Gubljenje vremena u saobraćaju i bukvalno uništava mozak

Ulice, bulevari i autoputevi sve više deluju kao beskrajna crna rupa pretrpana metalom ili crne rupe u bezgraničnim okeanima. Ulivate se u njih nadajući se da ćete se na neku foru pojaviti u drugom delu grada ili čak i dalje, ali niko vam ne može dati nikakvu garanciju kada će to biti. Vreme i prostor prestaju da imaju bilo kakvo značenje dok talasi metalnih skalamerija piče ka nekom horizontu. Bez obzira da li ste sami u sopstvenom mraku, ili zgužvani sa desetinama drugih mučenika u prevozu, jedno je sigurno; svi osećamo kako nas obuzima ludilo.

I ono što ste do sada samo sumnjali, ispostavlja se kao tačno - provoditi duži period vremena u saobraćaju ima uticaja na ljudski mozak, potvrđuje istraživanje kanadskog ministarstva zdravlja objavljeno prošlog meseca  u medicinskom časopisu Lanset. Naučnici su proučavali neurološko stanje dve velike zajednice u Ontariju, od kojih svaka broji nekoliko miliona stanovnika. Rezultati su pokazali da pojedinci koji žive najbliže zakrčenim bulevarima i autoputevima značajno više pate od demencije, simptoma nepovratne neurodegeneracije.

Posebno se ističe da jedan od deset slučajeva demencije može da se pripiše izloženosti saobraćaju. Ovaj zaključak podržava ranije nalaze da život u blizini puteva i velikih bulevara - kao i zagađenje vazduha koje je povezano sa time - može da utiče na "posredne efekte na starenje strukture mozga."

Istraživanje je obuhvatilo odrasle između 20 i 85 godina koji žive u Ontariju - što predstavlja oko 6.6 miliona ljudi. Naučnici su koristili poštanske brojeve da odrede blizinu velikim bulevarima i putevima, kao i zdravstvene podatke ispitanika da bi utvrdili pojavu demencije, Parkinsonove bolesti ili multiple skleroze. Samo je kod demencije utvrđena povezanost između saobraćaja i oboljenja.

Rizik od demencije se razlikuje u odnosu na blizinu puteva i bulevara zagušenih saobraćajem. Oni koji žive na 50 metara od ulice sa gustim saobraćajem imaju sedam odsto više šanse da razviju demenciju. Udaljenost od 50 do sto metara smanjuje procenat na oko četiri odsto, dok sto do dvesta metara razdaljine nosi samo dva odsto opasnosti. Ako je udaljenost još veća, nema značajnih pokazatelja.

Kontorlišući dva zajednička zagađivača vazduha - nitrogen dioksid i finu prašinu čestica - naučnici su uspeli da utvrde deo rizika. To ukazuje na opasnost od rizika povišene demencije zbog više faktora, verovatno uključujući i stepen buke u saobraćaju.

U istraživanju su uzeti u obzir i društveni faktori poput društvenoekonomskog statusa, stepena obrazovanja, telesne mase, pušenja i slično, dok različiti uzroci nisu pod direktnom kontrolom naučnika. Ipak, i pored drugih mogućnosti, teško je zamisliti da postoje i drugi krivci.

Čini se da smo suočeni sa velikim opasnostima po javno zdravlje, piše u odvojenom tekstu u Lansetu Lilijen Kalderon-Garsiduenas sa Univerziteta u Montani. Posle godina proučavanja neurološjih efekata zagađenja vazduha, ona zaključuje da je "demencija zabeležena mnogo više među urbanim nego ruralnim stanovništvom, što otvara ozbiljna zdravstvena pitanja za milione ljudi… Posledice po zdravlje koje nosi život uz gust saobraćaj se razlikuju među izloženim stanovništvom, ali i ostalim povredama ekološke ravnoteže."

"Moramo da primenimo preventivne mere danas, da ne bismo morali da pristupimo reaktivnim potezima u budućnosti", piše ona.

Dakle, ako hoćete da sačuvate zdrav razum, što dalje od gustog saobraćaja, uvek i u svakom trenutku.

Foto via  Image: WeStudio/Shutterstock

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu