Šta bi moglo da krene naopako u poteri na teroriste na društvenim mrežama

Neidentifikovana osoba je fotošopirala selfi kanadskog pisca Virendera Džubala da bi učinila da izgleda kao terorista, a nekoliko medijskih kanala je progutalo priču. Razgovarali smo sa ekspertom za medije o tome šta ova podvala znači za privatnost, bezbednost i za budućnost naših onlajn života.

Virender Džubal, kanadski pisac, nepravedno je identifikovan kao jedan od pariskih napadača na fotografiji koja je počela da kruži internetom ubrzo nakon napada.

Neko - još uvek nije potvrđeno tačno ko - fotošopirao je selfi koji je Džubal uslikao, namontirao samoubilački bombaški pojas za njegov torzo i nalepio šare Kurana na njogov iPad. Takođe su dodali dildo u ćošku kade, čisto iz zabave. Mediji su poverovali u namontiranu sliku. Ne samo da je italijanski informativni sajt tvitovao fotku, već je i postavljena na naslovnu stranu ozbiljnih španskih novina.

Dok su građani-novinari i ranije pogrešno identifikovali krivce - naročito tokom bombaških napada u Bostonu - ovo je bio prvi put da sam čuo da je neko zloupotrebio katasrofu da uništi život onlajn neprijatelja. Kontaktirao sam Kler Vardl, direktorku istraživanja u Tou centru za digitalno novinarstvo na Fakultetu za žurnalizam u Kolumbiji i ekspertkinju za digitalnu verifikaciju, da otkrijem da li je ovaj slučaj značajan i šta bi novinari trebalo da urade da bi bili sigurni da nisu saučesnici u smeštanju nevinom čoveku.

Broadly: Da li ste ikada čuli za neki drugi slučaj kada se društvene mreže zloupotrebljen da bi se nekome podmetnuo zločin tokom krizne situacije?

Kler Vardl: Ne znam ni za jedan drugi primer poput ovog kada je nečija slika uzeta bez znanja i fotošopirana. Primer baltimorskih pljačkaša je najbliži, kada je jedna grupa potvrdila da je uzela stare fotografije afro-amerikanaca i postavila ih da izgledaju kao pljačkaši. Takođe je bilo i očiglednih primera gde su mediji napravili grešku u identifikaciji napadača - na primer Rajan Lanza i pucanjava u Njutaunu, i Šerman Li, koji je pogrešno identifikovan kao Vester Li Flenegen, ubica novinara u Virdžiniji.

Na koji način se ljudi onlajn ponašaju drugačije tokom kriza? Da li postoji veći impuls da se podeli sadržaj bez prethodne analize?

Jedan rad Krega Silvermana se bavi time. Ima odličan deo o psihološkoj literaturi o ovakvoj vrsti ponašanja. Njujork Tajms je 2011. sproveo i jedno istraživanje o tome šta tera ljude da podele neke stvari onlajn, i prilično sam sigurna da je veliki deo toga želja da podeliš ono za šta misliš da drugi ne znaju, paljudi u situacijama sa važnim vestima imaju poriv da pokažu da su prvi saznali nešto, bez prethodne provere.

Dok je u retrospektivi jasno da je Džubalova slika fotošopirana (kao prvo, Kurani nemaju selfi kamere), neki ljudi u medijima nisu registrovali tu činjenicu. Kakve tehnike provere autentičnosti bi mogli da koriste kako bi izbegli ovakve situacije?

Da, bilo je očiglednih dokaza, ali medijske kuće često objavljuju slike ili video materijal koji imaju slične očigledne dokaze. Najbolji test za proveru slika jeste obrnuta pretraga ili preko Gugl slika ili preko sajta TinEye. U ovoj situaciji, pošto je slika originalno sa Tvitera, verovatno nije registrovana. Ali, u svim treninzima o verifikaciji koje držim, jedna od ključnih provera je otkrivanje izvora koji je postavio fotografiju. Koji je njihov digitalni otsak? Odakle su? Da li obično postavljaju slične slike? Da li su na lokaciji gde biste očekivali da budu? Šta njihovi drugi profili na društvenim mrežama govore o njima (ljudi često imaju isto korisničko ime na različitim nalozima)? Da li možete da pronađete neki kontakt i da ih pozovete? Za ovako ozbiljnu priču, svaki novinar bi trebalo da sprovede ove provere.

Džubal kaže da razmatra da tuži medijske kuće koje su ga nehotice oklevetale. Da li mislite da bi dobio tužbu?

Apsolutno da. U slučaju AFP protiv Morela, na primer, jedan čovek je skinuo fotografije Danijela Morela sa Haitijia i retvitovao ih. AFP ga je kontaktirao i pitao "Da limožemo da koristimo vaše fotografije?" i on je rekao da, iako nisu bile njegove. AFP je izgubio slučaj i morao da plati ogromne pare, jer je trebalo da urade verifikaciju da bi videli da li su fotografije zaista njegove ili ne.

Šta je po Vama najznačajnija stvar u ovoj priči?

Ovo je neverovatno ponašanje i podsetnik da nemate kontrolu nad onim što na internetu postavljate javno. Nešto me ovde podseća na osvetničku pornografiju: činjenica da neko može da uzme tvoju sliku i da je koristi na načine na koje ih vi nikada ne biste koristili, samo da bi izazavali štetu. Za korisnike, to je ono što je tako šokantno u vezi ovoga. Da, medijske kuće su pogrešile, ali to se dešava stalno kada koriste sadržaj internet korisnika koji nisu proverili. Nadam se da će ovo biti dodatni dokaz za novinske urednike da moraju da pruže obuku svojim zaposlenima.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram