Džulijan Asanž neće biti izručen SAD zbog rizika da počini samoubistvo

Sud u Velikoj Britaniji odbio je zahtev američke vlade za izručenjem osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža zbog optužbi za špijunažu i hakovanje, gde bi mogla da mu bude dosuđena zatvorska kazna u trajanju i do 175 godina.

Okružna sudija Vanesa Bareitser saopštila je u ponedeljak ujutro svoju odluku da odbije zahtev američke vlade u londonskom sudu Old Bejli. Američka vlada je već nagovestila da će se žaliti na odluku.

Iako je Bareitser odbacila gotovo sve argumente Asanžovog odbrambenog tima, ona je odluku donela na osnovu Asanžovog zdravlja, prihvatajući da on pati od depresije i da predstavlja rizik od samoubistva.

„Smatram da je mentalno stanje gospodina Asanža takvo da bi bilo mučenje izručiti ga Sjedinjenim Američkim Državama.“ Bareitser je napisala u svojoj presudi na 132 stranice.

Rezimirajući svoje zaključke sa četvoronedeljnog suđenja, Bareitser se stavila na stranu tužilaštva praktično po svim pravnim pitanjima, uključujući i tvrdnju da se Asanž jednostavno ponašao kao novinar.

Rekla je da su njegova navodna krivična dela „prevazišla puku novinarsku hrabrost“ i uključivala zaveru s ciljem provaljivanja sigurnih lozinki. Dodala je da je argument odbrane da Asanža treba izuzeti iz izručenja jer su njegovi navodni zločini bili „politički“ nevaljan, jer ta zaštita je uklonjena iz Zakona o ekstradiciji iz 2003. godine, koji je važeći dokument u ovom slučaju.

Bareitser je takođe rekla da je zadovoljna što gonjenje Asanža nije bila politička odluka Trampove administracije, rekavši da je američki predsednik „više puta i javno hvalio“ osnivača Vikiliksa.

Ali upravo je stručno svedočenje koje su ponudili stručnjaci za mentalno zdravlje o Asanžu – koji je u spektru autizma i pati od Aspergerovog sindroma – pokolebalo sudiju.

Da je Asanž izručen, verovatno bi bio smešten u „posebne administrativne mere“ u američkom zatvorskom sistemu, jer se na njega gleda kao na pretnju nacionalnoj bezbednosti. Takvi uslovi značili bi da bi on bio suštinski odsečen od svakog kontakta sa spoljnim svetom i drugim ljudima.

To bi, napisala je sudija, moglo da dovede do pogoršanja njegovog mentalnog zdravlja do te mere da bi mogao izvršiti samoubistvo sa „nepokolebljivom odlučnošću“.

Asanž je optužen da je pomogao Čelsi Mening u hakovanju osetljivih računarskih mreža, kao i za ugrožavanje života vojnog osoblja objavljivanjem neredigovanih dokumenata na sajtu Vikiliksa 2010. i 2011, među kojima su dokumenti koji sadrže zapise o ratovima u Avganistanu i Iraku, kao i druge diplomatske komunikacije.

Slučaj američkog Ministarstva pravde je prvi put da se postupak objavljivanja informacija tereti prema Zakonu o špijunaži. Mnogi su slučaj videli kao test slobode štampe u zapadnim demokratijama.

Asanž je u samici u zatvoru visokog stepena bezbednosti Belmarš u Londonu otkako je u aprilu 2019. godine prisilno udaljen iz ambasade Ekvadora, okončavajući tako sedmogodišnji azil.

Tokom četvoronedeljnog saslušanja o ekstradiciji, Asanžov pravni tim izjavio je da bivši novinar neće moći da dobije pošteno suđenje u SAD-u, dok je specijalni izvestilac UN-a na saslušanju rekao da je „veoma zabrinut“ da će Asanž biti mučen u SAD.

Sve su češće spekulacije da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da pomiluje Asanža u samrtnim danima svog predsedništva, baš kao što je Barak Obama pomilovao Maning pre četiri godine.