Foto

Mars je bogat draguljima koji bi mogli ukazivati na vanzemaljski život, otkriva NASA

Opali bogati vodom otkriveni na površini Marsa mogli bi da pomognu da se reši pitanje da li je ikada postojao život na crvenoj planeti.
Mars Is Rich in Extraterrestrial Gems That Could Point to Alien Life, NASA Finds
Kameni opal pronađen u Australiji, a ne na Marsu. Slika: Fotografija Mangivaua preko Getti Images

NASA Kjuriositi rover otkrio je mnoštvo opala na Marsu koji bi mogli da pomognu u rešavanju pitanja da li je život ikada postojao na crvenoj planeti, kao i da obezbede vodu za sve buduće ljudske misije na površinu Marsa, navodi se u nedavno objavljenoj studiji.

Opali su cenjeni kao drago kamenje jer imaju svetlucave boje koje često izgledaju kao prelivajuće duge. Ovi dragulji nastaju kada se silicijum oksidi raspršuju u vlažnom okruženju, a zatim se stvrdnu u pukotinama između stena. Ovaj proces pretvara opal u minijaturne oaze koje mogu da sadrže čak 20 posto tečne vode.

Reklame

Marsovski opali su ranije primećeni izdaleka NASA orbiterom, a identifikovani su u marsovskim meteoritima koji su sleteli na Zemlju. Sada, tim predvođen Travisom Gabrielom, naučniim istraživačem za Geološki zavod Sjedinjenih Država, pokazuje da je rover Kjuriositi takođe naišao na naslage opala svetlih tonova na površini Marsa.

Gabrijel i njegove kolege su rekli da su ovi opali formirani u „ogromnom fluidnom događaju u novijoj geološkoj istoriji Marsa“ koji je možda učinio Mars pogodnim za život duže nego što se ranije pretpostavljalo, a možda čak i sačuvao mikrobni život u vanzemaljskom dragom kamenju, prema studiji nedavno objavljenoj u časopisu Journal of Geophysical Research: Planets.

Visok sadržaj vode u opalima mogao bi ih učiniti korisnim izvorom hidratacije za buduće ljude na Marsu, posebno na ekvatoru planete, gde je vodeni led daleko ređi nego na polovima.

„Podzemna mreža bogata vodom“ koja je proizvela naslage opala „bila je zaštićena od savremenih surovih površinskih uslova, omogućavajući potencijalno nastanjivo okruženje na Marsu u novijoj eri“, naveli su Gabrijel i njegove kolege u studiji. „Ove karakteristike opala svetlih tonova su takođe idealne za naknadno ispitivanje ili vraćanje uzorka, jer se zna da slične naslage bogate opalom na Zemlji čuvaju tragove mikrobnog života.

Reklame

„Pored toga, same karakteristike sadrže znatnu količinu vode koja se lako oslobađa, što ih čini idealnim resursom na inače suvom marsovskom ekvatoru“, dodao je tim.

Curiosity je sleteo u krater Gejl na Marsu, u avgustu 2012, i od tada je napravio niz otkrića. Rover je prikupio dokaze da je voda verovatno tekla preko kratera Gejl pre nekoliko milijardi godina, stvarajući uslove koji bi bili pogodni za život. Njegov naslednik, NASA-in rover Perseverance, sada takođe pretražuje drevno dno jezera u potrazi za znakovima prošlog života na Marsu.

Gabrijel i njegove kolege su shvatili da se Kjuriositi godinama voza oko opala proučavajući stara zapažanja sa rovera novim analitičkim tehnikama. Tim je identifikovao stene svetlih boja koje okružuju geološke karakteristike poznate kao „oreoli pukotina“ na više lokacija na putu rovera. Podaci sa nekoliko instrumenata na roveru, uključujući podatke dobijene iz bušotinskih jezgara na površini Marsa, sugerišu da ovi oreoli sadrže obilne rezerve opala bogatih vodom.

„Naša nova analiza arhivskih podataka pokazala je zapanjujuću sličnost između svih oreola preloma koje smo primetili mnogo kasnije u misiji“, rekao je Gabrijel u izjavi. "Videti da su ove mreže preloma bile tako raširene i da su verovatno pune opala bilo je neverovatno."

Naučnici znaju da je Mars bio mnogo vlažniji i topliji pre nekih 3,7 milijardi godina, ali prisustvo naslaga opala u krateru Gejl sugeriše da je planeta možda doživela i kratkotrajne poplave u poslednjih nekoliko stotina miliona godina. Iako je malo verovatno da život još uvek postoji na isušenoj površini Marsa, ove kratke poplave su pomogle mikrobima da prežive dublje pod zemljom ili su sačuvale svoje mikrobne ostatke u opalima koji su lako dostupni sa površine.

„Imajući u vidu široko rasprostranjene mreže pukotina otkrivene u krateru Gale, razumno je očekivati da se ovi potencijalno naseljivi podzemni uslovi prošire i na mnoge druge regione kratera Gale, a možda i na druge regione Marsa“, rekao je Gabrijel u saopštenju. „Ova okruženja bi se formirala dugo nakon što su drevna jezera u krateru Gale presušila.

Čak i ako ovi opali na kraju ne upućuju na vanzemaljski život na Marsu, oni bi mogli biti važan deo sistema za održavanje života za ljude na Marsu. Tim je procenio da bi se iz oreola dugog jedan metar moglo sakupiti oko 1,5 galona vode, što bi omogućilo astronautima da utaže žeđ uz pomoć vanzemaljskih opala.