Da li je ’Predator’ zapravo sranje?

Da li je bezveze? Nudi dublji osvrt na artefakte pop kulture koji su ranje obožavani, nepravedno mrženi, ili sasvim zaboravljeni, ponovo otvarajući teme koje su vremenom otišle u drugi plan.

Kada govorimo o decenijama kao kulturnim epohama, često ih razgraničavamo proizvoljnije nego što to nudi kalendar. Šezdesete su počele '64, a okončane su tragičnim besplatnim koncertom u Altmontu, 6. decembra 1969. (ili 1971, posle eksploatacije hipi kulture u reklami za koka-kolu). Osamdesete su počele '79, kada su i „Heart of Glass" grupe Blondie i „My Sharona" grupe The Knack dospele na prvo mesto top lista, a završile su se sa krahom berze, 19. oktobra 1987.

Velika linija razgraničenja 1987. ide šire od ekonomskih okolonosti. Uporedite najveće kulturološke izvozne proizvode 1986. – Top Gan, Metalikin Master of Puppets, Slobodan dan Ferisa Bjulera, Bon Džovijev Slippery When Wet – sa onim iz 1988: Umri Muški, N.W.A-ov Straight Outta Compton, Ko je smestio zeki Rodžeru?, Trejsi Čepmen. Jasno je da su temelji devedesetih postavljeni u manje od dve godine. Sve sa viškom želatina za kosu, pištećih sintisajzera i bespotrebnog nasilja je ostavljeno u prašini.

Usred svega toga se zatekao Predator.

Ovaj visokobudžetni film se pojavio pre 30 godina – četiri meseca pre kraha berze, a godinu dana nakon što je Osmi putnik Džejmsa Kamerona uzdrmao sva očekivanja od toga šta naučnofantastični film nepodesan za decu može da postigne na bioskopskim blagajnama. Zajedno sa Top ganom, u pitanju je film koji najbolje odražava osamdesete, sa sve bezočnim plagijatima Ratova zvezda, gerilskih ratova u Centralnoj Americi, i veličanstvenim snimkom Džesija Venture koji puca iz komično predimenzioniranog Gatlingovog mitraljeza, u majici sa logom MTV-a.

Predator je zakasnio na žurku i platio cenu za to u kulturnim rubrikama skoro svakog bitnijeg dnevnog lista. Njujork tajms ga je nazvao „povremeno groznim, a povremeno dosadnim, sa veoma malo iznenađenja", dok je Los Anđeles tajms tvrdio da je u pitanju „jedan od najispraznijih, najslabijih i najizvedenijih scenarija ikada napisanih za film nekog velikog filmskog studija". Vašington post je udario ispod pojasa, vređajući i samog predatora: „Najiskrenije, strašnija stvorenja odsedaju po jeftinim motelima". Izgleda da su kritičari preboleli osamdesete i pre njihovog kulturološki diktiranog kraja.
Ugled ovog filma se postepeno popravljao. Predator ima bednu ocenu 36 na Metacritic-u, na kome su prikupljene kritike iz doba premijere filma, ali 78% na Rotten Tomatoes, koji u obzir uzima kasnije kritike. Ocene obožavatelja su 87 i 78, tim redosledom, na RT i IMDB. U skorije vreme su ga nazvali „Najboljim filmom koji je ikada snimljen", i ocenjen je bolje od Tragača izgubljenog kovčega i Matriksa u izboru „10 najboljih akcionih filmova svih vremena", po mišljenju čitalaca Rolingstouna.

Predator

Strogo pridržavanje trendova epohe obično rezultira kratkovidom inicijalnom reakcijom (na primer, slavljenje Matriksa zbog vizuelnih efekata i poruke „ovce, probudite se", koji sada izgledaju zastarelo, a ova poruka sa naknadnom pameću deluje čak i otrovno), ali u Predatorovom slučaju, situacija je obrnuta. Kritičare su tokom te decenije toliko često udarali po glavi Švarcenegerom, manijacima koji vitlaju automatskim puškama, lokacijama u egzotičnim džunglama i vanzemaljcima, da do '87. ni najveštija kombinacija tih elemenata nije mogla da parira kritičnoj masi koju je dostigao animozitet prema žanru akcione mačo naučne fantastike.

I dok je većina zaboravljenih ili „izgubljenih" klasika tako ocenjena zato što su bili ispred svog vremena, Predator je ostao bez priznanja zato što se pojavio malčice posle zenita. Da li su Prijatelji sa privilegijama i Stiv Džobs bili superiorni u odnosu na svoje filmove-blizance, Bez obaveza i Džobs? Jesu, ali bez sumnje su ostavili manje traga i zbog toga što su se pojavili samo par meseci nakon što su ovi slični filmovi počeli da se prikazuju u bioskopima.

Iako njegova testosteronska srž podražava na desetine ranijih filmskih hitova i ni na koji način ne može da bude okarakterisan kao revolucionaran, Predator je dobrano vidovitiji, pa čak i možda progresivniji od svojih savremenika:

--Sa Švarcenegerom, Venturom i Sonijem Landamom, bio je nulta tačka za glumce koji su postajali kandidati za guvernere, jer su prva dvojica dobili izbore u Kaliforniji i Minesoti, a Landam je do danas triput poražen na izborima u Kentakiju.

--U jednom trenutku u filmu, Švarcenegera podrugljivo nazivaju „potrošnim", što će postati naziv čitave nove filmske franšize.

--Šokantno, predatorov nevidljivi oklop je sada blizu toga da postane stvarnost.
--Ideja nepoverenja u vladu i vojsku koja je protkana kroz film je bila prilično radikalna, po standardima Reganove ere.

--Landamov lik je možda stereotip starosedeoca Amerike kao trapera, ali barem su ulogu dodelili pravom starosedeocu Amerike (pozdrav Tontu Džonija Depa).

--I ono što je najbolje u svemu, dva najnetolerantnija lika (mizogini Hokins Šejna Bleka i homofobični Kuper Venture) su prvi koje zadesi grozna sudbina.

Predator

Čisto sumnjam da je bilo ko u to vreme verovao da će Predator tačnije predvideti sudbinu od dvorasne pandurske drame Smrtonosno oružje, ali ko bi rekao da će prizor uplakanog Mela Gibsona koji sebi stavlja pištolj u usta jednog dana postati dobrodošao, a ne srceparajući?

Inicijalne loše reakcije na Predatora su rezultat retkog slučaja da se filmski hit nađe na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. To se češće događa u popularnoj muzici, gde se trendovi smenjuju brže nego u industriji koja se zasniva na projektima koj koštaju milione i pripremaju godinama. Ali nakon decenije obeležene svim odlikama koje se nalaze u njegovoj srži, Predatoru je bilo suđeno da ga zaspe lavina govana koja su kritičari čuvali i trpeli još otkako su bili prinuđeni da mrzovoljno tolerišu Švarcenegera u Treminatoru.

Još na VICE:

Svi su zgroženi novom reklamom za 'Snežanu' – ali trejler je mnogo gori

Hoće li Tom Kruz ikada ponovo biti dobar glumac

70 ljudi je povređeno tokom snimanja ovog fima