“Elita”: Tesla, Andrić i Vuk, geniji kao propali podstanari u Srbiji danas

Prva stvar sa Elitom je da bilo koja epizoda teško da može da se pogleda samo jednom. Druga je da, bez obzira koliko puta gledali epizodu, nešto će vas u njoj opet nasmejati. Ljudi redovno pričaju kako su imali napade smeha zbog „Na deset dinara si pičko” ili „Njemu se ne vlada, njemu se poooostiiii”. I onda vrate na početak epizode.

Još od Nikad izvini se nije pojavilo ništa ovako zanimljivo na domaćoj sceni „serijskog sadržaja nastalog po scenariju”. Nalik prethodniku, Elita je kratka forma koja je više primerena internetu nego televiziji. Ona se takođe igra dekonstrukcijom poznatih ličnosti i njihovim postavljanjem u nove okolnosti u kojima su „očišćene” od sopstvenog renomea i značaja, kakvi god da su. Nalaze se u poziciji u kojoj nemaju moći. Nikad izvini se bavila dnevno-političkim ličnostima, a Elita koristi tri kulturološki najznačajnije ličnosti u istoriji Srbije: Nikolu Teslu, Ivu Andrića i Vuka Karadžića.

Videos by VICE

Sreo sam se sa autorima ove veb-serije, Nikolom Silićem i Ivanom Nikolićem, u jednom kafiću u Beogradu. Uživo, njih dvojica su potpune suprotnosti. Nikola je energičan, raspričan, neprestano u potrazi za sledećom foricom koja će izazvati smeh, dok je Ivan povučen, promišljen i gotovo ozbiljan. Kontrast kao takav je jedna od osnova komedije, tako da njih dvojica izgledaju kao klasičan odd couple. Tako su im i dužnosti u kreiranju svake od epizoda podeljene. Nikola uglavnom piše prvu ruku scenarija i animira epizode, Ivan crta likove. Zajedno daju glasove – Nikola je Tesla, Ivan daje glas Vuku i Andriću. Kada pričaju o seriji, praktično završavaju rečenice jedan drugom. Upoznali su se kao stendaperi, a time se i dalje bave. Nastupaju svuda po regionu.

Originalno, njih trojica je trebalo da budu superheroji i da se bore protiv zombija.

Elita je počela kao Nikolin projekat.

– Ovo je moj 679. hobi. Ja tako ne radim ništa i onda mi dođe i samo time se bavim mesec dana – kaže mi.

Ali ovo nije bila prva ideja za ova tri lika.

– Originalno, njih trojica je trebalo da budu superheroji i da se bore protiv zombija. Tesla baca struju, Ivo priziva kočeve a Vuk je ludi šaman, Joda – objašnjava Nikola, a Ivan na ovo hladno doda: „Sreća, pa si sve to zaboravio.” I obojica se smeju.

Ivan opisuje scenario za prvu epizodu kao Nikolin brain fart. Nikola je napisao scenario, ali nije znao da crta i onda je pozvao Ivana da mu se priključi. Dva dana su samo crtali likove i usput otkrili da Ivan ima svoj, jedinstven stil.

– Ja sam oduvek radio klasičnu animaciju. Crtanje, stari Dizni, frejm po frejm. I nikad nisam prešao na 3D – kaže Ivan.

Nikola se takođe bavi animiranjem na jedan ili drugi način, još od 1998, iako „nikada pre ovoga nisam napravio ništa duže od 10 sekundi.” Na svom popularnom Instagram nalogu već godinama kratkim animacijama komentariše stvarnost Srbije.

Način produkcije svake epizoda Elite je, po njihovim rečima, „epska prečica”. Tokom priprema, gledali su dokumentarac o seriji South Park, njihovom glavnom uzoru, za koju se svaka epizoda, od praznog papira do premijere, radi za 6 dana. Ali, pored Meta Stouna i Treja Parkera, kreatora serije, u produkciji rade desetine pisaca i animatora, dok svaki aspekt Elite počinju i završavaju njih dvojica uz pomoć Borisa, trećeg člana ekipe, zaduženog za zvuk.

– Šta god da je drugo problem, znamo da će zvuk biti dobar – kaže Nikola. Ali proces je mrkotrpan. Zbog toga je prošlo sedam meseci od premijere prve do premijere šeste epizode, kojom je završena sezona.

Ispod svega, u srcu „Elite” sa jedne strane je užas života u Srbiji. Nikola kaže da se baš zato zovu elita, “jer su kao imena, ali da su stvarno živi, ne bi preživeli u današnjoj Srbiji. U rijalitiju na Hepiju bi bili.”

Kada opisuje način rada, Nikola prosto izbacuje iz sebe bujicu reči.

– Ivan nacrta, pa prođe markerom, pošalje meni, ja fotografišem, ubacim u komp, pa u programu isečem ruke, noge, glavu, trepavice, šta mi već treba, i to najviše vremena oduzima. Sinhronizovati usta je dosadno, postoji osam pozicija za usta, pa slušaš, pa ludiš. Kad to završim, onda ide zabavan deo gde više ne radim, već ostajem budan do pet ujutru bez problema – objašnjava.

Ivan samo hladno dodaje: „Ja mislim da niko ne radi ovako kao mi.”

Postoji to pravilo vezano za komediju i, generalno, sve žanrove „da možeš da radiš američke stvari na domaći način, ili domaće stvari na američki način.” Nikome više nije zanimljivo da gleda još jednu Pavićevu seriju. Valjda. A najveći kvalitet Elite je što je istovremeno i sasvim originalna, i jako poznata. Ovo je, u suštini, sitkom koji je, umesto u klasičnom američkom okruženju, smešten u stan Desanke Maksimović koja ga izdaje trojici genija. A ličnosti njih trojice su prilagođeni arhetipskim likovima komedije.

Po Nikoli, Tesla je užasno nesrećan.

– Njemu ništa ne ide kako hoće. On najviše liči na nas dvojicu. On hoće ono što svi hoće, da mu svi kažu da je faca i da je najbolji.

Ivan dodaje da je Teslina tragedija – a svaki dobar lik komedije je, u stvari, tragičan – u tome „što mu nikada neće biti dosta”. Tesla je stalno gnevan, hvali se, očajnički traži potvrdu, a to je nešto što nikada ne dobija ni od Vuka ni od Ive jer oni nisu impresionirani njegovim izumima. Drugi likovi sa kojima se susreće, kao Nemanjići ili navijač na stadionu, ili uopšte ne znaju ko je on, ili se usredsrede na njegovo prezime koje se ne završava na -ić. I u svakoj epizodi, ovako ili onako, Tesla dobije batine, što je šablon preuzet baš iz South Parka i lika Kenija, koji gine u svakoj epizodi.

“Tesla je govnar do kraja, čak i kada popije batine.”

Ivan je mnogo radio na glasu Vuka Karadžića, to jest, gledao je seriju o njemu.

– To je, u stvari, moja imitacija Mikija Manojlovića. Jesam se trudio da bude zapadno-srpski akcenat, ali to je imitacija Mikija – kaže.

Iako nismo pričali o tome, koliko god da je Nikola ugradio sebe u Teslu, isto može da važi za Vuka i Ivana. Kao i Ivan, Vuk je sveden i miran. Reaguje na Teslino ponašanje, dopunjuje i često ga „poklapa”. Ta dinamika se najbolje vidi u premijeri i sceni sa „palačinkama”. Tesla se bavi svojim opsesijama, non-stop priča, non-stop traži odobrenje i potvrdu, a Vuk pravi palačinke i ne da Tesli „dok ne budu gotove sve”. Situacija postepeno eskalira do trenutka kada Vuk prebije Teslu tiganjom. Nakon toga usledi sada već čuvena rečenica „Na deset dinara si pičko, prosjaci traže više”. Nikola kaže da ta replika „uspostavi lik Tesle.”

– On će da bude govnar do kraja, čak i kada popije batine.

Ivo Andrić je, obojica otvoreno kažu, dodat kao treći lik. Da nisu baš znali šta će s njim, ali su na kraju odlučili da Ivo bude „ćutljivi mudrac koji zna sve”. Tokom stvaranja lika u nekom trenutku su shvatili da nikada nisu čuli Andrića kako govori. Nikola je očekivao „da on zvuči kao Gandalf”, ali onda su pustili video i čuli da je, u stvari, „fini dekica koji priča kroz nos”. Obojici je to bilo jako smešno. Desanka je trebalo da bude jedan od glavnih likova, ali Ivan „nije uspeo dobro da je nacrta”. Na kraju je ona postala „Krejmer ekipe”.

Pošto su završili prvu epizodu i podigli je na Jutjub, bili su iznenađeni pozitivnom reakcijom, a epizoda sada ima oko 160 hiljada pregleda. Nisu imali dugoročne planove za celu sezonu, ali kada je već krenulo, nastavili su dalje. Kao hobi.

Pored stendapa, obojica imaju i poslove vezane za komediju. Nikola je animator za Veče sa Ivanom Ivanovićem. Ivan je jedan od pisaca za Čorbu. Imaju planove za drugu sezonu, i biće rađena na isti način kao i do sad.

– Osim ako neko hoće da nam da gomilu para. Onda bismo se bavili samo ovim – kažu.

Nikola i Ivan su iskustvo života ovde ukombinovali sa komedijom sa kojom su se upoznali preko interneta. Upijali su šablone, učili od omiljenih komičara i počeli da primenjuju ta znanja i iskustva u svom radu. Elita nije proizvod početnika koji se zezaju, već jako profesionalan, pronicljiv, i pre svega, jako, jako duhovit šou.

Koreni njihovog uspeha su baš u stendap komediji. Tačnije, u počecima stendapa u Srbiji, kada su ih ljudi na prvim nastupima “gledali belo”, jer su dolazili u kafić da piju pivo i ćaskaju, a onda bi videli nekog kako se penje na improvizovani stejdž da bi govorio najjednostavnije, početničke šale. Ivan kaže da je „aj sedi” bila česta reakcija. A oni samo nisu odustajali.

– Prvih šest meseci je bio pakao – kaže Nikola. – Ali smo postajali bolji, bolje fore smo imali, širili repertoar i ljudi su počeli da se navikavaju i krenuli da dolaze na stendap. Ne na pivo, nego da gledaju nastupe.

Morali su da popiju batine, nalik Tesli, da bi došli do publike ispred ekrana koja gleda njihov crtać o najvećim srpskim genijima koji su propali podstanari u današnjoj Srbiji.

I gledaju iznova, jer umiru od smeha.

Još na VICE.COM:

Upoznao sam čoveka koji je Stoleta zajebavao pet godina telefonom, legendarnog BalkanBoya

On je prvi srpski slepi stendap komičar. I dobar je.

Dečko koji je oživeo srpski internet: Zvoganj ekskluzivno za VICE