Da li je Građanski front nova politička opcija koju su čekali razočarani opozicionari?

Protest, Beograd

Savez za Srbiju dobio je konkurenciju na političkoj sceni Srbije. Lokalni pokreti i inicijative započeli su formiranje Građanskog fronta, nove političke opcije koja okuplja organizacije u kojima kako kažu njeni predstavnici “ne deluju ni aktuelni ni bivši pripadnici i nosioci vlasti”, već aktivisti i obični ljudi.

Ideja o Građanskom frontu kao umreženim političkim organizacijama u Srbiji se pominje od lokalnih izbora 2016. Kao članovi potpisuju se: Inicijativa Ne davimo Beograd, Lokalni front, Udruženi pokret slobodnih stanara iz Niš, Udruženja građana Naš grad naša stvar iz Zrenjanina, Lokalni front VA iz Valjeva, Lokalna alternativa iz Vrbasa, Samo Lokalno iz Bečeja, Samo jako iz Mladenovca i Biro za društvena istraživanja – BIRODI.

Videos by VICE

O ideologiji Građanskog fronta, njihovim daljim planovima za delovanje razgovarali smo sa predstavnicima dve najistaknutije organizacije u okviru Fronta – Radomirom Lazovićem iz Inicijative ne davimo Beograd i Vladimirom Marovićem iz kraljevačkog Lokalnog fronta.

VICE: Šta razlikuje Građanski front od ostalih opozicionih saveza?
Radomir Lazović: Ljudi koji čine organizacije u Građanskom frontu nisu ni aktuelni ni bivši pripadnici i nosioci vlasti, ne dolaze iz političkog establišmenta, već su aktivisti i obični ljudi udruženi oko konkretnih egzistencijalnih problema građana. Sa druge strane, ideja Građanskog fronta je okupljanje oko ideja solidarnosti, slobode, tolerancije i brige za sve naše građane, a ne nacionalističko i desničarsko nadigravanje sa Vučićem iz kojeg neće izaći ništa dobro za naše društvo.

Vladimir Marović: Treba naglasiti da je Građanski front nastao kao asocijacija mnogih udruženja građana Srbije. Strukturno, GF je napravio otklon od dobro poznatog partijskog centralizovanog organizacionog modela. Razlika GF-a u odnosu na ostale političke (ne samo opozicione) saveze i stranke prepoznatljiva je i po pojmljenju političkog života. Naime, dok stranačke formacije, kako su do sada pokazale, politiku sagledavaju kroz sprovođenje moći, organizacije zasnovane na civilnom aktivizmu u politici vide mogućnost sprovođenja solidarnosti na najopštijem planu. Tako se stvara dobar osnov za uvažavanje potreba građana, od kojih se ujedno zahteva da daju svoj doprinos izgradnji zdravog društva.

Da li “građanska” politika može da vam donese glasove i na nacionalnom nivou? Da li ćete biračima ponuditi i svoje stavove po pitanjima kao što su nacionalna i ekonomska politika zemlje?
Radomir: Lokalne građanske organizacije često su bile jedina odbrana javnom interesu u svojim gradovima i tu se zaista moglo videti koliko su građani prepušteni sami sebi da se organizuju i zaštite od bahatih moćnika. Nama su teme od kojih se živi, one koje nas svakodnevno muče najbitnije. Da li imamo posao i kako smo za njega plaćeni, jel imamo adekvatno da se lečimo, zašto nema javnog prevoza kad nam treba, ili zašto su nam gradovi često na prvom mestu lestvice najzagađenijih, a reke umesto da budu dostupne svima, završavaju u cevima? Delovanje na nacionalnom nivou svakako zahteva određenje po svim bitnim državnim pitanjima, ali ono, u našem slučaju, dolazi iz ugla onoga ko štetnost loših odluka najdirektnije oseća na svojoj koži, a ne od političko ekonomske elite.

Vladimir: Ako pogledate broj apstinenata na izborima u prethodnim godinama, jasno se uviđa trend odustajanja od davanja glasa postojećoj i okoštaloj stranačkoj ponudi. Poverenje je ono čime se ne trguje. Ono se zavređuje. Otuda i dokazana odlučnost udruženja iz GF-a, njihovo neposredno prisustvo sa građanima u odbrani prava na stan, na vodu, toplotnu energiju, slobodan protok informacija ili već postojeće učešće pojedinih grupa građana, poput Lokalnog fronta, na primer, u lokalnom parlamentarnom životu, govori o modelu funkcionisanja koji GF želi da primeni. On podrazumeva izgradnju poverenja iz baze, što znači uvažavanje zahteva građana i združenu akciju sa njima. U obavezi smo prema građanima da svoje stavove ponudimo i po pitanju nacionalne i ekonomske politike, ali i da ih modelujemo osluškivanjem njihovih sugestija.

Kako planirate da širite Front? Da li će postojati odbori i da li će građani moći da se učlane direktno u Front ili u neku od članica Fronta?
Radomir: Razgovaramo sa lokalnim grupama iz trinaest gradova sa kojima dogovaramo i ova pitanja. Za sada se radi o skupu organizacija koje su veoma dobro prepoznate u svojim gradovima i mnoge od njih imaju odbornike u lokalnim parlamentima.

Vladimir: Ovo pitanje duboko zadire u prirodu organizacije. Naime, budući da je ona zasnovana kao asocijacija udruženja koja su nastala kao lokalne inicijative, što će reći da nije bilo nikakvog hijerarhijskog strukturiranja „odozgo“ unutar članica GF-a od samog njihovog zasnivanja. To znači i da sam GF preuzima taj model širenja članstva, odnosno da građani samoinicijativno pristupaju bilo već postojećim udruženjima, bilo kao pojedinci koji imaju želju i volju da se angažuju u radu GF-a. Otuda se može reći da se radi o jednoj otvorenoj platformi, koja je spremna da u svoje redove primi sve one kojima su bliski već navedeni ciljevi do kojih držimo.

S obzirom na to da ste nastali kao alternativa SZS i njihovoj nacionalnoj politici da li mislite da treba da nastavite da šetate sa njihovim predstavnicima subotom?
Radomir: Nalazimo se u jednom jako teškom trenutku kada je da bi se oslobodili kriminalne vlasti neophodna saradnja sa drugim političkim akterima, sindikatima, organizacijama civilnog društva. Za nas je zajednički rad po pitanjima slobodnih i fer izbora, slobodnih medija i suprotstavljanja nasilju prema neistomišljenicima nešto na čemu želimo da radimo sa opozicijom, i u skladu sa time podržavamo i proteste, ali uvek ističući neke nama bitne vrednosti, solidarnost sa najugroženijim građanima, zatim kroz podršku LGBT zajednici na protestima, ili kroz ukazivanje na zagađenja vazduha, lokalne probleme opština… Cilj je da ne dozvolimo da zarad zajedničke borbe protiv Vučića koja okuplja i organizacije sa kojima ne delimo nikakve sličnosti, zaboravimo za kakvo društvo se borimo jednom kada pobedimo. Bez obzira što je jasno da Savez za Srbiju ima uticaj na organizaciju protesta, na ulicama se nalazi veliki broj građana koji nisu tu zbog organizatora, već zbog ogromnog nezadovoljstva koje osećaju.

Vladimir: Građanski front kao asocijacija udruženja svoje je prisustvo u javnoj sferi ozvaničio pisanjem svoje Platforme još u decembru 2016. godine, kada SzS nije ni postojao. Dakle, ovde se pre radi o jednoj autentičnoj i avangardnoj formi građanskog političkog aktitvizma, koja ne deli mišljenje da političke partije drže monopol na politički život u Srbiji. Upravo iz tih razloga smatramo i da političke partije (kako članice SzS, tako i bilo koja druga) ne polažu neotuđivo pravo na, kako i sami kažu, građanske proteste, koji se već tri meseca održavaju širom zemlje. Baš zato treba obratiti pažnju i na to da se unutar SzS valja jedan primitivan oblik svesti, koji je dominantan i u vladajućim strukturama, a ogleda se u nacionalizmu. Upozorenja na tako iracionalne političke trendove, koji zamagljuju elementarnu socijalnu i egzistencijalnu problematiku građanstva moraju doći sa naše strane, bilo na protestima, bilo kroz mnoštvo drugih vidova javnog nastupa.

Da li će vaše političke organizacije zadržati svoj “karakter” ili će se prilagođavati politici Fronta?
Radomir: Inicijativa je poznata po svom fokusu na gradska pitanja, a Građanski front biće nadogradnja na istim principima, i zajednički rad na novim temama koje se tiču svih naših gradova. Pa tako razgovaramo o tri glavna pravca delovanja. Borba za za dostojanstven život svih građana, za socijalnu sigurnost, minimalnu platu od koje zaista možete da preživite, a protiv siromaštva i izrabljivanja radnika. Očuvanje prirodnih i javnih dobara i zaštita onoga što je najosnovnije za život čoveka, voda, vazduh, okruženje u kome živimo. Ali i izgradnja i zaštita institucija i pravnog okvira zemlje kako bi zakoni zaista važili jednako za sve, bez obzira na partijsku ili versku, nacionalnu ili seksualnu orijentaciju.

Vladimir: Ovde ću biti sasvim kratak – svaka članica GF zadržava vlastitu autonomiju unutar asocijacije, tako da je se ni Lokalni front neće odreći.