Dokazi da elektronske cigarete mogu da naškode vašim plućima kao i prave

Godinama se dimila debata o javnom zdravlju oko prednosti pušenja elektronske cigarete: naprave u obliku hemijske olovke na baterije koja unosi zagrejani tečni nikotin (ili kanabis) u vaša pluća bez potrebe za paljenjem nikotinskih štapića.

Pro-vaperi tvrde — uz pristojnu količinu dokaza — da su elektronske cigarete mnogo bezbednije od njihovih duvanskih ekvivalenata, čineći ih praktično bezopasnim načinom za pušače da smanje nikotinsku naviku i na kraju sasvim prestanu sa pušenjem. Kritičari su uzvratili da smo samo zagrebali površinu svesti o tome šta vaping može da uradi vašem telu, istovremeno odmah posle uzimanja aromatizovanog dima i mnogo godina pušenja u budućnosti. A neki nisu toliko sigurni da e-cigarete uopšte pomažu pušačima da se skinu sa nikotina; u slučaju mlade dece koja isprobaju vaping, mogle bi čak neke od njih da pripreme da postanu budući pušači.
Mala nova studija objavljena u petak u Američkom žurnalu respiratorne i kritičke medicinske nege neće presuditi u toj debati, ali čini se da nudi municiju anti-vaping strani: ona sugeriše da e-cigare u plućima pokreću potencijalno štetne imuno reakcije.

Videos by VICE

Za svoju studiju, istraživači sa Univerziteta u Severnoj Karolini proučili su tri grupe: sadašnje pušače, nepušače i korisnike e-cigareta. Konkretno su analizirali ispljuvak ovih ljudi — ugruške pljuvačke i sluzi koju izbacujemo kad god se nakašljemo — kako bi izučili biomarkere imunog sistema u njihovim plućima. Kao što se dalo očekivati, kod pušača su pronašli povećane nivoe proteina povezanog sa izloženošću dimu od cigareta, uključujući markere oksidativnog stresa povezanog sa bolestima pluća. Ali su pronašli izvesno povećanje ovih imunih markera i kod samih vapera.

I ne samo to, već su pluća vapera imala veće nivoe jedinstvenih imuno proteina; povećanje koje ranije nije zabeleženo ni kod pušača ni kod nepušača. Ovi proteini, iako suštinski namenjeni borbi protiv bacila, mogu da povećaju opasnost od plućnih poremećaja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća (COPD) ako ostanu konstantno povišeni.

“Naši podaci predstavljaju prve, koliko mi znamo, in-vivo dokaze konkretnih korisnika da e-cigarete mogu da izazovu popriličnu štetu koja proizvodi jedinstvenu urođenu reakciju u disajnim putevima ljudi”, rekao je za Tonic glavni autor studije Mehmet Kesimer, patolog sa Univerziteta u Severnoj Karolini . “Naši rezultati, međutim, ne znače da su e-cigarete lošije od običnih ili obrnuto.”


Kako Kesimer to vidi, to nije pitanje da li su e-cigarete bezbednije od cigareta, već da li su uopšte bezbedne. U tom smislu, njegov tim veruje da su rezultati prilično zabrinjavajući. “Naši podaci pokazuju da e-cigarete ostavljaju trag moguće štetnosti u plućima koji je delimično sličan duvanskom dimu i delimično jedinstven u odnosu na njega”, kaže on.

I iako je on savršeno svestan dokaza koji govore suprotno, kao što je skorašnja studija koja je pokazala da korisnici e-cigareta imaju mnogo niže nivoe karcinogena i toksina u urinu i pljuvački od pušača, on ističe da je veći deo tih dokaza često posredan. “Uzorci iz disajnih puteva”, u međuvremenu, “mogu da budu direktno informativni po pitanju zdravlja pluća i statusa štete inhaliranih agenasa”, objašnjava on.

Luis De Palo, pulmolog iz bolnice Maunt Sinai u Njujorku, manje je skeptičan prema e-cigaretama kao načinu da ljudi prestanu sa pušenjem. Ali je jednako oprezan kad je u pitanju slavljenje bezazlenosti vapinga. “Zato što su cigarete toliko štetne po vas, mi automatski pretpostavljamo da sve što nisu cigarete mora da je sjajno”, kaže on za Tonic. “I mislim da je vrednost ove studije u tome da konačno možemo da kažemo: ‘Vidite, možda tu postoje štetne posledice koje se ne razlikuju toliko od pušenja.’”

Ipak, De Palo je zabrinut zbog privlačnosti e-cigareta kao opšteg rešenja za ostavljanje cigareta. Za razliku od nikotinskog flastera ili žvake, e-cigarete imaju dobar ukus i privlačne su. Dakle, iako bi pušači mogli sebe da ubede da mogu lagano da se odviknu od nikotina vapujući, verovatnije je da će naprosto zameniti jednu zavisnost drugom. A čak i ako e-cigarete nisu toliko zdrave kao što to tvrde njihovi proizvođači, možda to nećemo saznati još dugo vremena. Mnoge e-cigarete prave iste duvanske kompanije koje su decenijama tvrdile da cigarete nisu toliko štetne kao što to tvrdi nauka.

“Ove studije umnogome podsećaju na rane dane duvana. I ponovo imamo iste kompanije koje su nam dale duvan a koje nam sada donose e-cigarete. Ne prolazi test na miris”, kaže De Palo. “Očigledno bi bilo mnogo bolje kad ne bi duvanske kompanije bile te koje ovo guraju.”

Dotična studija, kao i sva istraživanja, dolazi sa ogradama. Ako zanemarimo skromnu veličinu uzorka (svaka grupa imala je 15 ili manje dobrovoljaca), svi sem tri korisnika e-cigareta bili su bivši pušači. To govori da je moguće, mada, prema istraživačima, malo verovatno, da su rezultati manje pogubni po e-cigarete. U idealnom slučaju, kaže Kesimer, buduće istraživanje mora da uporedi pušače sa ljudima koji su isključivo vapovali. Bilo dobro ili loše, to se sve češće dešava, naročito među mladim tinejdžerima ( stopa vapinga među tinejdžerima jeste, doduše, opala 2016. godine, posle godina i godina stalnog porasta).

Nalazi takođe nemaju šta mnogo da kažu o tome da li vaping može da dovede do raka pluća. Teorijski, hronična upala pluća za koju Keismerov tim sugeriše da bi mogla da nastane od vapinga može da bude faktor rizika za rak, ali bilo bi potrebno dugoročno istraživanje da bismo bili sasvim sigurni.

“Mislim da bi zaključak trebalo da bude: cigarete su loše. A e-cigarete bi mogle da budu oruđe u trostrukom pristupu prestanku pušenja, a to su edukacija, zamena nikotina i savetovanje”, kaže De Palo. “Ali potrebni su nam istraživanje i regulativa. E-cigarete bi mogle da spase živote, mogle bi da smanje stopu raka pluća i COPD-a, ali moramo da ih razumemo malo bolje pre nego što ih usvojimo kao nacionalnu politiku.”

Iako je FDA bila spremna da počne da reguliše e-cigarete jednako agresivno kao što je to uradila sa duvanskim proizvodima, novi šef FDA Trampove administracije Skot Gotlib nažalost je odložio taj proces u julu, rekavši da je agenciji sada potrebno vreme sve do 2022. godine da bi prokljujvila kako da ih reguliše.

Još na VICE.com:

Šta sve ne možeš kada prestaneš da pušiš u Srbiji

Mesec dana sam pokušavao da prestanem da pušim pomoću alternativnih terapija

Čak i kad delite cigare grebatorima, narušavate zdravlje