Serija Homeland ili kako mali Perica zamišlja terorizam

Kako drugačije obeležiti najavu da će se snimati i peta sezona neshvatljivo popularne TV serije Homeland, ovde poznate kao Domovina, nego osvrtom na prethodne tri i uskoro pola četvrte katastrofalne? Jeste, strahovitom su brzinom probile sva moguća dna i usput pobrale raznorazne Emi nagrade (najbolja drama, najbolja glumica, najbolji glumac, i najbolji scenario 2012, plus još nekoliko nagrada i nominacija 2013).

Domovina je počela sa emitovanjem davne 2011, s namerom da unovči američku paranoju, ksenofobiju i islamofobiju. Serija prati CIA agenta Keri Matison (Kler Dejns) čija je opsesija sprečavanje novog terorističkog napada na svoju, khm, domovinu jer je prethodni napad 11. 9. 2001. greškom propustila da predvidi. Zato sumnjiči bivšeg ratnog zarobljenika – Nikolasa Brodija (Demijen Luis) – da je tokom višegodišnjeg zarobljeništva u Muslimordoru bio iskvaren čistim zlom koje, kao što svi znamo, Islam zrači na sve strane. Nažalost, prekognitivnoj Keri niko ne veruje jer je… onako, malo na svoju ruku.

Ako vam ovo zvuči kao zanimljiva premisa, u pravu ste. Nažalost, bukvalno sve što sledi, od glumačkih performansa do dijaloga do samog zapleta, tragikomično je loše. Ali krenimo redom:

1. Uvredljivo loša gluma

U apsurdnoj količini pohvala koji je Homeland primio od američke TV kritike, možda je najčešće bilo sveopšte divljenje upućeno izvedbi Kler Dejns u ulozi tajnog agenta Keri Matison, žene tragično obolele od Kasandra kompleksa, čija je zvanična dijagnoza manično-depresivna psihoza. Dejns taj poremećaj predstavlja žmirkanjem, žvakanjem kose, žmirkanjem, lupanjem glavom o zid, i žmirkanjem. Predstavljati psihozu tako plitko i tako banalno, kao egzotični začin sveopštoj papazjaniji od kontraterorizma, ne može da ne bude uvredljivo za pacijente koji od sličnih poremećaja stvarno pate. Pravljenje grimasa i kolutanje očima nije gluma, ili bar nije gluma koja zaslužuje pohvale.

Ništa nije bolji ni Demijen Luis kao narednik Brodi, tragični antiheroj, lik čiji problem personifikuje zaplet serije. Naime, ovog patriotu, dobrog i poštenog i odanog i sve što ide uz to, zarobili su Zli Muslimani i izložen je godinama mučenja, koje su kod njega izazvale… Šta, post-traumatski stres? Potisnuti bes? Poljuljanu veru u vojno-industrijski kompleks koji uništava živote? Ma ne, mučenje je izazvalo Islam. Znate već, čuveni mentalni poremećaj koji od normalnih ljudi pravi masovne (samo)ubice i monstrume opšte prakse. Tri sezone smo gledali Luisa kako interni sukob američkog dobra protiv muslimanskog zla u duši narednika Brodija ilustruje jednim jedinim izrazom lica – konstipacionim.

2. Bolno glup scenario

Homeland je originalno inspirisan izraelskom serijom iz 2010. Hatufim(Ratni zarobljenici) scenariste, režisera i producenta Gideona Rafa. Isti gospodin je pisao scenario i za Homeland što bi, da je pravde, bilo kvalifikovano kao zločin protiv čovečnosti. Istina, posle prve epizode prepustio je kormilo nekolicini drugih scenarista, među kojima su najodgovorniji Hauard Gordon i Aleks Gansa. Njihovom zaslugom, serija je prepuna fantastično glupavih zapleta, od terorističkih akcija koje bi bile previše blesave makar ih izvodio Patak Dača, do kontraterorističkih akcija kojih bi se postideo i Duško Dugouško u tumačenju Mendija Patinkina – samo bi skinuo hipsterske naočare i umorno izmasirao koren nosa.

Primera radi, zlikovci žele da izvrše atentat na potpredsednika SAD, i to rade ovako: prvo nađu finansijera, nekog šeika na jahti; on im obeća kapital, ali, naravno, ne može legalnim putem da uplati pare na neki račun u banci, svašta. Umesto toga, on jednoj od svojih pratilja (Amerikanka je, naravno, plavuša, znate kakvi su ti Arapi, draga publiko) pokloni skupocenu dijamantsku ogrlicu; onda sa tom pratiljom otputuje u Vašington; onda zlikovci tu pratilju ubiju na ulici i ukradu joj ogrlicu; onda prodaju dijamante za trista hiljada dolara; onda potroše tu sumu na… kupovinu kuće.Da, cela ta sprdnja od zapleta je zakuvana da bi se obezbedio kapital za legalnu kupovinu najobičnije kuće u predgrađu sa čijeg krova se dobro vidi obližnji aerodrom.

Primer drugi, kada vidovita agentica Keri Matison uđe u trag poklonjenim, pa ukradenim dijamantima i otkrije šta su teroristi naumili da urade, ona pošalje SWAT tim na vrata kupljene kuće, ali teroristički bračni par koji u toj kući živi nekako pobegne. A gde beže iz Vašingtona? Pa u Meksiko, naravno! Preplivaće Rio Grande i tako stići do slobode! To je nekih dve i po hiljade kilometara. Automobilom. Verovali ili ne, nije im uspelo, uhvatila ih CIA, i krenuli da prete: kažu, u ozbiljnoj si nevolji, preti ti smrtna kazna zbog terorizma. Ajde?! Zbog kupovine kuće u blizini aerodroma? Naravno, ta imbecilna pretnja urodi plodom, duhom slabašna teroristkinja-u-pokušaju poklekne i sve im prizna…

3. Kataklizmično bedan podtekst

Ipak, najmanji problem sa Domovinom je očajan scenario ili loša gluma; daleko ozbiljnije posledice ima ono što nam se nudi između redova. Autori apeluju na najprostiji, najprimitivniji sloj u svojoj ciljnoj populaciji i serviraju mu tačno ono što želi da čuje.

Za početak – Islam je čisto zlo, ono iskonsko i magijsko. Ko klanja Alahu, taj je sto posto bombaš-samoubica. Koga muslimanski teroristi muče godinama, taj će vremenom da postane jedan od njih jer je opačina zarazna. Istina, ima Homeland mesta i za takozvane dobre Muslimane, ali njima se spočitava što nose maramu na glavi jer time vređaju svoje kolege?

Dalje – sve žene su igračke i statusni simboli. Muški agent CIA se predstavlja kao „agent Barenson", ženski agent CIA se predstavlja samo kao „Keri". Muški agent ide u akciju simultanog šestostrukog atentata i posle pati jer je slučajno ubio dete. Ženski agent ide u akciju jebanja glavnog osumnjičenog u nadi da će joj odati ključne informacije.

Najzad – tiha apologetika američke politike: Da, desio nam se 11. septembar, ali to je zato što je Keri Matison greškom propustila da ga predvidi; pravimo se da javnosti nisu dostupni dopisi obaveštajnih službi koji direktno upozoravaju na predstojeći napad, na koje Bela kuća nije reagovala. Da, naše bombe nekad ubijaju decu, ali to je samo kad ih pošalje zli potpredsednik; pritom kad naš dobri marinac vidi posledice tih bombi, bude toliko šokiran činjenicom dau ratu ginu deca da se momentalno konvertuje na Islam!

Homeland potencira, pravda i podržava ono najgore u američkoj javnoj sferi – netoleranciju, ksenofobiju, mizoginiju, vojni intervencionizam. To radi bez reda i smisla, bez stila i humora, bez duha i bez opravdanja.Homeland je ne samo loša serija nego društveno štetna loša serija.

Ako vam se svidi ovo đubre, volećete: The Americans (2013, FX), hladnoratovska špijunaža kako je zamišlja Mali Perica

Ako poželite nešto bolje, probajte: Sleeper Cell (2005, Showtime), serija slične teme u istoj produkciji, ali neuporedivo kvalitetnija.