FYI.

This story is over 5 years old.

vesti

Vodič za američku politiku: ko su braća Kok, omiljeni američki prljavi milijarderi

Ko su braća Kok? Šta je Koktopus? I treba li svi da počnemo da se pripremamo za život na barkama do 2025. godine?
23.2.15

Posle njihovog nedavnog obećanja da će potrošiti 889 miliona dolara na predsedničke izbore 2016. godine, vreme je da prihvatimo neobičnu istinu o američkoj politici: braća Kok, konkretno Čarls i Dejvid, uz pomoć Dejvidovog brata blizanca Vilijama, imaju finansijski uticaj koji može da se meri sa dve najveće političke partije u zemlji.

Ko su braća Kok? Šta je Koktopus? I treba li svi da počnemo da se pripremamo za život na barkama do 2025. godine? Ako živite u Sjedinjenim Državama, a ne planirate da se preselite na Mars pre 2016. godine, obratite malo pažnju.

Dejvid Kok, ilustracija: Irena Rinaldi

KO SU BRAĆA KOK?

Kada kažete "braća Kok" u kontekstu američke politike, verovatno mislite na Čarlsa i Dejvida Koka. Ali imate još dvojicu braća: Frederika, najstarijeg, i Vilijama, Dejvidovog blizanca. Evo njihovog porodičnog stabla.

Reklame

FRED KOK

Patrijarh porodice je Fred Kok, koji je započeo ono što će njegovi sinovi kasnije preimenovati u Industrije Kok. Fred je diplomirao hemijsko inženjerstvo na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu (MIT), a izumeo je novi način pretvaranja nafte u benzin, koji je uglavnom koristio u Sovjetskom savezu. Zbog njegovog boravka tamo, izbliza je prisustvovao Staljinovim ispadima, što je kod njega izazvalo duboko – neki će reći paranoično i patološko – nepoverenje prema komunizmu.

Džejn Majer je 2010. godine objavila opsežni profilbraće Kok u Njujorkeru, a o Fredu je napisala: "Fred Kok je 1958. godine postao jedan od prvobitnih članova društva 'Džon Birč', vrhovne konzervativne grupe delom poznate po krajnje skeptičnom stavu prema vlasti i po širenju panike o komunističkom prevratu. Članovi su smatrali da je predsednik Dvajt Ajzenhauer komunistički agent… 'Obojeni čovek zauzima ključno mesto u komunističkim planovima za preuzimanje Amerike', upozoravao je Fred Kok. Socijalna pomoć je zaverenički plan da se ruralni Crnci privuku u gradove, gde će izazvati 'surovi rasni rat.'"

Zvuči kao zabavan lik, zar ne? Njegovim sinovima jeste. Fred je odgojio Frederika, Čarlsa, Dejvida i Vilijama po uzoru na sebe, terajući ih da rade po čitav dan na porodičnom ranču i zadojivši ih svojim političkim stavovima.

FREDERIK

Frederika, najstarijeg od braće Kok, otac se praktično odrekao kada je umesto na MIT odlučio da ide na Jejl i studira glumu. U svom profilu braće Kok iz 2010. godineza časopis Njujork, Endrju Goldman je napisao: "Frederik se zanima, kaže Vilijam, 'kupovinom zamaka' poput Šlos Blunbaha u Austriji, bivše lovačke kuće nadvojvode Franca Ferdinanda." Prema Majerovoj, Frederik se preselio u Monako i počeo da sakuplja predmete od istorijske vrednosti. On trenutno nema veliku političku ulogu u porodici.

Reklame

ČARLS

Drugi najstariji sin Čarls je brat koji je pretvorio Industrije Kok u drugu najveću privatnu kompaniju u Sjedinjenim Državama, sa prihodom od 115 milijardi, prema pisanju Forbsa. (Dejvid je takođe imao ulogu u izgradnji kompanije, ali se veći deo zasluga ipak pripisuje Čarlsu.) Proizvodi iz hemijskog asortimana Kokovih su plastične čaše "diksi", toaletni papir "aneđoski meko", i papirni ubrusu "broni", što je LariVilmor iz Nightly Show-a naneprijatan način otkrio kad je pokušao da bojkotuje njihovu kompaniju. Industrije Kok su i vodeći proizvođači formaldehida, a pružili su snažan otpor vlasti kada su pokušale da označe dotičnu hemikaliju kao dobropoznati karcinogen – u čemu na kraju nisu uspeli nakon što je Dejvid dao ostavku na poziciju u odboru Nacionalnog instituta za zdravlje.

DEJVID

Članci Majerove i Goldmana iz 2010. godine šokirali su mnoge stanovnike Njujorka koji su pre toga mislili da je Dejvid Kok samo običan bogataš koji svima poklanja novac. Dejvidova filantropija je najkomplikovaniji faktor u čitavoj priči o porodici Kok. Na listi najvećih 50 filantropa Hronike filantropije iz 2013. godine, Kok se našao na 24. mestu sa donacijom njujorškoj Prezbiterijanskoj bolnici od 101 miliona dolara. Pored toga, 100 miliona je dodelio MIT-u, što se završilo osnivanjem Instituta "Dejvid H. Kok za integrativno istraživanje raka" i još na stotinemiliona dolara u brojne druge svrhe: borbu protiv raka prostate, od kog boluje; renoviranje sale sa dinosaurima u Smitsonijanu i krila Američkog muzeja nacionalne istorije; 65 miliona Metropolitenovom muzeju umetnosti; i 100 miliona njujorškom Državnom teatru u Centru Linkoln, koji je preimenovan u Teatar "Dejvid H. Kok" i trenutno je sedište Baleta grada Njujorka i njujorške Opere.

Reklame

Dejvid je bio poznat i kao plejboj: Majerova je u svom članku napisala da su ga saradnici "opisali kao 'predusretljivog' i 'pomalo budalastog' i da je godinama uživao u životu bogatog neženje. Iznajmio je jahtu na jugu Francuske i kupio kuću na obali u Sauthemptonu, gde je organizovao žurke koje je sajt New York Social Diary opisao kao 'istočnoobalska verzija soarea Hjua Hefnera.'" U međuvremenu se skrasio sa suprugom, a Goldmanu se poverio da mu je rak prostate zauzdao seksualnu želju.

Dejvid i Čarls dele devetu poziciju na listinajbogatijih ljudi sveta, a Dejvid je najbogatiji čovek Njujorka, ispred bivšeg gradonačelnika Majkla Blumberga.

VILIJAM

Ako je Frederik crna ovca porodice, onda je Vilijam zakržljalo dete. Goldman piše da je Vilijam živeo u Dejvidovoj senci, igrao iza njega u bejzbol timu na MIT-u i da je kao mali sebe smatrao najmanje voljenim od sve dece Kok. Goldman je, između ostalih, ocenio Vilijamovo nepopustljivo ganjanje Američkog kupa — potrošio je 65 miliona dolara kako bi osvojio amaterski šampionat u jedrenju 1992. godine — kao jedno grandiozno takmičenje u patkometriji sa Čarlsom i Dejvidom.

Vilijamova trvenja sa porodicom završila su na sudu kada su on i Frederik pokušali da istisnu Čarlsa iz Industrije Kok kupovinom njegovog udela. Nije im uspelo, a Vilijam je morao da proda svoje deonice za 470 miliona, smatrajući da je zakinut. Petnaestogodišnja pravna borba protiv njegove braće — tokom koje Čarls i Vilijam nisu razgovarali na sahrani njihove rođene majke — okončala se sporazumom 2001. godine. U međuvremenu, Vilijam je osnovao sopstvenu hemijsku kompaniju, "Oksbou grupu". On sakuplja i umetnine, uključujući makete brodova i fotografiju Bilija Kida, morao je dapodigne tužbu kako bi izbacio ljubavnicu iz jednog od svojih stanova, a izradio ga je i trgovac vinima koji mu je prodao lažnavina u vrednosti od pet miliona dolara. Danas je oženjen, po treći put, sa naslednicom Runijevih, porodice u čijem su vlasništvu Pitsburg Stilers.

Čarls Kok, ilustracija: Irena Rinaldi

U ŠTA VERUJU BRAĆA KOK?

Ako biste morali da opišete političke stavove braće Kok jednom rečju bilo bi to "libertarijanski". Ali tokom njihove borbe za sticanje moći i uticaja — posebno u poslednjih nekoliko godina — ta prosta etiketa nije više tako jasno definisana. Jer, uprkos njihovima diplomama sa MIT-a i Dejvidove beskrajne podrške umetnosti i naučnim istraživanjima, braća Kok su postali finansijska mašina koja pokreće Čajanku.

Reklame

I na Dejvida i na Čarlsa veliki uticaj je izvršila biblija slobodnog tržišta Fridriha fon Hajeka Put u ropstvo, a zatim i radovi Roberta Le Fevrea, zagovornika ukidanja vlasti. Dejvid se kandidovao ispred Libertarijanske stranke za potpredsednika 1980. godine, potrošivši na kampanju 2 miliona dolara. Među ciljevima partije bili su ukidanje raznih federalnih regulatornih i drugih agencija za sprovođenje reda i zakona, uključujući CIA, SEC i Ministarstvo za energetiku. Partija je takođe želela da ukine socijalno osiguranje, zakone o minimalnim platama, zakone o kontroli oružja i poreze na prihode — stavove koje braća Koh u određenoj meri i dalje zastupaju. (Sa druge strane, više nisu toliko glasni po pitanju legalizacije prostitucije i lakih droga, što se te godine takođe nalazilo u političkoj platformi stranke.)

Novac braće Kok nije mnogo pomogao. Kandidati Libertarijanske stranke su tada osvojili jedan odsto glasova, a Dejvid i Čarls su se povukli iz tradicionalne politike da bi se posvetili akcijama finansiranja konkretnih ciljeva. Oni i dalje zastupaju slična politička stanovišta, s tim što su u međuvremenu počeli da se zalažu za povlačenje Zakona o dostupnoj zdravstvenoj zaštiti i na sav glas negiraju postojanje klimatskih promena. Potonji stav je verovatno nastao iz poslovnog interesa: prema UMas-Amherstovom Institutu za istraživanja iz političke ekonomije, Industrije Koh su 2013. godine bile 13. najgori zagađivačvazduha u zemlji. A zbog podrške Čajanci, Kokovi su morali da podrže i zalaganje za ukidanje abortusa i gej braka, kao i promociju intervencionizma, stavove kojima su se Kokovi ranije inače suprotstavljali.

Reklame

Senator iz Vermonta Berni Sanders, jedan od najliberalnijih članova Kongresa koji je stidljivo najavio kandidaturu za predsedničke izbore 2016. godine ispred Demokratske stranke, pružiće vam priličnu jasnu sliku o tome šta kranje levica misli obraći Kok u izjavi na svom sajtu: "Ciljevi braće Kok su da obore svaki veći propis koji je pretvoren u zakon u poslednjih 80 godina kako bi zaštitio srednju klasu, starije, decu, bolesne i najranjivije u ovoj zemlji."

KOLIKO NOVCA TROŠE BRAĆA KOK?

Mnogo. Baš mnogo. Evo kako se tih 889 miliona kotira u poređenju s onim što su razni drugi ključni faktori trošili 2012. godine, prema podacima koje su sakupili Vašingtonpost i NjujorkTajms:

Grafikon: Hajsam Husein

To znači da će, ako se ovaj stepen trošenja održi i u 2016. godini, Kokovi potrošiti gotovo 50 odsto više nego Republikanski nacionalni komitet i Demokratski nacionalni komitet zajedno, a više nego svaki od kandidata odvojeno.

KAKO RADI MREŽA BRAĆE KOK?

E, tu sad stvari postaju zakulisane. Poznata je stvar koliko je teško u potpunosti razumeti kako funkcioniše mreža braće Kok — poznatija i kao Koktopus — zato što svoj novac troše preko suviše različitih organizacija. Majerova je 2010. godine napisala: "Poreski izveštaji ukazuju na to da su 2008. godine tri glavne fondacije porodice Kok finansirale čak 34 političke organizacije, od kojih su tri osnovali sami, a upravljaju nekolicinom. Kokovi i njihove kompanije dodelili su milione političkih kampanjama, zastupničkim grupama i lobistima… Samo Kokovi znaju koliko su tačno potrošili na politiku."

Njihova mreža je od tada još samo rasla. Ući u trag rasprostranjenosti donacija Kokovih je herkulovski poduhvat, ali je Mother Jones prošle jeseni sakupila priličnosveobuhvatnu listu. U mreži se ističe nekoliko većih organizacija. Evo podele.

Grafikon: Hajsam Husein

U oblasti istraživačkog rada, tu je Institut Kejto, libetarijanska ekspertska grupa koju su osnovali Kokovi, i Centar Merkatus, tržišno orijentisana institucija smeštena na Univerzitet "Džordž Mejson", a obe su od Kokovih dobile po oko 30 miliona dolara. Braća plaćaju i tri grupe koje su odigrale ključnu ulogu u pokretu Čajanka: Amerikance za prosperitet, koji su zamenili nekadašnje Građane za razumnu ekonomiju Kokovih, i koji su od braće dobili oko 60 miliona, kao i "Radovi za slobodu" i "Partneri slobode".

Novac koji će Kokovi potrošiti na izbore 2016. godine najverovatnije će se izdvajati putem ovih grupa — posebno Amerikanaca za prosperitet i "Partnera slobode" — kao i drugih nebrojenih organizacija, uključujući na desetine manjih grupa koje predstavljaju posebne interese. Ali zahvaljujući zakonima o finansiranju kampanja, neće biti jasno čak ni koliko novca dolazi direktno od Kokovih, a koliko iz njihove mreže saradnika i partnerskih organizacija.