Pre neki dan se na Fejsbuk statusu razvila diskusija o tome kako se deca upisuju u državna obdaništa. U prepisku uključila žena koja učestvuje u procesu izbora. Objasnila je kako sistem rangira decu po određenim kriterijumima i tako ih svrstava na vrh ili na dno liste.Objašnjavajući pravila, dodala je da su na prvom mestu deca iz ugroženih grupa - deca samohranih roditelja, roditelja koji su u zatvoru… I tu se pojavio jedan kretenski komentar. Retko se uključujem u Fejsbuk prepiske, ali ovu nisam mogla da preskočim. Žena je napisala: "Znači veći prioritet ima dete robijaša!".Dugo sam razmišljala da li i šta da napišem. Da li ima šanse da, ženi koja misli da deca treba da budu kažnjena za (ne)dela svojih roditelja išta može da se objasni? Koliko će mi to energije posrkati i da li je jedan status važan? Jedna osoba je lajkovala taj komentar i to je bilo dovoljno da se prepustim u to ludilo.
Nisam promenila njeno mišljenje, niti mišljenje ovih petoro koji su taj komentar lajkovali. Ali jesam reagovala i dala drugu perspektivu. Makar za one koji nemaju snage da razmišljaju svojom glavom i koji bi isto tako etiketirali "decu robijaša". To je naša odgovornost. Ne novinarska, ne aktivistička, nego ljudska.Kaže mi prijatelj Nemac da pešaci ne prelaze ulicu na crveno kada se pored njih ili preko puta njih nalazi neko dete. Kažu da "se to tamo ne radi" jer se tako daje loš primer deci i da oni, kao odrasli, imaju odgovornost prema deci i njihovim roditeljima koji pokušavaju da ih nauče pravilima ponašanja u saobraćaju i na kraju dana - kako da sačuvaju svoj život.Kod nas je malo drugačije. Mi prelazimo na crveno. Prelazimo sve granice dostojanstva kada podmićujemo profesore, lekare. Ovaj sistem prelazi granice ljudskosti svaki put kada nasilnike ne kazni i time našu decu nauči da "to prolazi". Da je nasilje rešenje i da za činjenje istog ne postoji adekvatna kazna. Decu koja su pretukla dečaka Roma jer je nosio srpsku zastavu su tome naučili roditelji ali i ova država.Zato je Kesićev "pun kofer" sinoć bio pun pogodak. Malo zdravog razuma na ovom medijskom nebu Srbije. Kao i mnogi - naježila sam se i rastužila. Naježila zbog niza istina u tih nekoliko rečenica a rastužila jer sam i ja odavno prestala da reagujem.I onlajn i oflajn okruženje nam je zagađeno. Umaraju nas naslovnice na kojima se čereče ljudi toliko da smo na njih oguglali.Hvala ti, Kesiću, što si nas podsetio da može drugačije. Da moramo drugačije. Da ne punimo kofere i putujemo dalje zato što nam je pun kurac svega.Vidimo se u septembru!
Reklame
Reklame