Ogromna zvezda je izgleda nestala iz svemira bez objašnjenja

Astronomi su zapanjeni neobjašnjivim nestankom ogromne zvezde udaljene 75 miliona svetlosnih godina.

Pre deset godina, svetlost sa ove džinovske zvezde obasjavala je njenu čitavu galaksiju, koja je zvanično poznata kao PHL 293B, a nadimak joj je Patuljak Kinman. Ali kada su naučnici prošlog leta proverili ovaj daleki sistem, sjaj ove zvezde – za koju je procenjeno da je 100 puta veća od našeg sunca – bio je ugašen. Ovo začuđujuće otkriće je objavljeno u studiji koja je u utorak izašla u Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.

„Bili smo prilično iznenađeni kada nismo mogli da nađemo zvezdu“, kaže nam preko telefona vodeći autor Endrju Alan, doktorant na Triniti koledžu u Dablinu. „To je veoma ekstremna zvezda, i ima veoma jake vetrove, pa možemo da je uočimo u galaksiji. To je ono što nismo uspeli da vidimo prilikom novijih posmatranja“.

Misteriozan sled događaja je počeo kada su Alan i njegove kolege mapirali Patuljka Kinmana u avgustu 2019, koristeći instrument Espreso Veoma velikog teleskopa u Čileu. Ovaj tim je prvobitno želeo da sazna nešto više o masivnim zvezdama lociranim u galaksijama sa malom gustinom metala. Uzimajući u obzir da su blještećeg Patuljka Kinmana od 2001. do 2011. posmatrali drugi astronomi, tim je znao da bi on bio dobar kao predmet njihovog istraživanja.

„Ne razumemo mnogo toga o zvezdama u takvim sredinama, pa je to bi glavni razlog zašto smo želeli da je posmatramo“, kaže Alan. „Zanimaju nas ogromne zvezde na kraju svog životnog veka u takvim sredinama, pa smo se zaista samo nadali da ćemo je posmatrati u boljoj rezoluciji“.

Ono što su na kraju dobili je bilo odsustvo posmatranja. Uvrnuti nestanak ogromne zvezde toliko kopka naučnike, da je Evropska južna opservatorija, koja rukovodi Veoma velikim teleskopom, dala timu još jednu priliku da mapira sistem instrumentom koji se zove Eks-Šuter.

Te slike, zabeležene u decembru, potvrdile su da prvobitna opservacija nije bila slučajna sreća, i da je zvezda zaista iz nekog nepoznatog razloga iščezla. Još čudnije, nema nikakvih tragova supernove – eksplozivne i zračeće smrti ogromne zvezde – koji bi objasnili iznenadan nestanak.

Alan i njegove kolege su razmotrili nekoliko objašnjenja za ove opservacije, i na kraju suzili izbor na mogućnost dva scenarija: opstanak i smrt.

Ako je zvezda preživela, možda smo svedoci slabljenja njenih protuberanci, zbog čega se možda našla u oblaku prašine koji je prigušio njen sjaj. Ako se zvezda ugasila, možda je kolabirala u crnu rupu, a da se nije ni pretvorila u supernovu.

Druga opcija deluje bizarno, ali ne bi bila prva potencijalna „propala supernova“ koju su naučnici uočili. Još jedna zvezda se izgleda ugasila bez ikakvog vatrometa, u galaksiji udaljenoj 22 miliona svetlosnih godina, iako je bila samo 25 puta veća od Sunca (što je i dalje prilično ogromno).

„To je jedina druga opservacija takvog događaja“, kaže Alan, iako primećuje da „neki od modela i trenutnih teorija zaista predviđaju“ da bi neke ogromne zvezde mogle da se umru u mraku.

„To samo jednostavno nije uočeno, jer, očigledno, to je mnogo teže uočiti“, objašnjava on. „Lakše je uočiti supernovu“.

Drugim rečima, masivne zvezde mogu da kolabiraju bez super nove mnogo češće nego što to mislimo, ali mi ne možemo da vidimo njihovu mračnu propast našim teleskopima koji hvataju svetlost. I zaista, neobično je uopšte i uhvatiti žive sjajne zvezde kao što je – ili možda nije? – ona u Patuljku Kinmanu. Ove ogromne zvezde svetle jarko, ali takođe su sklone tome da se ugase samo par miliona godina nakon nastanka.

„Ogromne zvezde su generalno retke“, kaže Alana. „Što su masivnije, teže ćete ih naći. One žive i umiru mnogo brže nego zvezde manje mase“.

Masivne zvezde su takođe kosmičke tvorevine koje stvaraju mnoge od elemenata od kojih su sastavljene nove generacije zvezda, planeta, pa i oblika života kao što je ljudski. Bolje razumevanje njihovog životnog ciklusa bi moglo da pomogne u razrešavanju mnogih nerešenih misterija o našem univerzumu, kao što je „veza između supernove i izliva gama zraka“ i „rane evolucije univerzuma“, prema novoj studiji.

U tom smislu, Alan i njegove kolege planiraju da ispitaju Patuljka Kinmana svemirskim teleskopom Habl, što bi moglo da rasvetli sudbinu ove džinovske zvezde. Tim je otkrio Hablovu sliku ovog sistema koja je napravljena 2011 i koja nikada ranije nije objavljena, a koja bi mogla da bude savršen kontrast novoj slici svemirskog teleskopa.

„Samo upoređujući slike ove galaksije od pre i posle, nadamo se da ćemo, kao prvo, uspeti da izdvojimo samu zvezdu, a onda možda i da otkrijemo šta se sa njom dogodilo, i zašto je nestala“, kaže Alan.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.