Puste ulice, zatvorene prodavnice, po koji zagrljeni par, usamljena baka ili deka, tu i tamo po neki pas, tragovi dečijih sanki u snegu i sveopšta praznična praznina - prizor je koji se na dan Božića može videti na ulicama gotovo svakog manjeg grada, širom cele Srbije.U toj praznini, ma koliko sumorno i sablasno ona delovala, postoji jedna posebna vrsta spokoja. Puste ulice daju umirujući osećaj, osećaj topline, prožet nostalgičnim mirisom drva za ogrev koji se izvija iz dimnjaka. Svi su u kućama sa svojim bližnjima, sve je ušuškano, mirno, porodično i toplo. Osim, možda, u istočnoj Srbiji, koja je doslovno okovana ledom, pa je bez struje na Badnji dan i Božić ostalo preko osam hiljada ljudi.
Reklame
Pirot. Sve fotografije: Lazara Marinković
Svaka poseta rodnom gradu za mene je uvek nostalgična, koliko i radosna. Na licima roditelja pojavila se po koja nova bora. Na ulicama se vide neka nova lica, iznikla su i neka nova mesta. Sve se menja. Izlepljene umrlice na posebnim mestima u gradu tiho podsećaju na prolaznost i dragocenost života koji imamo.U gunguli svakodnevice često zaboravljamo na matičnu porodicu štaviše, uzimamo je zdravo za gotovo. Praznici, kao što je Božić, retke su (na žalost) prilike da se ljudi okupe, zagrle i podsete nekih vrednosti, koje nadmašuju okvire bilo koje religije.U balkanskom pagansko-hrišćanskom Božićnom folkloru postoje razni običaji i rituali, a jedan od njih je i da se na taj dan ostaje kod kuće, sa porodicom, zbog čega na ulicama i malih i velikih mesta ostaje pustoš. Na Božić se ne ide kod drugih u posetu, ne kupuje se ništa, ne pozajmljuje se ništa iz kuće, a u nekim krajevima mladi spavaju na slami koja se posipapo kući na Badnje veče, kako bi u snu videli svoju buduću ljubav. Nisam probala.Kao i mnogi koji žive u većim gradovima, iskoristila sam Božićne praznike da posetim porodično gnezdo i još jednom vidim svoj rodni grad - mali i, bar za mene, predivni Pirot. Prošetajte sa mnom kroz njegove ulice.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
