​Piratska partija je najpopularnija politička partija na Islandu

Istraživanje javnog mnjenja na Islandu u četvrtak je pokazalo da je najpopularnija partija u ovoj zemlji Piratar, u prevodu, Piratska partija. Ovaj mladi i ikonoklastični kadar „tehnomanijaka" obično dobija jednocifrene procente na ovakvim istraživanjima, ali ispostavilo se da bi 23,9 procenata birača glasalo za njih kada bi se parlamentarni izbori održali ovog trenutka. To je ogromna brojka, kada uzmemo u obzir da je Nezavisna partija, partija desnog centra koja je dominirala političkim životom na Islandu od proglašenja nezavisnosti1944-te, i većinski partner u vladajućoj koaliciji, po tom istom istraživanju dobila svega 23,4 procenta podrške.

„Mora da se šalite", za mbl.is je izjavila Brigita Jonsdotir, narodna poslanica i liderka ove partije, kada su joj tog jutra saopštili rezultate ankete.

„Da budem sasvim iskrena", pojasnila je kasnije tog dana Visir-u, „ne znam zašto uživamo toliko poverenje. Mi smo jednako iznenađeni i zahvalni, i na to gledamo kao na znak nepoverenja prema konvencionalnoj politici".

„Dobro je to što ljudi odbacuju korupciju i samoprecenjivanje. Mi to prihvatamo s poniznošću. Ovo je svakako jasna poruka vlastima, naročito Nezavisnoj partiji i njenoj samovoljnoj vladi".

Dajući za pravo hipotezi Jonsdotirove protiv establišmenta, anketa ukazuje i na pad popularnosti Progresivne partije, koalicionog partnera Nezavisne partije, sa 15 procenata u februaru, na 11 procenata u ovom trenutku. Podrška vladajućoj koaliciji je takođe nedavno pala na 33,4 procenata. U međuvremenu, podrška alternativnim partijama , kao što su Partija zelenih i gotovo sektaški pokret Svetla budućnost (koji je formiran 2012-te, kao neformalni pokret protivnika postojećih partija) takođe je porasla sa 10,8 i 10,3 procenata u februaru, na 12,9 i 15 procenata ove nedelje.

Islandska Piratska partija je deo međunarodnog političkog pokreta koji je nastao 2006-te u Švedskoj , pod vođstvom Rikarda Falkvingea. Zajedno sa još mnogima koji su radili na The Pirate Bay, sajtu za skidanje torenta po kome je pokret dobio naziv, švedski tehnomanijaci koji su postali aktivisti su počeli da se zalažu za direktnu demokratiju potpomognutu novim tehnologijama, da se bore protiv korupcije, za neutralnost na internetu, i liberalnu slobodu informativne politike . Istomišljenici širom sveta, ali u zapadnoj evropi i Severnoj Americi posebno , od tada su osnovali sopstvene Piratske partije, sa istom ideologijom, od kojih 22 koordinišu svoje platforme uz pomoć Internacionale piratskih partija , nevladine organizacije osnovane u Belgiji 2010-te.

U većem delu Evrope, domovine Piratskih partija, stekli su neznatnu stvarnu političku moć. 2009-te, Švedska je uspela da pošalje dva pirata u Evropski parlament , ali 2014-te, podrška nacije je sa 7,1 procenat spala na 2,2 procenata glasova. Na ovogodišnjim izborima za Evropski parlament, samo jedan pirat je izabran , i predstavlja Nemačku u EU (Ta poslanica, Julija Reda, ima moćan uticaj na kontinent, jer je u j anuaru napisala predlog novog, usklađenog i liberalizovanog zakona o autorskim pravima, o kojem će se raspravljati ovog proleća ). U drugim zemljama, Pirati su izabrani samo na par lokalnih ili pokrajinskih izbora , ali niko od njih, van Islanda, nije obezbedio zakonodavni položaj. Oni pažnju uglavnom privlače izvođenjem raznih štosova, kao što je onaj koji je ovog januara izveo švedski pirat Gustav Nipe, koji je na prevaru naveo vodeće političare, vojne čelnike i novinare da se uloguju na nebezbednu bežičnu internet vezu koju je uspostavio na konferenciji o bezbednosti, u znak protesta protiv programa za nadzor.

Ali ipak, ova partija je na Islandu nekako u mnogo većem i efikasnijem usponu nego bilo gde drugde. Lokalnu partiju je 2012-te osnovala Jonsdotirova ( pesnikinja koja je postala političarka , i koja je svojevremeno bila dobrovoljac Vikiliksa i poslanica u parlamentu), zajedno sa još nekoliko Islanđana, čuvenih po borbi za slobodu na internetu i za direktnu demokratiju. U roku od pet meseci, na parlamentarnim izborima održanim u aprilu 2013-te, osvojili su tri mandata, za Jonsdotirovu, programera kompjutera po imenu Helgi Hrafn Gunarson, i studenta po imenu Jon Bor Olafson, što je prvi put da je iko iz bilo koje Piratske partije postao član jednog zakonodavnog tela. Trenutno šesta parlamentarna stranka po broju poslanika, u opoziciji, takođe ima i 15 odborničkih mesta u prestoničkoj skupštini u Rejkjaviku.

Tokom poslednje dve godine, predstavnici Pirata su se proslavili promovišući grupno finansirane inicijative za upravljanje , kao i viziju Islanda kao utočišta za digitalne podatke . U julu 2013-te, samo nekoliko meseci otkako su stupili na dužnost, Gunarson i Olafson su privukli pažnju međunarodne javnosti predlažući da parlament ponudi islandsko državljanstvo Edvardu Snoudenu , koji se tada krio na moskovskom aerodromu, da bi mogao da dođe i zatraži azil, bez straha od izručenja. Bio je to simboličan gest, nije bilo nikakve šanse da se predlog izglasa, ali je to bila sjajna reklama za čitav njihov kadar.

Ali ipak, bez obzira na njihov impresivan minuli rad, ovo je bio veliki skok za Piratsku partiju. Na izborima 2013-te, osvojili su samo 5,1 procenat glasova. Tokom naredne dve godine su se polako popeli na 12,8 procenata (dok je Nezavisna imala 25,5) na istraživanju sprovedenom u februaru 2015-te. Onda su se prošlog petka iznenada popeli na 22 procenata podrške (prema istraživanju koje je sproveo vodeći islandski dnevni list Fréttablaðið), izbivši na drugo mesto, iza Nezavisne partije. A u nekoliko narednih dana su zauzeli prvu poziciju.

„Nisam očekivao da će se ovo dogoditi u prvoj deceniji postojanja partije", napisao je Falkvinge na Reditu o ovom rapidnom usponu, izražavajući opštu zbunjenost posmatrača i na Islandu, i u inostranstvu. „To je kul, na neki način. Ne, u stvaru, prokleto je fenomenalno".

Uprkos postojanom povećanju podrške Piratima od 2012-te naovamo, ovaj iznenadni skok bi mogao da se objasni ishitrenom reakcijom javnosti na lokalnu politiku (možda zbog načina na koji je aktuelni režim povukao kandidaturu Islanda za članstvo u Evropskoj uniji, ali niko nije siguran), i da će se stvari za nekoliko nedelja smiriti. Ali Islanđani su narod koji je 2009-te, gotovo instinktivno, za gradonačelnika Rejkjavika izabrao jednog komičara apsurda, i držao ga na tom mestu sve do 2014-te, tako da se može reći da se ovih dana vode instinktom, rapidno rušeći zastarele norme, i Piratska partija bi mogla da održi ovu popularnost. Ako je održe, mogli bi da osvoje i do 16 od 63 mandata u Alþingi (islandskom parlamentu), na narednim izborima koji će se održati 2017-te. To bi moglo da im obezbedi dovoljan uticaj da uđu u vladajuću koaliciju, i stave Pirate na čelo čitave jedne nacije, i bilo bi fascinantno gledati kako autsajderi koji se zalažu za otvorenu demokratiju postaju insajderi. Za takav ishod se vredi boriti. Napred, Pirati, napred!

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu