Deset najboljih filmova 2015. godine

1. Amy

Bioskopska publika je, teška srca, pogledala Amy, dokumentarac Asifa Kadapije o pokojnoj velikoj zvezdi koja nikada nije poklekla pod emotivnom pritiskom. Umesto toga, film dokazuje neverovatan talenat Ejmi Vajnhaus, dok nas sve drži odgovornima zbog osude javnosti koju je doživljavala (ko realno nije gledao sprdnju Grejema Nortona na njen račun i pomislio da će se i ona smejati?) Sada je to vodeći dokumentarac na britanskom blagajnama, a i nominacija za Oskara je na vidiku. Ali, kao što je Ejmin bivši menadžer rekao za i-D, „Film Amy je moćan podsetnik na to koliko smo, u stvari, izgubili.“

Videos by VICE

2. Carol

Raskošna ljubavna priča Toda Hajnsa, koja se odvija pedesetih godina, film je u koji možete iznova i iznova da se zaljubite. Carol možda jeste film o potencijalnom paru – koji su preslatko odigrali Kejt Blanšet i Runi Mara – ali to je, ipak, više film o samom činu zaljubljivanja. U filmu Carol izgubljeni pogledi i kratki razgovori znače ceo svet za ove ljubavnike, dok započinju zabranjen i opasan ples ka konzumaciji te ljubavi. To je ono što čini da Carol gori od kvir senzibiliteta, kao i svi Hajnsovi raniji radovi. Ali ovo je, takođe, i njegov najbolji rad.

3. Mommy

Go big or go home (Budi uspešan ili se vrati kući) može da bude i mantra Ksavijera Dolana. Na kraju godine režirao je najveći pop video godine sa najvećom pop umetnicom ovog doba (Hello, Adel) i počeo da radi na svom prvom holivudskom debiju, filmom Život i smrt Džona F. Donovana, sa Kitom Heringtonom i Džesikom Čestejn u glavnim ulogama. Nije loše za autora koji sledeće godine puni 27. Ali Dolan je 2015. godinu započeo sa filmom Mommy, još jednim izvanrednim, vizuelnim i iznenađujuće emotivnim dubinama od kojih vam zastaje dah.

4. Tangerine

Stvari odlaze dođavola u filmu Tangerine, buntovnoj priči Šona S. Bejkera o dve trans prostitutke koje divljaju Sanset bulevarom na Badnje veče. Tangerine bi mogao da bude film koji je najviše 2015. godina od svih filmova ove godine: slikan je Ajfonom 5c, kroz Instagram filter, a glavne uloge igraju dve trans glumice bez prethodnog profesionalnog iskustva. Rezultat toga: najbojniji, okrutniji i neočekivaniji film godine. Sve to, plus inovativna scena pušenja u kolima u perionici. Srećni praznici!

5. Pobesneli Maks: Autoput besa

Džordžu Mileru je trebalo je samo 25 godina da ponovo potpali franšizu koja ga je proslavila. Ali Pobesneli Maks je sve samo ne tiha vatra. Tom Hardi u glavnoj ulozi je pun gas, a Šarliz Teron preuzima iznenađujući feminističku ugao filma pa se cela stvar se odvija u kiši vatre, peska, krvi i malo ded-metala sa strane. Blokbaster leta, Pobesneli Maks je valjano luda vožnja.

6. Eden

Obično se ne očekuje da će podijum za ples ispuniti očekivanja kada se snima na filmskoj traci, ali Eden menja stvari kada na kul način prikaže suštinu rane, andergraund dens scene Pariza devedesetih. Scenaristkinja/rediteljka Mija Hensen-Lov kroz glavnog lika, didžeja Pola Valea (Feliks de Givri) oslikava besciljnost ambicija pre dvadeset i kusur godina, a u isto vreme prikazuje i širu slike rastuće klupske kulture. Muzika iz filma je prava poslastica, a čak ima i nekih zabavnih kamea onih Daft Pank momaka.

7. The Tribe

Da biste u potpunosti shvatili film The Tribe morate da razumete ukrajinski znakovni jezik. U ovom brilijantnom debiju Miroslava Slabošpitkija uobičajena smena dijaloga i titlova nema smisla. Umesto toga, publika se igra detektiva dok u filmu grupa mladih u školi za gluve divlja uvodeći reket i kontrolišući prostituciju. Cela stvar diše poput savremenog plesa, Slabošpitkijeva kamera se pomera iz sobe u sobu dok se seks i nasilje odvijaju u tišini. To je taj jedinstveni kinematografski jezik koji The Tribe čini najuverljivijim za gledanje u 2015. godini.

8. The Lobster

Debitantsko delo Jorkosa Lantimosova je noćna mora Tindera – Kolin Farel je četrdesetogodišnji samac koji je primoran da se upari sa životinjom po svom izboru, jastogom. Polazeći od arhipremisa, Lantimos stvara složeni misaoni eksperiment koji reži na parove i samce, ispitujući našu želju da u isto vreme budemo i zajedno i sami.

9. Dior and I

Da li bi Dior and I (Dior i ja) dospeo na top deset listu da se nije pojavila vest da je glavni lik filma napustio brod ranije? Možda i ne bi, s obzirom na to da je dokumentarac Frederika Čenga o Rafu Simonsu, koji počinje kada on postane kreativni direktor u Dioru, iskren film. Dior and I nudi bolji pogled na svakodnevno rmbačenje ovog umetnika u srcu mašinerije. Takođe, to je, zahvaljujući Čengovom pristupu divnim krojačicama u ateljeima Diora, podsetnik na srce i dušu mode.

10. Sunset Song

Ova slikarska adaptacija klasičnog škotskog romana u režiji Terensa Dejvisa otvara se u šarmantnom i starinskom tempu kao nijedan film snimljen 2015. godine. Uprkos brutalnim aspektima filma, meditativno raspoloženje, koje preovladava kroz film Sunset Song, ono je što ovo delo čini šarmantim. Ažines Dejn igra mladu ženu koja se bori za svoje mesto u ruralnoj Škotskoj početkom dvadesetog veka – a baš kao i sam film, i ona je maestralno nenaglašena. Dejvis je rekao da nije znao da je Dejn u prošlosti radila kao supermodel kada joj je dao ulogu; posle Sunset Songa,modna pista izgleda tako daleko.