​Bilo mi je potrebno 20 godina i tri operacije da dovedem svoja muda u red

Dozvolite mi da vam pričam o svojim mudima.

Prošla su sito i rešeto: tri operacije za samo dvadeset i nešto godina koliko boravim na ovom svetu. Kao posledica toga, nisu u sjajnom stanju. Moje mošnice izgledaju kao jaja nekog osamdesetogodišnjaka. Ofucane su. Čvornovate. Rošave. Kože kao guščije. Koliko još detalja vam treba? Koliko toga treba još da iznesem?

Kada neka žena po prvi put ugleda moja muda, neizbežno se smori. Ništa toliko ne ubija dobro raspoloženje kao kada se skinem i otkrijem svoja savršeno zdrava, savršeno funkcionalna, ali takođe i izobličena, staračka muda. Siguran sam da žene koje ih ugledaju imaju pitanja koja ih je sramota da postave; siguran sam da sam bio tema razgovora tokom nekih ženskih brančeva. Ali stanje mojih muda mi ne smeta.

Nekada je bilo mnogo gore.

Rođen sam sa kriptorhizmom, što je grozomorna reč koja jednostavno znači da mi se testisi nisu spustili u skrotum. U većini slučajeva, dečja muda se spuste u roku od godinu dana, tako da to nije neki problem, ali u mom slučaju su se tvrdoglavo zadržala u mojoj trbušnoj duplji. Kada sam imao godinu dana, moj lekar, koji je pomislio da mi se samo jedan testis nije spustio, je pokušao da ga izvuče metalnom šipkom. To je postupak koji se naziva orhidopeksija, i jedini trag ove operacije je mali ožiljak oblika proreza za žeton koji se nalazi na dnu desnog zida trbušne duplje, i mali landaravi komad kože na desnoj strani muda.

Tako mi je preostao samo jedan testis, što godinama nisam primećivao, iako sam se takmičio u plivanju, i morao da nosim „spido" gaćice – tako da nisam mogao ništa da sakrijem. Sve do svoje 12 godine nisam imao predstavu kako se kotiram po pitanju veličine. To je se promenilo jednog dana kada sam ugledao aparaturu jednog od razvijenijih plivača iz moje grupe. Dečko je bio obdaren, ali mene nije zadivila samo veličina, već i mesnatost njegovih muda. Da stvar bude gora, bio je i bolji plivač od mene. Odjednom sam postao svestan svojih nedostataka po pitanju testisa, kao i svojih plivačkih mana. Zašto moja muda nisu tako izgledala?

U to vreme sam počeo da se budim usred noći, sa užasnim bolom u levom donjem delu stomaka, kao da me je neko šutnuo u međunožje, a pritom sam i pun gasova. Mama me je odvela kod urologa. Legao sam, a doktoru je trebalo samo pet sekundi da mi opipa stomak. „Da", klimnuo je glavom, „mogu da napipam testis".

Uzevši u obzir moj medicinski istorijat, doktor je izneo teoriju da mi se ni jedan, ni drugi testis nije spustio, što je stanje mnogo ređe od običnog kriptorhizma jednog jajeta.

Do tada sam već ušao u pubertet, i moje nespušteno jaje je počelo da raste. Zbog toga je njegovo spuštanje bilo mnogo složenije nego spuštanje onog prvog. Tokom druge orhidopeksije, doktor mi je finim, konkavnim šavom pričvrstio drugo, levo jaje, da ne bi moglo da odskoči nazad u trbušnu duplju.

To je trebalo da bude kraj priče. Moja jaja više nikada nije trebalo da legnu pod nož.

Ali nastavila su da rastu. Levo je otežalo i počelo da se spušta naniže. Levo, koje je bilo hirurški pričvršćeno za moj skrotum je raslo… naviše. Kada god bih obukao „spido" gaće, moje levo jaje bi se podmetnulo pod moju kitu, i stvorila bi se iluzija da sam ozbiljno obdaren. To je bilo super pored bazena, ali bez „spido" gaća, kada bih nosio šorts za fizičko, izgledalo je kao da mi je kita uvek blago dignuta.

Još gore, kada sam malo porastao, nikada nisam mogao da uživam u pozi u seksu kada je žena na meni. Dok moje desno jaje nije smetalo, moje podvezano levo jaje se dizalo uvis, i stajalo na mestu gde je telo moje devojke dodirivalo moje. Čak i kada bi se okrenula otpozadi, i dalje mi ga je svakim pokretom gnječila i mrcvarila.

Negde baš oko mog dvadesetog rođendana, sedeo sam u doktorovoj ordinaciji i iznosio mu opširan istorijat mojih testisa. Objasnio sam mu da mi način na koji je moje levo jaje fiksirano izaziva tegobe tokom fizičkih aktivnosti. Njegov odgovor je bio da sam „sada skoro potpuno odrastao čovek", i da u budućnosti neću „učestvovati u velikom broju fizičkih aktivnosti".

Postao sam veoma određen i rekao mu da mi se jaje gnječi u ljudskoj presi kada moja devojka skakuće po meni.

Namrštio se. „E, to je već ozbiljan problem". Pristao je da izvede i treću operaciju i skloni mi jaje na sigurno.

Bilo je uspešno, ali od svih tih operacija, moje mošnice su ostale trajno oštećene. Koža poseduje određenu elastičnost. Prva operacija na testisima jedva da je ostavila nekog traga. Posle druge, efekti su bili vidljivi, ali ne i preterani. Ali posle treće, izgledalo je kao da sam između nogu okačio izduvanu boksersku krušku. Nekoliko dana sam morao da mirujem, pa sam nekim kolegama sa fakulteta poslao sliku svojih muda veličine grejpfruta, koji su je raširili po celom faksu. Moja testikularna reputacija bi me nekoliko meseci kasnije svuda preduhitrila, i novi poznanci su želeli da vide moja muda. Da, još uvek imam sliku. I ne, neću da vam je pokažem.

Od poslednje operacije je prošlo više godina, tako da moram da pretpostavim da je ovo konačni oblik mojih mošnica. Desno jaje mi visi nisko; levo, koje i samo stoji nisko, i dalje je fiksirano da se ne bi uvrnulo, iako je premešteno da ne bi izazivalo iluziju erekcije, i da bih komotno mogao da se bavim raznoraznim fizičkim aktivnostima.

Ovih dana, situacija nije toliko loša. Što sam stariji, žene postaju sve uvrnutije, ili me moja nakazna muda podsvesno teraju da me privlače ekscentričnije partnerke. Prošlog meseca, jedna žena je na meni obavljala neformalni, postkoitalni pregled, i zapitkivala me o ožiljcima i uopšte, o celom tom neredu. Ispričao sam joj celu priču o tome kako su moja muda dospela u trenutno stanje. „Mislim da su seksi", rekla je. „Mislim da imaš super muda".

Konačno.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu