Proveo sam nedelju u Prvoj hevi metal crkvi Amerike

Na tabli ispred zgrade piše: "Svaki svetac ima prošlost, svaki Hellion [vragolan] budućnost." Shvatam da sam verovatno stigao na pravo mesto. Parkiram pored reda motora i pikapova, uz autobus na kom je ispisano "Prva hevi metal crkva" istim fontom koji koristi Iron Maiden.

"Vu!", kaže razdragani čovek koji me dočekuje na vratima. "Dobro došao u Hevi metal crkvu, burazeru!" Diže ruku da se kucnemo pesnicama.

"Vu!", odgovaram. Obukao sam se tako da se uklopim u masu — nosim džemper sa velikom lobanjom i rokersku maramu na glavi — a izgleda da je izbor odeće bio pun pogodak. Okružen sam morem tetoviranih bajkera. Svi smo došli da u Isusovo ime kujemo metal dok je vruć u Prvoj hevi metal crkvi Hrista u Dejtonu, u Ohaju.

Crkvu je pre tri godine osnovao pastor Brajan Smit, hevi metal muzičar koji se razočarao u hrišćanstvo sa kakvim se sretao u mladosti. "Išao sam u crkvu svake nedelje i govorili su mi da ću ići u pakao zato što nosim bermude ili idem na plivanje na univerzitetske bazene ili slušam bilo koju drugu muziku sem crkvenih pesama", rekao je nedavno u radijskom intervjuu.

I tako je napustio crkvu i, naoružan jeftinim razglasom i hrpom Biblija kupljenih na popustu, započeo nedeljnu službu Prve crkve hevi metala u zadnjoj prostoriji mesta na kojem je svirao sa svojim sekularnim metalskim bendom, preko puta striptiz kluba.

"Pođite u svaki kutak Zemlje i pokrstite sve ljude u ime Svetog duha", kaže Pastor Brian. "Gde ćete bolje mesto za to od bara?"

Kako je popularnost njegove metalske crkve rasla, tako je pastor Brajan preselio svoju službu u bajkerski bar po imenu Jackass Flats, koji je ubrzo postao tako dupke pun da je moglo samo da se stoji. Njegova pastva je na kraju porasla toliko da se redovne nedeljne službe održavaju i u Dejtonu, i u Grinvilu, u Ohaju, u svečanoj sali bivše osnovne škole, gde svake sedmice nastupa neki drugi bend.

Ovde se praši rok u ime Isusa. Ali prema pastoru Brajanu, ime crkve ima dvostruko značenje: odnosi se i na "metal [ili oklop] Božji". A za razliku od nekih drugih crkava, Prva hevi metal crkva Hrista ističe da je njena sveta kuća otvorena za sve. Prema rečima na internet strani:

"Ovo je crkva za ljude koji se možda ne osećaju prijatno u tradicionalnom crkvenom okruženju", kaže pastor Brajan, gledajući grupu ljudi prekrivenih pirsinzima i tetovažama. "Većina njih želi Boga u svom životu, ali misli da moraju prvo da se očiste pre nego što izađu pred Hrista. Ne čistite se pre nego što stajete pod tuš, zar ne? Pa ne. Bog vas želi upravo ovakve kakvi ste u ovom trenutku."

Misa Prve hevi metal crkve Hrista počinje u podne. Ne znam koliko ih je došlo mamurno, ali znam za najmanje jednog. (Ja.) Nakon što sam se kucnuo pesnicama sa još jednim bajkerom, dobijam program Crkve sa slikom Isusa na harliju na prvoj strani.

"Ovo je zaista presek onoga kako telo Hristovo treba da izgleda", kaže pastor Brajan, misleći na masu okupljenih. Ako suzite oči, dugokosi bajkeri sa gustim bradama zaista izgledaju kao starovremeni likovi iz Biblije. U auditorijumu se tiska oko 300 ljudi; tu su bajkeri i njihove devojke, ali ima i običnog sveta, kao i male dece. Masa ljudi nosi majice Crkve, koje se prodaju za stolom sa suvenirima na začelju.

"Danas ćemo ovde imati izlečenje, iskupljenje, spas i oslobođenje", kaže pomoćni pastor Ron sa pročelja auditorijuma. Pastor Ron je tip sa bradom koji bi, da je lik u filmu o motociklistima, verovatno nosio nadimak "Mališa".

"Vu!", kliče publika.

Kreće muzika. Pesma je savršena da vam uskomeša krvi i da uz nju mlatite glavom, a ima izrazito isusovski tekst: "Ja verujem / A ti? / Ja verujem / Istina je / Verujem u njega!" Svi mlatimo glavama.

"Ajmo svi, udarajmo rukama! Idemo!", kaže gitarista u crnom koji s ostalima svira u stilu Judas Priest.

"Vu!", kliče masa, dižući ruke uvis.

"KAŽEMO TI SVETI, SVETI, PRESVETI!"

Kada se okonča uvodna numera, pastor Brajan se penje na crni podijum ukrašen velikim crvenim metalskih krstom. Samoprozvani "Hristov buntovnik" poredi gitaristu s Angusom Jangom i napominje kako Crkva osniva kućni bend, a trenutno traži bubnjara.

Potom: "Prošle nedelje je četvoro preobraćenih prvi put u životu stalo pred Isusa", kaže pastor Brajan. "Imali smo tri stotine krštenja za sedam meseci. Ima crkava koje nemaju tri stotine krštenja za deset godina. Nije li to sjajno? Bog je strava!"

"Vuuuuuuuu!", svi vrište. Govorim "vuu" sa svima njima i nesvesno prstima pravim znak đavolskih rogova.

"Bog koristi ovu crkvu za neverovatne stvari, a to izluđuje đavola!"

Još prašimo rok. Još metala. Još mlataranja glavom. Ako je gospel glavno obeležje južnjačkih baptističkih crkava, onda hevi metal ima istu ulogu u radničkom Ohaju.

Kada se metal okonča, pastor Brajan drži klasičnu rok propoved: "Dok sam čitao knjigu Filemonu, ukazao mi se Zid Pink Floyda. To vam je baš tako: Srušite zid!" kaže on. Svi ćute. "To vam je glavna tema Knjige Filemonu – rušenje zida."

Pastor Brajan smatra da Hevi metral crkva Hrista može postojati u svakom većem gradu, ako je bude vodio pravi pastor. Međutim, na svoje veliko iznenađenje, otkrio je da su glavni protivnici crkve upravo druge hrišćanske grupe. On dobija preteće poruke: "Odrekni se Prve crkve Sotone. Vodiš svoju pastvu pravo u jame pakla. Pokaj se!"

"Mnogi ljudi čim čuju ime crkve automatski nas osude", kaže on. "Tvrde da smo sekta. Čuo sam svašta, od toga da: 'Prodaju pivo na tim njihovim službama' do: 'Oni su samo grupa bitangi koja želi da živi kako im se ćefne i igra se crkve nedeljom". On zastaje. "To ne može biti veća neistina. Đavo je živ i zdrav, i iskoristiće podjednako hrišćane i nehrišćane da ostvari svoje ciljeve."

Pogođen svim tim, pastor Brajan je sastavio pamflet po imenu "Hrišćani koji sramote Isusa" i deli ga na sekularnim metalskim koncertima kako bi se približio ljudima koji su imali loša iskustva sa crkvom. Katalizator je bio koncert Merilina Mensona iz 2006. godine, kada je video grupu "super-hrišćana" sa megafonima i transparentima kako viču na klince da će goreti u paklu.

"Deca su ih vređala nazad – bilo je strašno", priseća se pastor Brajan. "Sve su radili naopako. Ako želite da pridobijete decu na Hristovu stranu, više ćete pčela privući medom nego sirćetom. Više bih voleo da te volim do smrti nego da te plašim na smrt."

Pastor Brajan veruje da bi Isus to ovako radio. "Skupimo se i spasimo ove izgubljene duše zato što svet odlazi u pakao pred našim očima. Đavo je naš pravi neprijatelj", kaže on. "To sam naučio tokom ove svešteničke službe — mogu da opraštam grešnicima po čitav dan; grešnicima i svecima podjednako — moramo im praštati."

Sekularni bend pastora Brajana, međutim, nije bio tako uviđavan. Nedavno su se razišli, nakon što su se požalili da Brajan prečesto pominje svoju crkvu na koncertima.

Služba se završava pričom o Led Zeppelin. "Bio sam budan u pet izjutra radeći na propovedi, kad sam pomislio: 'Nadam se da će Robert Plant završiti u raju'", kaže pastor Brajan.

Metalski smeh.

"Roberte, nadam se da ćeš završiti u raju i da ćemo zajedno pevati na ulicama popločanim zlatom", nastavlja on. "Tad mi je sinulo — a šta je s beskućnikom na ćošku? Stavio sam Roberta Planta na pijedestal zato što je on jedan od mojih idola — ali želim da osećam istu vrstu strasti prema svima, čak i onima koji me povređuju i pljuju po meni. Treba nam ta strast za sve ljude."

Čuje se "amin" iz mase.

"I sa tim završavamo danas", kaže pastor Brajan. "Ako želite da vam bude lako u životu, živite kao rok zvezda. Biti hrišćanin nije lako – prosto nije. Ali kažem vam, vredi."

Sledi poslednja pesma – i još jednom sve prašti od rokenrola. Ljudi mlate glavama, pevaju uglas i grle krupne bajkere koji se mole za nas na pročelju auditorijuma. Nekolicina tvrdih momaka plače s uzdignutim glavama i rukama dok muzika dostiže krešendo. Osvrćući se oko sebe, pomišljam kako, ako bih već morao da verujem u velikog magičnog nevidljivog čoveka na nebu, ne bih to radio nigde drugde.

Pričam sa čovekom koji nosi motociklistički prišivak i on mi kaže: "Sotona je sranje." Kaže mi da peva u pank bendu koji izvodi obrade grupa kao što su Dead Kennedys i Clutch, i hvali moj džemper sa lobanjom.

"Nekada sam nastupao na koncertima i jedva čekao da se završi koncert kako bih se našao sa svojim dilerom", priča o svom životu pre Hevi metal crkve Hrista. "A onda sam upoznao Brajana na metalskom koncertu. Kada sam ga prvi put sreo, držao sam pivo u obe ruke — a on me je ipak pozvao u svoju crkvu."

Kaže mi da više ne pije, ali da i dalje nastupa sa svojim pank bendom – tvrdi da mu je Hevi metal crkva Hrista spasla život.

"Jesi li izmenio set listu otkako si otkrio Isusa?" pitam ga.

"Ne pevam više Killing in the Name od Rage Against the Machine", kaže on. "Mnogo se psuje na kraju pesme."