacija počela da se smeje ozloglašenom jajetu od žada.

Od 28. septembra, na Netfliksu možete pogledati dokumentarnu seriju A Users' Guide to Cheating Death, čija druga sezona kreće 19. oktobra. Svaka epizoda bavi se pojedinim trendom ili konceptom iz oblasti alternativne medicine, kome autor kritički prilazi tražeći dokaze za ili protiv. Teme su bile detoksikacije i sama reč „prirodno”, ali takođe se bavi i komplikovanijim problemima: mršavljenjem, matičnim ćelijama, higijenska hipoteza, i slično.

Pričali smo sa Kolfildom na temu njegovih planova za ovu vrstu javne rasprave na Netfliksu, i zdravstvenih trendova koje je i sam poželeo da isproba.

Za neupućene, reci nam ko si ti i zašto snimaš seriju na ovu temu?

Ja sam čovek koji se decenijama unazad bavi pitanjima zdravlja i nauke. U akademskom pogledu, postalo mi je očigledno da pop-kultura sv više utiče na stavove javnosti i zakonodavstva – čak i ljudi iz sveta medicine. Počeo sam dublje da istražujem prikaz naučnih principa u javnoj sferi, sa ciljem da se pruži otpor pogrešnim informacijama. Tako sam i sam završio na polju popularne kulture.

Zašto u naslovu serije nudiš način da se „prevari smrt”, umesto da se „živi zdravo”?

Toliko toga se u pop-kulturi, ako ćemo iskreno, bavi bežanjem od smrti umesto zdravljem, zato sam poželeo da se ovim temama pozabavimo iz te perspektive. A i da se malo našalimo, naravno. Trudimo se da bar malo humora bude u svakoj epizodi, pa tako i u naslovu serijala.

Takođe, mi nismo samo program za skepsu i porugu. Nije nam cilj da ismevamo ljude koji veruju u razne gluposti. Želimo da bolje razumemo poimanje sveta koje omogućava razvoj takvih stavova. Šta ljude privlači svim tim praksama i verovanjima? Hteli smo i da obratimo pažnju na visokotehnološku stranu stvari, testiranja genoma, istraživanje matičnih ćelija, mikrobiom – i tu se može naći mnogo netačnih informacija.

Kojim ste se temama pozabavili u prvih par epizoda?

Prva sezona potiče detoksikacijom i pročišćenjem organizma, što su danas industrije vredne više milijardi dolara. U to spadaju i sve dijete na bazi soka, i vežbe za detoksikaciju, i dodaci ishrani za detoksikaciju… toliko je proizvoda na tržištu, toliko ljudi veruje u tu suludu ideju detoksikacije tela. Ne postoji ni jedan naučni dokaz da detoksikacija pomaže. Naučno to nije čak ni teoretski izvodljivo, ali u pop-kulturi je i dalje prisutno. Zato smo hteli da počnemo od toga. Ja sam probao razne vrste detoksa, pričali smo sa ljudima koji to rade, sa jednom ženom obolelom od raka kojoj je to jedina terapija…

Šta te motiviše da sve to lično isprobaš? Da li si jednim delom radoznao?

Čak i dok sam pisao knjige, smatrao sam da je važno da iskusim iz prve ruke te procedure kako bih imao neku predstavu kroz šta tu ljudi prolaze. Stekne se i utisak šta ih tačno privlači. Na primer, probao sam krioterapiju koja je – kao što sigurno znaš – postala užasno popularna. Stave te na minus 152 stepena Celzijusa, bude užasno hladno. Ekstremno iskustvo posle kog mi je bilo jasno zašto ljudi misle da to stvarno pomaže. Fensi mašinerija, jak osećaj hladnoće, adrenalin pumpa – dramatični placebo efekat. Dakle, zaista vredi probati.

A išao sam i kod alternativnih iscelitelja koji samo po sat vremena pričaju sa čovekom o svemu što ga muči ili brine, što stvarno bude vrlo prijatno iskustvo. Razumem zašto se ljudima sviđa. Uprkos manjku naučnih dokaza, u neku ruku razumem ljude.

Drago mi je što kažeš da ti nije cilj isključivo skepsa i poruga, previše skeptika sasvim kritički prilazi ovim pitanjima. Gledaoci s onda osete bespomoćno – pomisle, ako ni ovo ne radi posao, šta ćemo onda. Da li u seriji pričaš i o metodama koje zaista rade? Da li si naišao na neku takvu, pa se iznenadio?

Ima tu dve važne stvari, prvo na temu kritičkog pristupa. Problem je što se tako čovek obraća samo istomišljenicima koji već ne veruju. A one koji veruju, njih samo udara u lice. Teško se tako može baviti ovim pitanjima i usaditi drugima kritički stav, ne samo po pitanju zasnovanosti jedne metode veći generalno po svim društvenim pitanjima zbog kojih su se možda i okrenuli terapiji.

U drugoj sezoni se na primer bavimo meditacijom, oko koje ima stvarno mnogo hajpa. Ja se zalažem za klinička ispitivanja, ali deluje mi da tu ipak ima nečega. Vredi to istraživati. Sa jednim japanskim budistom sam imao prilike da meditiram u Kjotou, u jednom divnom drevnom hramu. Bio je to moćno iskustvo. Znači, i tu razumem šta ljude privlači, iako dokazi ne postoje – a pojaviće se sa vremenom – bitno mi je da imam jasnu sliku o tome kako se ljudi vezuju za tu vrstu tradicije.

Još jedan dobar primer je šumsko pitanje, ne znam da li si za to čula.

Nisam čula.

Probali smo i to. Povezano je sa konceptom meditacije i ljudske potrebe za boravkom u prirodi. I to smo pokušali da ispitamo, ali šta se tu tačno može ispitati? Lepo je šetati po šumi, prijatno, verovatno ima i neke prednosti po duševno zdravlje, ali gde je tu intervencija? Dakle, postoje stvari koje imaju svoje prednosti, ali ih je teško kvantifikovati. Ali radi se i na tome, izučava se radi validacije.

Neko bi te pitao, što ne pustiš ljude da rade šta žele? Šta ti smeta ako hoće da se kupaju u šumi? Ali o tome smo već pričali: Problem je to što ne kažu „prijaće vam šetnja”, nego kažu „jako je zdrava za limfne žlezde”, ili „aktiviraće vam ovaj ili onaj deo mozga”. Hvataju se za naučne izraze, i zato zaslužuju da se njihovi proizvodi i metode naučno ispitaju.

Tačno tako. Sve je lakše kritikovati te stvari sa kojima se u javnost izlazi kao da su naučno zasnovane. Ne kažu ti da nude drugačiji pogled na svet, duhovno iskustvo, već kažu da su rezultati merljivi, da leče vrlo konkretnu bolest ili simptom. Ako već tako postave svari, sasvim je razumno što mi na te tvrdnje želimo da primenimo naučne standarde, zar ne?

Eto zašto je bitno baviti se time. To nije ograničeno samo na zdravlje, radi se o kolapsu kritičke misli. Kao to rekoh, mi hoćemo na jedan zabavan, opušten način pozovemo ljude da kritički gledaju na svet. Otvorenog uma, ali kritički svesno.

Misliš li da tu ima efekta? Meni se čini da ljudi polako primenjuju strožije kriterijume. Na primer, Goop je nedavno morao da se vansudski nagodi sa osobom koja ih je tužila zato što njihov proizvod nije radio to što su tvrdili da radi. Bude li ti toplo oko srca kad tako nešto čuješ? Da li ti se čini da se krećemo u pravom smeru?

Jasno je da ljude sve više frustriraju lažne informacije koje im se nude. Ima tih sudskih procesa, a nedano je čak FDA morala da izađe u javnost sa eksplicitnom izjavom na temu vitaminske infuzije, rekli su da je ta popularna alt-terapija glupost. Biće toga još. Dakle slažem se, reč „velnes” se sve češće koristi u ironičnom kontekstu.

Ali u isto vreme, plaši me polarizacija koja prati takve pošalice. Brojne zajednice će ignorisati sve preporuke iz inata. Viđam to na društvenim mrežama: mene optužuju da me plaća farmaceutska industrija, ili prehrambena, opada poverenje javnosti u farmaciju zbog sukoba interesa. Još mnogo toga treba da se uradi, ali srećom, kritički stavovi su sve prisutniji u popularnim medijima.

Ako te neko, recimo, gleda i počne kritički da razmišlja o određenom velnes trendu. Kako bi mu preporučio da se obrati svojim prijateljima i njih navede na kritičku misao? Kako da pričamo sa ljudima a da im ne kažemo baš da to što rade nema veze s mozgom, pa da se skroz zatvore?

Nije lako, znam. Izaberi pravi trenutak. Ima i tu interesantnih istraživanja. Naglasi naučni konsenzus; to je i dalje validno uprkos modelu deficita informacija. Šire gledano, samo pokušaj da im usputno izneseš svoj kritički stav dok pričate na tu temu.

Pre par dana se pojavila studija čiji rezultati kažu da je efikasno prvo poreći pogrešne informacije, a onda im ponuditi naučne kao alternativu. Da bi ih ubedila, ne vredi samo da kažeš „To ne ide tako, to su sve gluposti”. Bolje kaži, „To ne ide tako, telo ne funkcioniše na taj način. Evo kako funkcioniše, evo koje su nam hranljive materije neophodne…” Ima dokaza da se tako mišljenja lakše menjaju.

A kao što već znaš, neke je nemoguće ubediti. Nauka se sve više bavi onima koji su još neopredeljeni, koje zanima šta dokazi zaista govore. U tom delu grafikona verovatno je ogromna većina ljudi.

Pominjao si ranije da ti je važniji od objašnjavanja zašto ne treba uzimati tablete aktivnog uglja, odgovor na pitanje zašto ljudi misle da ih treba uzimati. Tražiš te pritajene društveno-emotivne potrebe koje velnes trendovi zadovoljavaju. Da li si nešto na tu temu zaključio posle svog iskustva iz prve ruke. Ima li tu nekog motiva osim straha od smrti?

Na pitanje „Ko su vam kredibilni izvori informacija”, većina ljudi odgovara „Stručnjaci”. Ali osim stručnjaka, oni veruju ljudima sličnim sebi, sličnog pogleda na svet. Iz toga se mnogo može zaključiti. Kakav život vode ljudi koji se okreću tim terapijama? Važno je informaciju staviti u pravi kontekst.

Drugo, često se čuje koliko ljude frustrira konvencionalna medicina. Imaju osećaj da ih lekar ne sluša. (Istraživanja kažu da lekar sluša samo prvih 11 sekundi.) Iz toga treba izvući pouku. Kako nadomestiti ono što nedostaje konvencionalnoj medicini? Ljudi često kažu, „Mene doktor ne sluša, moj problem njemu i nije bitan.” Mislim da upravo to usmerava ljude ka lažnim alternativama.

Jedno istraživanje iz Social Psychology pokazalo je da su osobe ubeđene da im životom upravljaju tajne sile takođe sklone da poveruju u alternativnu medicinu. Da li to želimo neki čarobni svet, kao kontrast okrutnom, hladno naučnom u kom ne znamo ništa, pa ni kako da živimo zdravo?

Mislim da jeste tome stvar. Evo jedne anegdote umesto odgovora. Često mi kažu „Što si tako negativan, ostavi se predrasuda, ko zna da li išta zaista pomaže.” Skepticima i kritično svesnim osobama generalno često se pripisuju etikete negativnosti i predrasuda, što mislim da je potpuno neosnovano. Za mene je nauka zaista jedno čarobno, fantastično polje istraživanja. Ne mislim da je hladan moj pogled na svet, iako se često tako predstavlja. Opet, kako spekulativno kaže Alan [Levinovic], nekim ljudima ta alternativna medicina jeste sekularna verzija duhovnosti. Ljudi se zbog nje osećaju kao da pripadaju kolektivu, da imaju poseban pogled na svet, utešno im je to.

Valjda je poenta u tome da, ako već držiš kristale po kući, ne tvrdiš da oni rade neke stvari koje dokazano ne rade.

Tako je. Kristali ne emituju tajnu energiju koja čoveku uređuje, ne znam, čakre ili či ili šta već.

Kome je serija namenjena? Osobama koje su već duboko u velnes svetu, ili može da je gleda i neko ko nikad nije ni čuo za Goop?

Nadamo se da će program biti prijemčiv svima. Mislim da će posebno dobro odjeknuti kod ljudi koji na svet već gledaju kritično. Nadam se da će imati i efekta na one neopredeljene, koji se pitaju da li možda stvarno radi alt-medicina, ali bi da čuju o tim metodama iz naučne perspektive, kao i o motivima koji ljude obično guraju u tom pravu.