Primati su verovatno masturbirali najmanje 40 miliona godina iz raznih adaptivnih razloga, prema novoj studiji koja je ispitivala evoluciono poreklo ponašanja samozadovoljstva koje je široko rasprostranjeno među mnogim životinjama.
Naučnici su pratili evoluciju masturbacije kroz vreme i među vrstama, analizirajući više od 400 publikacija i zapažanja autoseksualnog ponašanja kod primata, u najvećem uporednom skupu podataka o masturbaciji ikada prikupljenom. Rezultati sugerišu da masturbacija daje evolucione prednosti kod muškaraca, kao što su prevencija bolesti i poboljšan reproduktivni uspeh, iako će njena relevantnost za žene zahtevati više istraživanja da bi se raspakovala.
Videos by VICE
Letimičan pogled na ljudsku istoriju otkriće da ljudi zaista uživaju u masturbaciji i da to rade hiljadama godina, često upisujući ovu aktivnost u umetnost i spise. Autoseksualno ponašanje je takođe primećeno kod mnogih drugih životinja – uključujući mačke, pse, delfine, konje, veprove, vidre i razne primate – ali koreni i potencijalne adaptivne prednosti samopobuđenja ostaju misterija.
U studiji, naučnici predvođeni Matildom Brindl, evolucionim biologom na Univerzitetskom koledžu u Londonu, koristili su filogenetske komparativne metode da prate evolucione puteve masturbacije kod primata tokom vremena. Rezultati „pokazuju da masturbacija ima snažan filogenetski signal i da je drevna osobina unutar reda primata“ što implicira da „masturbacija može biti adaptivna osobina, koja funkcioniše na makroevolucionoj skali“, prema studiji objavljenoj u sredu.
„Autoseksualno ponašanje, ili masturbacija, uobičajeno je u životinjskom carstvu, ali se čini da je posebno rasprostranjeno kod primata“, rekli su Brindl i njene kolege u studiji. „Postoji malo sistematskog uporednog istraživanja ovog ponašanja, a njegova evoluciona istorija je nejasna.“
„Na površnom nivou, masturbacija predstavlja problem za evolucionu teoriju“, nastavio je tim. „Ne povećava direktno izglede za opstanaki, po definiciji, isključuje reproduktivne partnere, a istovremeno donosi troškove u smislu vremena, pažnje i energije. Shodno tome, masturbacija se istorijski smatrala, u najgorem slučaju, patološkim ponašanjem koje sprovode aberantne, tipično zarobljene, individue i, u najboljem slučaju, seksualni izlaz koji je neophodan zbog visokog libida.”
Predloženi pokretači masturbacije, poznati kao hipoteza patologije i hipoteza izlaza, posmatraju autoseksualna ponašanja kao derivate seksualnog libida bez jasne evolutivne svrhe. Ali mnoge druge studije sugerišu da masturbacija može ponuditi niz pogodnosti koje se najlakše prepoznaju kod mužjaka.
Studija je bila usmerena na dve alternativne hipoteze koje su postale očigledne nakon praćenja korena masturbacije unazad kroz vreme koristeći sveobuhvatan skup podataka istraživača. Hipoteza o postkopulativnoj selekciji sugeriše da muški primati koriste masturbaciju za bržu ejakulaciju i sa svežijom visokokvalitetnom spermom, u pripremi za kopulaciju sa ženkama, što može povećati njihove šanse za uspešnu oplodnju. Pored toga, samoindukovana ejakulacija kod muškaraca može sprečiti širenje polno prenosivih infekcija čestim čišćenjem uretre i uklanjanjem patogena, što je poznato kao hipoteza izbegavanja patogena.
Istraživanje Brindle i njenih kolega donelo je dokaze koji podržavaju hipoteze o postkopulacionoj selekciji i izbegavanju patogena kod muškaraca, ali ne i kod žena. Rezultati takođe ukazuju na to da su naši preci primati verovatno masturbirali još u vreme razdvajanja majmuna od terzijera, što se dogodilo pre više od 40 miliona godina.
„Podaci koji su ovde predstavljeni naglašavaju neadekvatnost hipoteze o patologiji da objasni autoseksualnost kod primata, jer je u našem skupu podataka masturbacija prijavljena u preko trećine studija na divljim ženkama i u više od dve trećine izveštaja o divljim mužjacima“, naveli su istraživači.
„Mi ilustrujemo da masturbacija nije samo patološko ponašanje i malo je verovatno da će biti samo nusprodukt visokog seksualnog uzbuđenja“, dodali su. „Pružamo prve dokaze da i postkopulacioni pritisak selekcije i izbegavanje patogena mogu uticati na ovo uobičajeno, ali malo razumljivo seksualno ponašanje na makroevolucionoj skali”.
Studija pruža osnovu za budući rad na nastanku i funkciji masturbacije kod životinja, jer je ona i dalje pomalo nejasno ponašanje s obzirom na njegovu rasprostranjenost u prirodnom svetu. Tim je posebno naglasio potrebu za dodatnim istraživanjem mehanizama koji pokreću žensku masturbaciju, koji su delimično nejasniji jer ima manje nedvosmislenih zapažanja kod divljih primata i primata u zatočeništvu.
„Ženke primata mogle bi da koriste pre ili postkopulacionu masturbaciju kao strategiju da povećaju svoje šanse da budu oplođene od strane određenog mužjaka“, spekulišu Brindl i njene kolege. „Alternativno, masturbacija bi takođe mogla poslužiti kao oblik predkopulativnog prikaza ili ponašanja udvaranja kod oba pola, slično predkopulativnom ‘prikazivanju penisa’ kod šimpanzi.“
„S obzirom na bihejvioralnu i socio-ekološku složenost društava primata, verovatno je da primati koriste masturbaciju kao fleksibilnu strategiju u skladu sa okolnostima u kojima se nalaze“, zaključili su.
