Kažu da ako hoćeš da vidiš kakvo je stanje u državi, treba da odeš u gradski prevoz. Tu možeš da vidiš predstavnika svakog sloja stanovništva i vrlo brzo skapiraš koje su to osnovne osobine koje karakterišu neki narod. Od nedavno, u Srbiji ga koriste čak i predsednički kandidati. Da li rade istraživanje na osnovu kog će izreći svoja predizborna obećanja, šacuju prostor za reklamni spot, ili jednostavno vole da se klackaju – nikada nećemo saznati. Da bismo saznali kakvi se to ljudi stvarno voze našim javnim prevozom obratili smo se ljudima koji to najbolje znaju – BusPlus kontrolori. Ako postoji neka osoba koju smo lagali više i maštovitije nego roditelje i razrednu zajedno onda su to upravo oni. Za njih važi da su oholi, ledeni, nikada nasmejani, i da svako jutro ustaju na levu nogu. Ipak njima nije važno da li se u autobusu žvalavite, da li silazite na sledećoj ili slušate glasno muziku sa telefona, sve dok imate njeno visočasntvo uplaćenu kartu.
Jelena Bigović ima 42 godine. Dvanaest godina je radila u službenoj kontroli GSP-a, da bi pre pet godina pri uvođenju BusPlus sistema počela da obavlja funkciju kontrolorke u prevozu. Po struci je bibliotekarka, iako se nikada nije bavila tim poslom. Kaže, da bismo se zaprepastili kada bismo saznali koliki se broj visokoobrazovanih ljudi bavi ovom profesijom, od inženjera do prosvetnih radnika. Ima i srednjoškolaca koji su prinuđeni da zarade svoj džeparac. Ona svoj posao voli i pokušava da uživa u njemu čim joj se za to ukaže prilika. Ne voli što naši građani u startu mrze sve ljude koji se bave kaznenim poslovima, ali je naučila da živi sa tim.
Videos by VICE
Razgovarali smo sa njom o tome kako je baviti se ovim poslom kao i o tome kakav je naš narod ako je suditi po slici iz gradskog prevoza.
Šta volite kod ovog posla?
Volim zbog ljudi sa kojima radim i sa kojima se uvek držim zajedno, pa mi i sam posao lakše padne. Raditi sa ljudima ume da bude jako teško, a nekad je pravo uživanje. Da nemam ovoliko dobru ekipu, ili da moram sve sama da radim, sigurno bi mi i posao teže padao.
A šta vas najviše nervira?
Dani na poslu mi dosta zavise od vremena napolju. Mnogo mi je lakše kada je proleće, odmah su i ljudi raspoloženiji i nasmejaniji, i svima je mnogo lepše, pa se u skladu sa tim i ponašaju. Eto, sada kreće proleće i svi mu se radujemo zato što znamo da će značajno uticati na raspoloženje ljudi, a i na gužve. Što se tiče putnika, najviše me nerviraju ljudi koji nemaju osnovnu kulturu, koji misle da ja nešto lično imam protiv njih i ne shvataju da samo radim svoj posao. Oni koji me pipkaju, koji su nasilni verbalno i fizički.
Koji su najčešći izgovori koje ljudi koriste kada nemaju kartu?
Ljudi su jako maštoviti u smišljanju izgovora, u stanju su da izmisle 1001 razlog za nemanje karte, ali nisu svesni da mi sve to provalimo i da smo sve to već nekoliko puta čuli. Dešavalo mi se da, ako je verovati izgovorima, u jednom autobusu bude 20 trudnica, što je priznaćete, nemoguće, a i ja nisam slepa, mogu da vidim kada je neka žena trudna. Jedan od omiljenih razloga je “idem u bolnicu” ili “idem iz bolnice”, kao i “idem samo jednu stanicu”. Kao da je ona gratis. Deca smišljaju najzanimljivije izgovore, njima često popustim jer je simpatično. Njima je to kao da igraju neku igricu.
Da li imate prijatelje koji se švercuju i šta im govorite?
Hm, mislim da nemam, tj. bar da ja znam. Možda se foliraju predamnom. Doduše imala sam jednu poznanicu koja nije nosila kartu i onda se kontroloru pozivala na mene kako bi joj on progledao kroz prste. Više puta sam čula priče da neko kada hoće da se izvadi kaže da me poznaje kao da to ima neke veze, kao da sam ja neki direktor. Nije fer švercovati se prema ljudima koji kupuju karte.
Da li se vi vozite prevozom kada ne radite?
Da, redovno.
Kome najčešće progledate kroz prste? Da li to ima veze sa vašim rasploženjem?
Starijim ljudima i deci. I trudnicama. Trudnice ne ostvaruju pravo na usluge prevoza ukoliko nemaju karticu. Svi moraju imati karticu, bila ona besplatna povlastica ili redovna plaćena karta, pa trudnicama skoro uvek progledam kroz prste ako je nisu ponele. Mislim da je to fer. Ali definitivno ne zavisi od izgovora, jer ako nekog pustim zbog izgovora čuće to drugi putnik koji stoji do njega, pa će pitati kako on ne može da se vozi besplatno i tako u krug. Raspoloženje nikako ne sme da ima veze sa poslom, naročito ovim, ma koliko to ljudima zvučalo smešno.
Da li se plašite za svoju bezbednost?
Da, plašim se. Ne možete da predvidite reakcije ljudi koje vidite prvi put u životu. Do sada sam više sa ženama imala problema nego sa muškarcima, agresivnije su, mada postoje ti nabildovani muškarci koji misle da to što su fizički jaki znači da mogu sve u životu i da je dovoljno da me pogledaju da bih se sklonila. Izbegavam da se prepirem i ulazim u raspravu kada namirišem da nisam bezbedna. Srećom, uvek je još neko od kolega u autobusu, pa se obratim za pomoć ukoliko mi je potrebna. Neka žena mi je jednom prilikom kada sam joj tražila kartu strgla šnalu sa glave i jako me počupala, a ja uopšte nisam očekivala. Plašim se, ali zato se trudim da smanjim rizik da do takve situacije dođe.
Da li postoje neke linije i brojevi autobusa u kojima više volite da radite, ili da su bezbednije?
Nema, uglavnom je isto. Sem što moram da primetim da je prigradsko stanovništvo dosta kulturnije od onog u samom centru grada. Smireniji su ljudi i imaju bolje vaspitanje. Što se tiče “opasnih” linija, to ne postoji, ali na primer izbegavamo određene linije određenim danima, na primer retko radimo u nekim autobusima kada je derbi na toj lokaciji. Rasporedom se izbegnu takve linije, jer je veći rizik.
Da li ste imali neku obuku kako da prilazite putnicima?
Redovno imamo obuke. Što se tiče toga, radimo u jednoj zaista ozbiljnoj firmi. Imamo veoma kvalitetan HR kadar i redovne razgovore za psiholozima, što je zaista korisno za naš posao.
Da li vam se nekad desi da vam fizički pripadne muka od vožnje jer se dugo vozite?
Da, osam sati konstantne vožnje nije malo, a pauza nam je svega pola sata. Naporno je samo stajati osam sati, a kamoli voziti se.
Da li provalite da neko nema kartu i pre nego što je zatražite?
Da, po gestikulaciji tela, po nemirnim pokretima. I naravno po bežanju na prva sledeća vrata.
Kako najbolje da vam pobegnemo?
Nikako!
Još na VICE.com:
10 pitanja koja ste oduvek hteli da postavite osobi koja preuzima pokojnike
Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite stražaru u CZ-u
Deset pitanja koja ste oduvek hteli da postavite šalterskoj radnici