XXXTentacion, priča u kojoj niko ne pobeđuje

Tehnologija, ruku pod ruku sa sve težom političkom situacijom, menja način na koji američko društvo doživljava bol. Danas čak i najteža, najmučnija ljudska patnja postaje spektakl koji mami klikove. Mladima su danas i smrt i bol toliko blizu svesti da na njih više ne znaju kako da reaguju i gube volju za životom. Muzika koju tinejdžeri i rani dvadesetogodišnjaci prave upravo odražava tu teskobu.

Dobar primer je XXXtentacion, dvadesetogodišnji reper sa juga Floride, nedavno ubijen u svom rodnom gradu. Posle njegove smrti, javnost je na društvenim mrežama podeljena po pitanju reakcije na prizore poslednjih trenutaka koji su dospeli na internet.

Nažalost, ovaj umetnik čije je pravo im Džase Onfroj ponosio se bolom koji nanosi drugima. Njegov intervju za No Jumper otkriva kako je zamalo ubio gej cimera iz zatvorske ćelije koji ga je popreko pogledao. Još ranije, pojavili su se dokazi za tvrdnje po kojima je brutalno zlostavljao svoju trudnu bivšu devojku i zamalo je oslepeo. U septembru je kritičarima odgovorio putem Instagrama: „A svi vi što kažete da je to nasilje u porodici, jebaću vam sestru u pičku.” Kako javlja Miami New Times, žena koja ga optužuje za zlostavljanje kaže da je redovno u javnosti i na poslu napadaju njegovi fanovi.

Iz ovih razloga, velikom broju korisnika interneta je drago zbog Eksove smrti. Koliko god nekom smetao prizor ljudi koji slave nečije ubistvo, ova vrsta reakcije nije neopravdana. Nasilje protiv žena prisutnije je nego ikad u pop-kulturi, ali se prostor napasnicima još uvek ostavlja. Kris Braun je i dalje komercijalno uspešan, R Keli je i dalje slobodan čovek, dok popularnost 6ix9ine samo raste. Oni koji se raduju pogibiji XXXtentaciona smatraju da ništa bolje nije ni zaslužio. Oni kojima je njegova muzika pomagala da se od nasilja oporave, još uvek su mu fanovi.

Na svoja prva dva albuma ( 17 i ?), visoko kotiranim na Billboard 200, Eks eksplicitno priča o samoći, depresiji, i želji za samoubistvom. “Tired of feeling like I’m trapped in my own mind/ Tired of feeling like I’m rapping a damn lie/ Tired of feeling like my life is a damn game/ Nigga really wanna die in the nighttime,” repuje on u Everybody Dies In Their Nightmares, dok na Before I close my eyes dodaje „Nadam se da za mene nije kasno“. Njegova muzika dopirala je do mladih ljudi koji se i sami nose sa sličnim mentalnim poremećajima. Eks je bio jedan od predvodnika neformalnog pokreta mladih repera koji se direktno oslanjaju na državnu krizu mladalačkih samoubistava i zavisnosti od opijata, krizu koja ne zna za granice žanra, rase, ili klase. Reperi kao što je Lil Uzi Vert su prošle godine i sami počeli da otvoreno pričaju o svom duševnom zdravlju. Mnogi su još uvek opsednuti smrću, što od antidepresiva što na svoju ruku. Ovo se obično navodi kao štetan uticaj rep muzike, ali iste tendencije beleže se i kod mladih osoba koje inače ne slušaju rep. Jedna od najpopularnijih pesama prošle godine – najbolja u Noisey izboru – bila je XO Tour Lif3 koja se bavi pogibijama reperovih prijatelja.

Ipak, ne sme se posthumno zabašuriti koliko je neodgovorno XXXtentacion koristio svoj uticaj. Na singlu SAD!, devojci otvoreno preti samoubistvom. Uz zaraznu melodiju mnogi su mladi ljudi sigurno pevušili te stihove, koji se upadljivo poklapaju sa onim što je njegova bivša devojka rekla policiji. Primera ima još. Na Carry On, Eks proziva bivšu: Falsely accused/ Was used and misled/ Bitch, I'm hopin' you fuckin' rest in peace. Nije teško zaključiti zašto su njegovi fanovi ometali kampanju ove žene za prikupljanje sredstava za operaciju oka (zbo povrede koju joj je naneo njihov omiljeni reper).

XXXtentecion je bio sasvim svestan svog uticaja. Preko Instagrama je 2017. poručio, „Ako treba da umrem, bar sam za života uspeo da pet miliona klinaca usrećim, da im ponudim kakav-takav odgovor“, da bi kasnije u intervjuu dodao „Ako se desi da me roknu, hoću da bar milion ljudi izađe na ulice.“ Manipulativna priroda je tu očigledna – sigurno je znao koliko se ljudi na njega ugleda i deli njegovu ideologiju. U tom smislu pogibija Eksa nadilazi značaj njegovog života.

On se unapred definisao kao mučenik imun na sve kritike. Kultni status mu samo pojačava činjenica da su ga mnogi mediji zaobilazili – publika ga doživljava kao neshvaćenog autsajdera. Najavio je svoju smrt, ispaljivao samoljubive izjave, okretao fanove protiv neistomišljenika – malo je verovatno da će ga se sledbenici posthumno odreći. Ostaće upamćen kao kontroverzni glas generacije, prerano utihnuo, mistična rep ikona. U tome leži tragedija njegove prerane smrti; u selektivnom, ulepšanom narativu koji ovako nastavlja da deluje na mlade umove.

Niko se neće okoristiti od činjenice a je XXXtentacion preminuo. On sam gubi mogućnost da preuzme odgovornost za svoje postupke i na neki način se pokaje, ako je tako nešto uopšte i nameravao. Žrtve možda nalaze utehu u njegovoj smrti, ali će ovako nastaviti da žive sa traumom koju im je izazvao, a nije isključeno ni da će ih armija obožavalaca naći način da ih okrivi za sve ovo. Mladi naraštaji moraće da odrastu u svetu u kom smrt problematičnom liku samo diže onlajn popularnost a gresi mu se praštaju. XXXtentacion ostavlja iza sebe u svakom pogledu tragičnu priču, za koju bi se moglo reći da predstavlja logičan sled događaja u društvu koje nastavlja da korača u pravcu samouništenja.

Pratite Lorens Brni na Tviteru.