Da li je bezbedno jesti sardinu kojoj je istekao rok pre 30 godina?

Kao što je to više puta pokazao, čovek je u stanju da pojede najveća moguća sranja. Od čizburgera starog sto dana, hrane za sudnji dan i obroka za mačke. Ali ovi likovi su prevazišli sva očekivanja ekstremne ishrane, ili su bar bili na pragu da prevaziđu.

Ekipa sa Jutjub kanala Crombat bavi se testiranjem vojnih obroka širom sveta. Do sada su probali kulinarske specijalitete poput američkog, francuskog i kineskog vojnog obroka, ali evo, uspeli su da iskopaju specijalan delikates – obrok bivše JNA.

Videos by VICE

Obrok JNA se sastoji od konzervirane sardine, mesnog nareska u konzervi i đuveča, takođe u konzervi, naravno, jer je to jedini način da hrana očuva svežinu u uslovima u kojoj su se nalazili hrabri pripadnici JNA. I sve to meni izgleda potpuno odvratno, ali nekome ko je služio vojsku može da probudi nostalgična sećanja i divne ukuse. Samo postoji jedan problem – rok za konzumiranje ove hrane istekao je pre 30 godina.

Ali to se ne vidi kada se hrana otvori. A prema rečima ovog tipa na klipu, čak se ni ne oseća tako. I zaista, ova hrana, vizuelno, izgleda potpuno jestivo. Ali trideset godina je, jebiga, trideset godina i kako se ejdžizam ne odnosi na hranu, mogu da kažem da niko normalan ne bi golom rukom dotakao neki trideset godina star prehrambeni proizvod.

I ekipa Crombat-a se nije usudila da proba sardine kojima je istekao rok 1989. Pametno. Međutim, to me nije sprečilo da se zapitam šta bi se dogodilo da su probali? Da li bi se razboleli? Da li bi ispovraćali sve unutrašnje organe u roku od nekoliko minuta ili umrli na licu mesta? Da li su upravo oslobodili smrtonosnu bakteriju koju je Jugoslavija držala zarobljenu trideset godina u slučaju nuklearnog rata?

Kako sam ne znam odgovore na ova pitanja, kontaktirao sam doktora Darka Nožića iz klinike Belmedic i sa njim porazgovarao o rizicima konzumiranja trideset godina starih namirnica.

VICE: Koliko je opasno jesti sardinu iz konzerve kojoj je istekao rok pre 30 godina?
Dr Nožić:
U principu, postoji više razloga zašto ne treba jesti takvu hranu. Može da dođe do korozije metala posle toliko vremena, pa da dođe do nekih hemijskih neprijatnosti u želucu. Može da bude u pitanju i neki botulizam, ali ne bi trebalo ako u startu nije bilo bakterija, jer one ne mogu da uđu spolja. Tako da u principu ne bi trebalo ništa da se desi, ali se konzumiranje nikako ne preporučuje.

Stvarno?
Pa da, ali posle mnogo vremena ne bi trebalo ništa da se desi. To je više neko upozorenje. Ali je prošlo mnogo vremena, 30 godina, toliko ima moje dete, tako da ja to ipak ne bih jeo. Koliko god da je dobro očuvano. Obično kada prođe šest meseci ili godinu dana od isteka roka, to može da se toleriše, ali već 30 godina je mnogo.

Koja je verovatnoća da je ta hrana ipak jestiva nakon 30 godina?
Jako mala.

A šta je najgore što može da se desi ako čovek ipak proba ovu hranu?
Pa eto botulizam, neka neuroinfekcija koja nije baš tako naivna. Ili metali ako su se rastvorili, pa može da dođe do povraćanja.

Ali to je sve izlečivo, ne bi moglo da dođe do nekakvih fatalnih posledica?
Pa da, izlečivo je. U medicini je uvek teško reći sa sigurnošću, ali najverovatnije ne bi trebalo da bude nikakvih fatalnih posledica.

U svakom slučaju, nije životno opasno, ali treba izbegavati?
Otprilike tako.