Kako možemo da pomognemo našim najstarijim sugrađanima, ako nam je stalo do toga

U cilju navodnog sprečavanja širenja infekcije COVID-19, zajedno sa još hiljadama studenata, prinudno sam iseljena iz Studentskog grada 17. 03. 2020. godine. Imala sam dve alternative. Prva je bila da iz „žarišta zaraze“ otputujem kući i potencijalno ugrozim svoje starije ukućane: baku, deku i roditelje, hronične plućne bolesnike. Druga alternativa je podrazumevala da pređem da živim kod dečka u Zemunu. Imala sam tu sreću da druga alternativa uopšte postoji i preselila sam se u Zemun.

Sledećeg dana je uvedena zabrana izlaska ljudima starijim od 65 godina. Na vanrednoj konferenciji za medije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neumorno apelovao na starije građane da ne izlaze iz svojih kuća, jer je samoizolacija trenutno u njihovom najboljem interesu.

Ipak, narednih dana sam susretala građane starije od 65 godina svuda, na ulicama, u prodavnicama, apotekama, kao i na Zemunskoj pijaci. Na pijaci sam prvo otišla kod bake od koje smo i pre kupovali sitno povrće, šargarepe, celer, peršun i slično. Kada sam je pitala zašto je došla da radi i da li ima nekog mlađeg da preuzme posao, odgovorila mi je da nema, kao i da „ nije ni razmišljala o tome da ne dođe jer jedino od toga živi“.

Zatim sam krenula po sir i kajmak i usput ugledala deku, zasigurno starijeg od 65 godina, kako sebi pravi sendvič. Hleb u koji je stavljao nešto od najosnovnijih namirnica, stajao je direktno na metalnoj površini njegove tezge. Prema istraživanjima, koja za sada imamo, COVID-19 može da se zadrži na metalu čak devet dana.

Iza tezge na kojoj kupujemo sir i kajmak, nije bilo žene koja inače prodaje ove namirnice. S obzirom na to da je ona prešla 65. godinu, iza tezge je bio njen mlađi brat - mlađi brat koji ima 64 godine. On mi je rekao da njihova višečlana porodica zavisi od novca koji zarade na pijaci, zbog čega svakog dana putuje iz Šumadije ka Zemunu. Zatim je dodao:

„Čak i da nećemo više da radimo, ne možemo da prestanemo, već smo zakupili tezgu .“

Dakle, ne samo da ne bi zarađivali novac, već bi izgubili i onaj koji su dali za zakup tezge.

Prvi i najočigledniji pokazatelj manjkavosti tvrdnje da je zabrana izlaska osobama starijim od 65 godina u njihovom interesu je sledeći:

Zabrana izlazaka za veliki broj već ekonomski ugroženih osoba starijih od 65 godina znači potpuni gubitak materijalne sigurnosti i osnovnih životnih resursa.

Iako samoizolacija jeste u velikoj meri efikasan vid zaštite od infekcije COVID-19, ne smete pretpostaviti da svi iz visoko rizičnih grupa mogu da je priušte. Prema tome, da bi zabrana izlaska licima starijim od 65 godina zaista bila u njihovom interesu potrebno je najpre ekonomski ih osigurati. Za sada, ekonomsku sigurnost im svakako neće doneti jedan paketić namirnica, kao ni onih obećanih 100 evra za koje Siniša Mali tvrdi da ćemo ih svi dobiti tek nakon završetka vanrednog stanja, a koje mnogi već porede i sa Dinkićevih obećanih 1000 evra.

Ubrzo nakon posete pijaci, uspela sam da nabavim pristojan broj maski i rukavica i odlučila da pomognem makar starijim ljudima u novom komšiluku. Priču ću ograničiti na nove omiljene komšinice i novostečene drugarice, baka Dobrilu i baka Radicu. Dobrilu sam upoznala na prozoru njenog stana, pitala sam je da li joj treba pomoć oko kupovine namirnica i razmenile smo brojeve telefona. Ona uskoro puni 90 godina, živi sama i pre nego što smo se upoznale, do hrane i lekova je najčešće dolazila tako što bi na prozoru čekala da ugleda nekog mlađeg prolaznika kojeg bi onda zamolila da joj kupi potrebne stvari. Dobrila me je jednom prilikom pitala da li bih pomagala i njenoj, nešto mlađoj, drugarici Radici koja takođe živi sama i jako se teško kreće, uglavnom samo pomoću hodalice.

Naravno da sam pristala, uzela sam Radičinu adresu, broj telefona i otišla da joj dostavim namirnice i lekove koje joj je njena drugarica Dobrila pripremila.

Smatram da moram da naglasim kako i jedna i druga žive uz penzije koje su značajno niže od 30.000 dinara. Od Radice sam saznala da svoju penziju treba da primi 10. u mesecu, što za nju dalje znači da joj za 12 dana života ostaje 1000 dinara u novčaniku. Za sada se Radica, Dobrila i ja snalazimo zajedno za njihove osnovne namirnice, dok čekaju 10. april i obećane paketiće.

Baka Radica mi je objasnila kako već dve godine živi sama jer ne želi da bude „na teretu“ svojoj porodici, kao i da se do zabrane izlaska sama snalazila i odlazila makar do najbliže prodavnice.

Na ovom mestu dolazimo do druge neopravdane pretpostavke, koja je dovela do stvaranja ideje da je zabrana izlaska osoba starijim od 65 godina potpuno u njihovom interesu:

Nemaju sve osobe starije od 65 godina porodicu, mlađe prijatelje ili volontere koji bi im pomagali da dođu do makar osnovnih životnih namirnica.

Poziv koji je MUP uputio zainteresovanim građanima koji bi pomagali rizičnim grupama stanovništva nije dovoljan. Čak i pored odlične samoorganizacije građana unutar facebook grupe „Pomoć sugrađanima u karantinu – Srbija“ još uvek postoji značajan broj starijih osoba koje ne dobijaju potrebnu pomoć.

Pored ekonomske ugroženosti i nedostatka volontera, želim da istaknem još jedan propust zbrzane odluke o zabrani izlaska:

Osobama starijim od 65 godina je potrebno ukazati psihološku podršku.

Socijalizacija naših starijih sugrađana i sugrađanki, ukoliko žive sami, redukovana je isključivo na kontakt s osobama koje im pružaju pomoć pri nabavci životnih namirnica. S obzirom na to da većina njih ne koristi društvene mreže poput mlađih generacija, socijalizaciju ne mogu nadoknaditi ni virtuelnim putem.

Psihološke posledice samoizolacije se mogu manifestovati na razne načine, zbog čega veliki broj naših terapeuta trenutno nudi besplatnu online pomoć. Međutim, kako veliki broj starijih sugrađana nije naviknut na ovaj metod komunikacije, malo je verovatno da je za njih online terapija adekvatan izbor.

Kada sam pre nekoliko dana razgovarala sa baka Radicom o tome kako se oseća i šta radi da „ubije vreme“, odgovorila mi je da sadi cveće i pomalo gleda televizor, ubrzo dodavši:

„Još jedino čitam neke aforizme, od toliko stresa, ne mogu ni da se skoncentrišem da čitam romane.“

Na ovaj način ne poričem da je karantinska strategija u brobi protiv korona virusa jedna od najefikasnijih strategija koju možemo usvojiti, već želim da ukažem na mane njene aktuelne realizacije. Dakle, ukoliko ste u poziciji da izdajete odluku o celodnevnoj zabrani izlaska starijim građanima, te iste građane morate prvenstveno ekonomski obezbediti. Dodatno, ukoliko ste na mestu građana koji su sposobni da pomognu ugroženijem delu stanovništa, pored dostave životnih namirnica, potrebno je da svoje sugrađane percipirate kao ljudska bića s potrebama koje nadilaze isključivo potrebu za hranom i lekovima. Fizička distanca ne podrazumeva nužno i socijalnu distancu.

Uz poštovanje preporučenih mera opreza, ništa nas ne sprečava da sa svojim starijim sugrađanima popričamo o tome kako su proveli dan, o preferiranoj literaturi ili drugim načinima (samo)animiranja, kao i o načinu na koji se život u samoizolaciji odražava na njihovo psihičko zdravlje.