Supreme, Rolex, Nike: sve što nosim je lažno i ne vidim problem u tome

Možeš da potrošiš hiljadu i po funti na Lui Vitonovu majicu sa monogramom, ili možeš da odeš na kineski prodajni sajt i pazariš kopiju po ceni dostave klope za mamurluk.

Globalni bum ulične mode je preplavljen kopijama odeće, u rasponu od užasnih Only lažnjaka na Kamden Marketu, do raskošnih kopija koju biste teško razlikovali od originala. Ja sam, na primer, nedavno kupio ekstremno udobnu Suprimovu firmiranu trenerku sa kapuljačom – koja nošena košta i do 350 funti – za 35 funti.

U svetu ulične mode, nošenje kopija nije baš tabu tema – ali na internetu će ti se smejati ljudi koji pridaju preveliki značaj paru patika iz devedesetih godina. Dakle, da li se iko od glave do pete oblači u kopije? Korisnik Redita Aiden6, čovek koji stoji iza popularnog subredita za kopije marki ulične odeće, r/fashionreps, kaže da 80 posto njegove garderobe čine kopije. Razgovarao sam s njim da bih se bolje upoznao sa svetom kopija.

VICE: Kako si počeo da kupuješ kopije odevnih predmeta?

Aiden6: O, čoveče. U srednjoj školi sam prodavao slušalice Beats by Dre. Kupovao sam ih za deset dolara, a prodavao za 30. Zarađivao sam između 200 do 300 dolara nedeljno, samo od prodaje slušalica, i tada sam stvarno razgranao posao na odeću. Imao sam i kopije Beats zvučnika – sve i svašta. Sada imam blizu 30 različitih pari patika.

Odakle si nabavljao stvari?

Sa jednog kineskog sajta. Beats su se u to vreme tek pojavile – primetio sam da koštaju deset dolara, pa sam pomislio, ’Jebote, na ovome može da se zaradi’. Prvo sam naručio jedan par za sebe, a onda još deset. I krenulo je.

Koja je prva kopija koju si kupio za sebe?

Kupio sam dve Lui Viton majice sa kragnicom, i ime je bilo napisano pogrešno. Pisalo je „Louis Vitton“.

Kada je to bilo?

Bio sam u sedmom razredu [12 do 13 godina], a sada imam 22 godine. Sranje, bavim se kopijama celog svog života.

Zašto voliš da kupuješ lažnjake?

Stvarno možeš da nabaviš ono što želiš da nosiš, a da ne spiskaš ceo budžet. Ja sam jedan od onih koji se presvlače dva, tri puta dnevno i pomisli, ’Sranje, ovo ne valja’ – pa volim da imam maksimalan broj opcija. Ja sve to radim sam, niko drugi to ne radi umesto mene. Boli me dupe šta će neko da pomisli.

Da li su te ikada prozivali zbog toga što nosiš lažnjake?

Hm. Želim da kažem ne? Ali bilo je slučajeva da nosim i pravu stvar, i da mi neko kaže, ’O, to je kopija’. Uvek će biti nekoga ko je ljubomoran.

Ja mislim da se određenih stvari treba kloniti, kada kupuješ kopije. Ako nosiš Suprim ili Lui Viton sa loogom, prozvaće te. Ali sve ostalo je u redu.

O, definitivno. Kada sam imao 15 godina, jedan od omiljenih komada mi je bila Suprim kapa sa logoom – a Suprim je čak nije nikada ni napravio. Nije uopšte postojala. Ali dopadala mi se i nosio sam je.

To je stvar kod kopija – neke od stvari ni ne postoje kao autentičan proizvod, zar ne?

Da, oni vole da prave sopstveni dizajn.

Da li tražiš specifične marke kada kupuješ?

Prestao sam da se zezam sa stvarno fejk dizajnerima – Lui Viton, Guči, Dior, i sva ta sranja. Volim da se zezam sa Najk Džordankama. Po onome što sam čuo, u Kini postoji fabrika u kojoj imaju iste materijale i iste nacrte kao Najk. Zovu ih neautorizovanima, ali za mene su tehnički prave.

Video sam patike. Kvalitet deluje prilično legitimno, za kopiju.

Da. Jedan od razloga zašto sam počeo da ih nabavljam je to što Džordanke umeju da izlaze u stvarno ograničenim serijama ili imaju posebne verzije za šampionate, za koje moraš da platiš 400 do 500 dolara, a ja želim samo jedan par patika – tako sam počeo da ih kupujem.

Koje su ti omiljene?

Mnogo originala koje je Majkl Džordan nekada nosio. Pa čak i Suprim sa logoom. Ali ono što zaista volim su kopije parfema.

O, je li?

Da, ne moraš da pukneš 100 dolara – potrošiš 35 i dobiješ potpuno iste sastojke. Počeo sam na buvljim pijacama, a onda počeo da ih kupujem na Wish i iOffer, i svim ostalim nasumičnim sajtovima, i bio sam u fazonu, ’Čoveče, k’o pravi su’. Otišao bih u parfimeriju i probao ih, a onda bih kupio kopiju, i bila bi baš onakva kakvu želim. Ne znam kako nabavljaju sastojke, ali prokleto su dobri.

Zašto si pokrenuo Fashionreps sabredit?

Postojao je jedan za patike, i uvideo sam potrebu ljudi koji žele da kupuju kopije odeće. Pomislio sam da bi bilo kul da jednog dana postane veliki. Svakog jutra bih seo za kompjuter i pokušao da ga proširim, postavljao bih diskusije i gledao šta ljudi žele. Tako je krenulo.

Kul.

Da. A onda je jedan od mojih prijatelja moderatora rekao da bih mogao da zaradim neke pare na njemu, kada bih reklamirao određene prodavce. Tako su počeli da me plaćaju za njega. Mesečno sam dobijao oko 500 dolara u kešu.

Sranje.

Kada sam imao 15 godina, kupovao sam gluposti kao što su Kaunter strajk noževi za 300 dolara [ smeje se].

Koliko od tvoje garderobe su lažnjaci?

Biću sasvim iskren – verovatno 80 posto. Sve moje jebene patike… imam možda jedan par pravih SB-ova i dva ili tri para Džordanki. Ali ostalih 35 pari su lažnjaci.

Šta misliš, koliko je to para?

O, čoveče, ne znam. Nedavno sam potrošio 180 dolara na tri para patika i nabavio sam firmiranu trenerku sa kapuljačom za 80 dolara. Ali mesečno sam dobijao odeće u vrednosti od 700 dolara [od prodavaca na forumu]. Imam čak i kopiju Roleksa koju sam odneo trojici stručnih časovničara, koji su mi svi rekli da je pravi [smeje se].

Ima li moralnih dilema prilikom kupovanja kopija odeće?

Dokle god je ne predstavljaš kao pravu… ako želiš da prevariš nekoga tako što kažeš da je ono što prodaješ original, to stvarno uopšte nije dobro. Po onome što sam čuo o novim [lažnim] kaiševima Off White, nemaju mana, tako da svako može da nađe formulu i na Grailed ili StockX masovno prodaje te lažnjake kao prave i originale. To po meni nije moralno pogrešno, dokle god znaš šta radiš.

@ryanbassil

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.