​Raskid u baru: katastrofa u tri čina

Potpuno razumem zašto neki ljudi odluče da vezu raskinu u baru – neutralna teritorija. Ali u praksi, tu najviše trpe drugi ljudi. Takoreći, malo je nepristojno.

Obično je lako da se prepozna kad su nekome sve lađe potonule, ali i kad neko prosto ume da se ponaša u baru. Ako neko uđe i odmah šalje dobre vibracije, čak i ako nije dobro raspoložen, meni odmah dođe da mu naručim piće – već sam to radila. Isto važi kad je neka od redovnih mušterija u bedaku.

U većini slučajeva ljudi ne žele detaljno da pričaju o tome što ih muči. Nije mi se često dešavalo da neko svrati posle raskida da se dobro izjada. Više su bila u pitanju dramatična, nezgodna sranja.

Moj drug i kolega Ian ispričao mi je kako je jednom radio za barom u fensi restoranu, i došlo mu je par mušterija; ona je pitala koji je najskuplji skoč u ponudi – Džoni Voker Blu Lejbl, 150 dolara. Naručila je to samo da bi ga prosula po njemu, a onda je otišla. Prilično zajeban potez, ako mene pitate. Nadam se da je bar zaslužio tu neprijatnost.

Pamtim dva posebna raskida u svojim barovima, ali najgore je bilo kad sam radila na Filipinima. Došli su i odmah počeli gadno da se svađaju. Ona je kreštala iritantno, on je vikao, pokušavali su naizmenično da smire jedno drugo, na kraju je on prosto izašao.

Ona je ostala još sat vremena, uplakana. Ponekad bih prišla i pitala „Je li sve OK?" Ona bi rekla „Ma jeste, pusti me samo malo…" Na kraju sam morala da joj kažem: „Slušaj, znam šta se dešava, ali račun za večeru je 70 dolara." Počela je neutešno da rida pa smo večeru ostavili gratis, a onda je bilo sve kao: „Jao hvala, kako ste ljubazni, tako mi je neprijatno, bla, bla, bla…"

Tu negde je di-džej počeo da pušta muziku i prešli smo u noćni režim. Mislili smo da će otići, ali samo se preselila za bar. Malo je sredila lice, ali videlo se da je plakala; baš joj je bilo loše veče.

Naravno, tipovi su počeli da joj plaćaju pića u serijama. Sa nekoliko njih je popričala, otišli bi u separe, tamo se kao grlili i ljubili, i tako jedno pet puta. A onda je počela da igra. Svako malo bi se okliznula, pala, i neuspešno pokušala da ustane. Kotrljala se po podijumu, a svo vreme se oko nje vrtala gomila raznih ljigavih likova. Skinula je cipele. Nismo mogli da odbijemo da joj služimo pića jer su ih naručivali drugi.

Na kraju je došao brat jednog od naših iz obezbeđenja, Samoanac od 150 kila, i ona se odmah zaletela ka njemu. Odvela ga je kući, a on se sutra pojavio prepun modrica i tragova ugriza; svi smo ga pitali šta se desilo. Kaže da je seks bio fantastičan sve dok se nije ispovraćala po krevetu.

Što je najbolje, za tačno nedelju dana je opet došla i ubrzo postala jedna od redovnih. Nebrojeno je tipova privela. Ali taj raskid je bio ubedljivo najdramatičniji koji sam ikad videla u baru.

Pa, osim možda ovog drugog. U početku je sve bilo normalno, hip-hop veče, ali na kraju kad smo pogasili svetla i objavili fajront, čuli smo da napolju neko urla i vrišti. Ženski glas je vikao „Videla sam da gledaš njegov Fejsbuk! Lajkuješ mu slike, bockaš ga!"

Smejali smo se dok smo ih gledali iznutra, ali morali smo da pošaljemo obezbeđenje da ih smiri pre nego što neko od komšija pozove policiju. Svi smo virili kroz venecijanere kad je počela masovna tuča – desetak devojaka, krupnih, jakih. Jedna od njih je neprestano vrištala o Fejsbuku. Čulo se „kučko!" i „pizdo!" ali svako malo bi uletelo „Fejsbuk!" Valjali smo se od smeha. Naše obezbeđenje je pokušalo da interveniše, ali su ih histerične žene solidno premlatile, pa su se povukli.

Svi muškarci su stajali po strani. Lik oko čijeg Fejsbuk naloga je sve počelo oslonio se o zid u blizini bara. Kad mu je devojka prišla, raskinuli su na licu mesta. Sveža bivša je trčala i urlala „Baš me briga, ne trebaš mi!" ali ipak ga je pratila. Drama kao da je satima trajala.

Kad sam sutra došla na posao, ispred bara su bile TONE ekstenzija i umetaka. Šef me je poslao da počistim koliko mogu, ali još mesec dana smo svugde viđali ostatke veštačke kose, vetar ih je nanosio kao konfete. Zvali smo to „ekstenzije histerije".

Mislim da nikad nisam raskinula sa nekim u baru. Ali kad sam imala 21 godinu, smuvala sam se sa jednim što je radio kao di-džej u lokalnim popularnim klubovima. Ubrzo sam čula da ima devojku pa sam sve obustavila, ali on mi je rekao da su već raskinuli, da je to samo neka ludača, i ja sam mu poverovala. Tek dva meseca kasnije saznala sam da je stvarno imao devojku, i da je prosto lagao. Tako da nisam znala da je ona u stvari reagovala razumno na situaciju u kojoj tvoj dečko – sa kojim živiš – kreše neku tamo klinku.

Jedne večeri smo moja drugarica Lili i ja otišle na neku veliku glupu hipstersku žurku gde je on puštao muziku. Odmah smo otišle u WC da se uradimo smejavcem, a onda je njegova devojka sa još tri-četiri drugarice ušla i sve ostale izbacila napolje. Držale su Lili i mene u klinču dok me je ona pesničila. Pošto sam se upravo uradila, smejala sam se histerično, kao u onom filmu Thirteen – sve mi je bilo smešno. Mislim, izvini što sam ti slučajno pojebala dečka, ali ne moraš baš da me biješ u WC-u ovog bara uz pomoć još četiri žene. Mislim da sam kroz smeh promrljala taj deo oko jebanja dečka, što je bila greška.

Kad je bilo gotovo, istrčala sam i probila se kroz gužvu. Tip je bio u blizini, i odmah sam počela da vičem – „Jebi se i ti, pizda ti materina, tvoja luda bivša me je pretukla u kupatilu zbog tebe jadnog!" Vrištala sam kako mu je mali i nije vredan truda, a on je pokušao da me smiri „Hej, izvini, polako, čekaj, nije tako strašno…" Pobegla sam niz ulicu, on je išao za mnom, a sve se dešavalo pred nekih pedesetak ljudi ispred bara. Mislim da to spada u raskid na javnom mestu.

Teško mi je da se setim konkretne prilike kad sam se zbog raskida napila, pošto se tamo negde do 25. godine praktično nisam treznila, nezavisno od raskida. Sećam se samo kako sam par puta išla sama u bar, i da su me startovali uz „Hej, šta ćeš ti ovde sama?"

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu