​Probala sam najluđe kozmetičke tretmane selebritija

Toliko smo opsednuti idejom lepote da neprestano sami sebe zlostavljamo da bismo bili besprekorni i večno mladi. I muškarci i žene briju, brišu, kvase, vlaže, prskaju, trljaju, sipaju, ubrizgavaju, farbaju, i isisavaju sve i svašta da bi se lišili ružnoće. Vrhovna sveštenica kozmetičkih rituala danas je bez sumnje Kim Kardašijan, čiji Instagram nalog svedoči o tome dokle su ljudi spremni da idu zarad želje za lepotom.

Pre izvesnog vremena sam prala kosu sirćetom. Ne radim to inače, ali baka mi je uvek pričala da je nekad davno, pre šampona i regeneratora, prala kosu sirćetom ili limunovim sokom. A baka nije jedina: Skarlet Džohanson takođe koristi kozmetičko sirće. Tokom razgovora na poslu, shvatila sam da svako ima svoju verziju saveta iz domaće radinosti – jogurt sa šećerom protiv celulita, avokado protiv suve kože, zamrznute kašike protiv podočnjaka. Najbolji savet imao je kolega Alvaro Pinjero, urednik onlajn izdanja i-D Spain, koji maže usne ljutim sosom da bi bile „ovako fino crvene i pune" umesto da koristi balzam. Ideja mi se dopala, pa sam rešila da je isprobam.

Skoknula sam do obližnjeg supermarketa, kupila flašu Srirača sosa, i namazala ga na usne. Bile su već malo ispucale, tako da je peklo više nego što sam očekivala. Ubrzo sam primetila da su naduvene. Ovo mi je delovalo i lakše i ukusnije od legendarnog #kyliejennerchallenge u kom su tinejdžeri delili slike na kojima usisavaju vazduh iz čaša da bi im usne bile pune kao kod Kajli Džener .

Iako sam bar to preskočila, tekst koji sledi predstavlja moje istraživanje sveta kozmetičkih tretmana koje koriste slavne ličnosti. Ako iko ume da vodi računa o izgledu, to su sigurno ljudi koji od izgleda žive. Mazala sam se placentom, puštala puževe da mi gmižu po licu, kupala se u limunovom sirćetu, prala zube jagodama, trljala podočnjake kremom protiv hemoroida, i podlegla se terapiji obogaćenim trombocitima – što prosto rečeno znači da su mi ubrizgali krv u lice.

PLACENTA NA LICU

Navodno je placenta, životinjska ili ljudska, vrlo stimulativna za proizvodnju kolagena u koži. Htela sam da povratim od same pomisli da nečiju krvavu porođajnu posteljicu nosim na licu, ali ako mogu Kim K, Hari Stajls, i Viktorija Bekam , mogu valjda i ja. Čak je i Madona probala, mada je kod nje bila samo krema na bazi placente. Ja sam se ipak odlučila za sirov, direktan pristup – kad je bal, nek je maskenbal.

Nije bilo lako nabaviti placentu. Zvala sam razne veterinare, ali su mi uglavnom spuštali slušalicu čim su čuli šta tražim. Najzad sam pozvala jedan centar za odgoj konja, prepun raznih pastuva, kobila, i ždrebaca. Naravno da su imali placente. Nisu čak ni bili iznenađeni; vrlo ljubazno su me pozvali da dođem istog dana i uzmem jednu, jer je porođaj baš tada bio u toku.

Kad sam stigla, ždrebe je bilo par sati staro ali već ogromno. Objasnili su mi da se kobila zove Divina, a njeno ždrebe još nije dobilo ime; svake godine nova grla krste istim slovom, a ove godine su stigli do slova O. Oduševili su me kad su pitali da li bih želela da budem kuma ždrebetu. Džinovsko novorođenče nazvala sam Olimpija, da ima veze sa majkom. I to je bilo to.

Divininu placentu sam brže-bolje odnela kući i strpala u frižider preko noći, odmah kraj sokova od soje, rotkvica, i šargarepa. Kad sam je sutra izvukla, već je smrdila na smrt – bez preterivanja, jedan od najodvratnijih mirisa koji sam u životu osetila. Ali nema više nazad. Moj drug Gonzalo isekao je komad koji ću prisloniti na lice. Nije bilo lako izabrati ga, ali nekako smo uspeli.

Placenta je par minuta provela na mom licu. Trudila sam se da ne mislim o tome koliko smrdi, kako je lepljiva, i kakve ću noćne more imati kasnije.

Izdržala sam tih nekoliko minuta, a onda otrčala do kupatila krvavog lica. Nekako sam uspela da ne povratim, ali nisam ni izgledala primetno mlađa. Od svega mi je ostao čudan miris u nozdrvama do kraja dana, i krvav frižider. Da bih se malo smirila i ubedila sebe da nije sve bilo uzalud, pozvala sam dr Marisu Manzano, plastičnog hirurga iz Barselone i specijalistu za estetske intervencije.

Njen odgovor me je razočarao: „Kreme na bazi životinjskih ili biljnih stem ćelija su čista prevara. Ne postoji naučni dokaz da imaju ikakvog efekta. Znate ono kako gušteru odsečeš rep a on opet izraste? Naš sistem je daleko kompleksniji od životinjskog, a imuni sistem mnogo bogatiji. Stavljanjem životinjske placente na lice ne postiže se ništa jer naše tkivo nije sposobno da išta iz nje apsorbuje."

PUŽEVI NA LICU

Zamislila sam se posle tog razgovora jer sam planirala da isprobam i puževe na licu. Odlučila sam da ne dozvolim dr Manzano da utiče na mene, jer za svakog doktora koji kaže da nešto ne radi, postoji lepa slavna žena koja kaže da radi.

Pomučila sam se da nađem žive puževe koje bih mogla da stavim na lice, zato što nije skoro padala kiša. Obišla sam prodavnice hrane, jer znam da ih neki kupuju za jelo. Nikad nisam jela puževe, ali zamišljam da je to kao da žvaćeš žvaku. Carrefour supermarket je imao unapred kuvane puževe, što zamrznute što ukiseljene. Kupila sam zamrznute jer nisam mislila da će turšija mnogo pomoći mom licu. Kejti Holms navodno koristi kreme od puževa , što naizgled ima smisla: puževi su sposobni da zakrpe sopstvene oklope. Nažalost, trljanjem smrznutih puževa po licu nisam ništa postigla. Morala sam nekako da nabavim žive.

Najzad je pala kiša pa sam našla nekoliko puževa na stepenicama iza kuće. Odnela sam ih gore da mi se prošetaju po licu, a baš su to i uradili.

Jedan mi je uglavnom puzao po čelu, dok se drugi više zadržao na bradi. Provela sam dosta vremena ovako, vraćala ih na mesto kad mi se učini da će da skliznu. Na kraju sam zaključila da je bilo dosta; lice mi je bilo ljigavo i nekako kartonsko. Pošto sam se umila, stvarno mi je delovalo glatko i čisto, mada još uvek pomalo ljigavo. Ne znam koliko je realno, ali posle konjske placente i živih puževa, definitivno su mi više prijali puževi.

KISELA KUPKA OD LIMUNOVOG SIRĆETA

Dan kasnije, odlučila sam da se okupam u kadu punoj vode, sirćeta, i limuna. Limunovo sirće je drevna kozmetička tajna, a u moderno doba ga hvale žene kao što su Karolina Kurkova, Skarlet Džohanson, i Hilari Daf . Poznato je da mu sastojci dezinfikuju razne površine, a limun takođe sadrži askorbinsku kiselinu čiji je vitamin C dobar za sve redom.

Plašila sam se da će me kiselina u kadi opeći. Sklona sam ekcemima, pa sam očekivala ono najgore – pege, osip, opekotine. Ništa se od toga nije desilo. Tri dana posle kupke mirisala sam kao salata ali koža mi je bila glatka, baš kao i kosa. Sa olakšanjem sam shvatila da mogu da se sredim i nečim normalnim iz frižidera, ne samo sadržajem kobilje materice.

PRANJE ZUBA JAGODAMA

Jedva sam čekala da oprobam savet Ketrin Zeta-Džons , pranje zuba jagodama. Jela sam jagode nedelju dana, žvakala ih i držala ih između zuba i nepca u nadi da će mi gleđ biti belja. Navodno, neka kiselina iz jagoda uklanja mrlje i čisti zubnu gleđ.

Bilo je ukusno, ali zubi mi nisu bili ništa belji. Naučila sam samo da su kod nekih mutiranih jagoda semenke toliko velike da ti zapadaju između zuba dok jedeš, i tu nema spasa. A mnoge od tih jagoda bile su potpuno bezukusne, dok su neke imale ukus plute. Moraću da promenim piljara.

KREMA ZA HEMOROIDE ISPOD OČIJU

Naravno, morala sam da isprobam i kremu protiv hemoroida protiv podočnjaka. Niko normalan ne bi stavljao na oči ono što je predviđeno da se stavlja na dupe, ali ako može Sandra Bulok , mogu i ja. Kupila sam kremu i pitala apotekarku da li može da se stavlja na podočnjake, a ona mi je kao svaka dobra prodavačica izrecitovala sve benefite proizvoda – vazokonstriktivne karakteristike ublažavaju sve upale i iritacije. Takođe mi je rekla da neki stavljaju kremu ispod očiju i da im pomaže, ali meni teško da će pomoći jer su mi podočnjaci više plavi nego crveni.

Hemoal sam nedelju dana mazala ispod očiju; bilo je osvežavajuće, ali nije imalo efekta na kožu. Možda nisam bila psihološki spremna da kremu za dupe primenim na lice.

UBRIZGAVANJE KRVI U LICE

Ponovo sam pozvala dr Marisu Manzano, koja mi je potvrdila da krema protiv hemoroida često odlično pomaže oko očiju, ali bi za mene preporučila regenerativnu terapiju plazmom obogaćenom trombocitima . Ova eksperimentalna terapija u medicini pomaže kod zarastanja kostiju, povreda nervnog tkiva i oralne hirurgije, ali na njenoj klinici je nude i u vidu estetskog tretmana.

Procedura ide ovako: Uzmu ti nešto krvi, sipaju je u centrifugu gde se plazma odvaja od eritrocita, i onda dodaju serum koji je obogaćuje trombocitima. Onda ti se sve to ponovo ubrizga. Ima smisla – krvne pločice tj. trombociti pomažu pri zarastanju rana i regeneraciji kože. Kad se ova obogaćena plazma ubrizga u lice, ona može da unapredi proizvodnju kolagena i vitamina.

Kim Kardašijan je jednom prilikom na Instagramu pozirala sa maskom od sopstvene krvi. Iako je izgledala smrtno ranjeno , takođe je izgledala odlično. Morala sam ovo da probam.

Došla sam na kliniku očekujući nešto nalik pilingu, ali ispostavilo se da više podseća na botoks tretman. Kad sam videla nosiljku, centrifugu, i igle, počela je da me hvata nesvestica, ali ubrzo mi je lice utrnulo a krv napunila tri epruvete. Bilo je kasno da se predomislim.

Prva igla me je ubola u sred podočnjaka. Pokušala sam da odvratim pogled ali nisam mogla. „Ostaće vam modrica," upozorila je doktorka Manzano, i bila je u pravu. Nekoliko dana kasnije, modrica je još tu.

Kliniku sam napustila osećajući se izobličeno. Kako su modrice počele da bleda, počela sam i da uočavam razliku. Koža je bila glatkija i sjajnija, posebno oko kapaka. Ljudi plaćaju i po 250-550 evra da bi im se sopstvena krv ubrizgala u lice, tako da bi bilo baš čudno da nisam primetila nikakvu razliku.

Da rezimiram: Pumpanje krvi u lice pomaže, ali je bolno i skupo. Krema za hemoroide nije baš toliko efikasna, ali manje boli i brže deluje. Jagode su ukusne ali na zube ne deluju. Puževi su manje ukusni i podjednako neefikasni. Ljuti kečap na usnama nije loš iako peče, dok kupka od limunovog sirćeta ne peče ali bazdi.

Za kraj, koliko god očajni bili, ne preporučujem da stavite placentu na lice. Ništa nije vredno te muke.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu