Sa Nemanjom Aleksandrovim smo pričali o Srbiji, Nemačkoj, njegovim povredama

Kada čujete termin "osakatile ga povrede", jedna od potencijalnih asocijacija vam je sigurno Nemanja Aleksandrov. Fantastična motorika uprkos dva metra i 11 santimetra i neverovatan talenat bili su dovoljni da ovom momku predviđaju veliku NBA karijeru, međutim, povrede su učinile svoje, pa je bivši košarkaš FMP-a, Crvene zvezde, Olimpije, Skavolinija, Pepinstera i Manrese morao da utaba potpuno drugačiji košarkaški put od očekivanog.

Pošto je nedavno produžio ugovor sa Oldenburgom na još jednu sezonu, Aleksandrov izgleda kao da je konačno pronašao ritam jer će mu ovo biti već treća godina kako nastupa u Nemačkoj. "Hrabro srce", kako ga zovu mnogi jer je nastavio sa karijerom uprkos brojnim pehovima, zbog kojeg smo prethodnih godina izgubili verovatno i jednog od potencijalnih lidera reprezentacije, pričao je sa nama o Nemačkoj, Srbiji, njegovim povredama i predstojećem Evrobasketu…

Nemanja, kakvi su ti utisci o Eurobasketu za sada?

Kao što sam i očekivao, jedan pre svega neizvestan turnir, gde je nezahvalno prognozirati ko bi mogao da osvoji zlato jer postoji više selekcija koje tome teže. Takođe, zbog velikog broja učesnika nije isključeno da neki tim iz senke napravi dobar rezultat, to se često dešava na velikim takmičenjima.

Nemačka ume da organizuje velika sportska takmičenja, a košarka je već godinama u usponu. Da li si očekivao pravu «groznicu» i atmosferu koja je potrebno za EP?

Znao sam da će Nemci biti sjajni domaćini, svi znaju koliko su dobri kada je organizacija u pitanju. Domaća publika je to ispratila u velikom broju, Nemci su veliki ljubitelji košarke i na njihovim mečevima tima atmosfera je uvek slična onoj koju možemo da vidimo i na stadionima u fudbalskoj Bundesligi.

_________________________________________________________________________

Pogledajte: Šampioni ulice

Šta očekuješ od Srbije?

Od Srbije svi, počevši od javnosti, imaju velika očekivanja posle izvanrednih rezultata koje smo ostvarivali. Naravno da svim srcem želim da osvojimo zlato, ali mislim da ne bi bilo korektno stavljati bilo kakvu vrstu pritiska na momke. U svakom slučaju, očekujem borbu za najviši plasman, imamo sve što je za to potrebno – i selektora i igrače.

I sam si bio učesnik Eurobasketa 2007. godine, a posebno si puno ovakvih takmičenja imao u karijeri u mlađim kategorijama. Šta ti pamtiš sa svih tvojih reprezentativnih «akcija». Šta je ostalo u lepom a šta u lošem sećanju?

Što se tiče lepih sećanja, naravno najbolje je bilo sa kadetskog Eurobasketa 2003, kada smo uzeli zlatnu medalju na izuzetno dominantan način, gde nijedna utakmica nije bila neizvesna i gde je tih +15 u finalu bila najmanja razlika sa kojom smo trijumfovali na bilo kom od mečeva. Na loše stvari ne volim da se vraćam.

Pronašao si se u nemačkoj košarci, potpisao novi ugovor sa Oldenburgom. Kako izgleda biti košarkaš u Nemačkoj? Da li je sve uređeno onako «nemački», kao i u drugim sferama života?

Košarka u Nemačkoj iz godine u godinu raste jer Nemci zaista ulažu mnogo novca. Imamo nekoliko jakih ekipa, budžeti iz godine u godinu rastu i nemačka liga je svakako među nekoliko najjačih liga u Evropi, verovatno na četvrtom mestu.

Puno zemalja si prošao u karijeri. Gde ti je bilo najlepše, koje si jezike naučio?

Teško bi bilo izdvojiti bilo šta. Moj pristup je da se svaki put trudim da uživam u posebnostima zemlje u kojoj igram i živim. Svaka od zemalja je imala neki svoj šarm. U Italiji i Španiji život je nešto sličniji našem, nešto je opuštenije u odnosu na Belgiju ili Nemačku. Što se tiče jezika, trudio sam se svaki put da što više savladam kako bi mi komunikacija u klubu i životu uopšte, bila lakša.

Tvoja karijera sigurno nije onakva kakvom si je ti zamišljao pre desetak godina, pa ni mi, navijači. Povrede su ti ugrozile i samu karijeru u jednom trenutku. Da li si tada razmišljao da digneš ruke od svega?

Svakako da je bilo izuzetno teških momenata u kojima je najprirodnija misao u glavi bila da se odustane. Ali to su bili samo pojedinačni trenuci, odustajanje ni u jednom momentu nije bila realna opcija, jer mi to prosto nije u krvi. Ja sam borac i ma koliko mi u nekom momentu bilo teško, znao sam da ću iz toga izaći jači.

Kao klinac svi su pričali Aleksandrov – NBA, mega zvezda, čudo…da li ti je to smetalo, odmoglo u krajnjem slučaju?

Svakako da kada ste mladi, da takve stvari imaju uticaja na vas, malo ko je u tim godinama imun na tako nešto. Ipak, ja sam se maksimalno trudio da ne slušam te priče već da ćutim i vredno radim, pa da vidim dokle će to da me odvede.

Sada igraš nekako zrelu, pametnu košarku. Šta još možeš sve u nastavku karijere? Gde sebe vidiš?

Za sada sam zadovoljan Oldenburgom. Želim da nastavim da igram u jakom takmičenju, u klubu koji će biti stabilan i redovan Evroligaš. Naravno, pre svega je važno ostati zdrav i u spreman i to je osnova za sve dalje ambicije. I svakako da bih u bliskoj budućnosti želeo i neki trofej.

Hvala ti Aleksandre i srećno.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu