Prvo što sam pomislila kad sam se istetovirala bilo je – u kakav zajeb

Foto: Autorka

Nema ničeg ekscentrično niti šokantnog u činjenici da je jedna dvadesetpetogodišnjakinja rešila da se istetovira po prvi put u životu. Dvadeset i prvi vek je čak i u svetu ljubitelja tetovaža, a da nisu u manjini, vidi se kada dođe leto i ljudi mahom poskidaju odeću otkrivajući svoja išarana tela.

Razlog zbog kog sam rešila da se tetnem je ličan i iza njega ne stoje neki preterano tragični događaji. Jednostavno došla sam u godine kada je, kako kaže u onom članku „vreme da se oprostiš od dvadesetih". Shvatila sam šta je prolaznost a šta smrt. Preminula mi je baka, osetila sam snagu ljubavi koja je isijavala lepotom u celom tom tragičnom događaju. Započela sam novo poglavlje u svom životu, novi poslovi, novi projekti, nova shvatanja, nove odluke. I jedinstven osećaj kada istinski osvestiš da se samo jednom živi i da ljubav zaista pobeđuje smrtnost.

Sve to nisam želela da zaboravim, toliko jako nisam želela da zaboravim, da sam rešila da ga upišem u svoju kožu tetoviranjem simbola na rebarnom delu torzoa. U istom periodu, moj najbolji drug je shvatio slične stvari i poželeo da uradi isto. Sve se uklopilo, znala sam divnu devojku kojoj verujem koja radi u jednom studiju za tetoviranje. Imala sam volju, želju i najboljeg druga i najbolju drugaricu (koja se kasnije priključila) da me drže za ruku i celu stvar učine još nezaboravnijom. Uživali smo u biranju crteža i fontova, biranja datuma, u saradnji sa drugaricom koja tetovira jer je bila spremna da odgovori na svako naše pitanje u svako doba dana i noći.

Pogledajte: Neverovatni portreti najopasnije bande na Novom Zelandu

A onda je došao i taj škakljivi dan. Sve je išlo toliko glatko do tada da sam nekoliko dana pre tetoviranja uspela da zaboravim da ću to uopšte raditi. I tu sam napravila veliku grešku. Za razliku od mene, moj drug je, budući da je rešio da se tetovira na znatno vidljivijem mestu, ipak odradio neke male mentalne pripreme. Svakog dana kada bi se probudio, govorio je sebi da na mestu tetovaže zamišlja slova i da se navikava na činjenicu da će mu ruka od ponedeljka drugačije izgledati.

Ja nisam razmišljala uopšte. Zbog toga sam imala neviđenu tremu kada sam tog dana ustala iz kreveta, i zbog toga sam se od ranog jutra borila sa tornadom misli – zašto to radiš, zašto ćeš izranjaviti svoju savršeno glatku zdravu kožu, da li si normalna?

Odjednom, moja koža mi se učinila kao savršeni beli list papira kome ništa ne treba. Odjednom, zaboravila sam onaj jak osećaj koji sam imala kada mi se rodila želja da ga upišem u kožu. Odjednom, tona kajanja protiv kojeg sam se borila ceo dan tako što sam non-stop bila sa drugom i drugaricom na Vajberu, razmenjivala misli i spradala se. Zajebancija je često najbolji lek za sve.

_________________________________________________________________________

Ovo je najopasniji uterivač dugova u Britaniji

_________________________________________________________________________

Kada smo se svi našli u studiju pravila sam se da je sve strava, bila sam vedra i nasmejana, bez treme i oznjenih dlanova, a u glavi i dalje bitka. Brzo smo uradili pripremu i kroz par sekundi, našla sam se na stolu dok je predivna plavokosa devojka pripremala boju i mašinicu. Tih nekoliko sekundi odužilo se kao gladna godina, htela sam da vrištim, pobegnem sa stola polugola i nikada se ne vratim.

Međutim ležala sam mirno, smeškala se, gledala u druga i drugaricu. A onda je drugarica u sekundi uhvatila u mom oku misli koje su tutnjale, da sposbne smo za telepatiju, i skočila da pusti muziku. Baš onu koju ja poželim jer je to mojih pet minuta. Čim sam čula prvi ton, sva ona pozitivna osećanja koja sam imala isplivala su na površinu. Tattoo majstorica je nagnula mašinicu nada mnom i upitala – Spremna?

Klimnula sam glavom.

Tetovaža je bila gotova za desetak minuta. Da, toliko buke zbog tetovaže koja se uradi za deset minuta! Kada sam ustala sa stola i pogledala se u ogledalo, pored ushićenja opet sam osetila pritisak negativnih misli. Nije bilo tone adrenalina dok sam se tetovirala, nije čak ni bolelo. U pitanju je bio običan crtež na koži, i to me malo smorilo. Imaću ovo na sebi do kraja života, pomislila sam, kakav zajeb. Ali nastavila sam da se smeškam zadovoljno jer je moj drug bio sledeći i htela sam da mu budem podrška u istoj meri u kojoj je on bio meni.

Dok se on tetovirao, znatno duže, sedela sam i kopala po glavi šta je krenulo po zlu. Imala sam jaku želju, a crtež koji sam odabrala mi se i dalje vrlo dopadao. A onda sam shvatila, ni malo se nisam pripremila na to da će moja koža ipak primiti strano telo. Takođe, svi moji kompleksi vezani za moj izgled inače, sada su proradili, plus klasičan strah na pomisao – ovo je zauvek. Ljudi se useru i pred venčanje, a trebalo bi da je to najlepši dan njihovih života.

Međutim, kako sam to shvatila, zapitala sam se, pa dobro – šta je to što je zauvek? Jedan mali presladak crtež koji ti je sada čudan jer nisi svikla na njega, a koji nosi jako puno značenja i lepih uspomena, i to je sve. Takođe, nije zauvek, ako baš želim, mogu ga ukloniti.

Osim što ne želim. Osim što kako vreme prolazi, moja tetovažica mi se sve više i više sviđa. Takođe, umesto da mi stvara komplekse, sada mi je izvor samopouzdanja. Podseća me na važne stvari, na put koji sam prešla i koji ću, uz malu pomoć svojih prijatelja koji su uvek tu uz mene, tek preći.

Tako da moram da razočaram sve one koji su se ponadali da sam pijana preko celog čela istetovirala nešto nepristojno, – to nije slučaj. Međutim, ovo jeste priča o najbitnijoj stvari koju moraš da uradiš pre nego što ćeš uraditi prvu tetovažu – lepo je promisli i dobro se za nju pripremi. Ja sam uradila samo prvi deo i zbog toga sam morala da se borim sa nepotrebnom negativom u sebi.

To ti ne treba, pogotovu ako tetoviranjem hoćeš da umemorišeš nešto tebi vredno i značajno.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu