Pravi meksički dileri kažu da su se prepoznali i osetili nostalgiju gledajući ‘Narkos: Meksiko’

Verzija ovog članka pojavila se na VICE en Español.

Četvrta sezona Netfliksove serije Narkos vodi gledaoce u Meksiko osamdesetih, prateći uspon kartela Gvadalahara i događaje koji su pokrenuli decenijama dug meksički rat protiv droge. I dok su se na ekranu ukrstile životne priče Miguela Anhela Feliksa Galjarda (Dijego Luna) poznatijeg kao El Padrino ("Kum") i agenta DEA Kikija Kamarene (Majkl Peña), zapitao sam kako pravi meksički trgovci droge reaguju na ovu televizijsku adaptaciju (ako uopšte). Znatiželjan, izneo sam im jednostavan predlog: naručio sam njihov proizvod za dostavu na kućnu adresu, ponudio ih pivom i proćaskao malo s njima. Dok smo razgovarali o njihovim ilegalnim aktivnostima, dali smo sebi u zadatak da pronađemo epizode iz serije koje su — bilo iz nostalgije ili nečeg intimnog — kod njih izazvale najveću reakciju. Evo šta su oni imali da kažu.

Imena su izmenjena da bi se zaštitio identitet sagovornika.

Odrastao sam u doba kad je Amado Kariljo Fuentes, poznatiji kao El Señor de Los Cielos ("Gospodar neba"), bio najveći trgovac drogom u Meksiku. U to vreme sam imao 10 godina. Porodica moje majke je iz Mazatlana, iz Sinaloe, i odrastao sam slušajući priče o određenom narku — nadimak za narkotrafikante, što će reći, "onaj što rastura droge". Reč zapravo ima grčki koren narkotikos, “otupeti ili oduzeti”— konotacija koja nije tako brutalna kao danas. Jedan od prijatelja mog ujaka bio je kastriran posle neuspele trgovine drogom, ali to je jedina nasilna priča koje se sećam iz tog vremena. Od tada pa nadalje, ideja rasturanja droge nikad me nije napuštala. Što se tiče Narkos: Meksiko, sviđa mi se fotografija, priča i akcenat Rafaela Kara Kvintera. To je akcenat iz okeana i sa talasa, istinski činola [autentično sinaloanski]. Podseća me na moju baku.

Pre nekoliko godina, odustao sam od studija komunikacionih nauka i umesto toga počeo da prodajem polovne knjige i CD-ove. U to vreme, jedna moja prijateljica — devojka lika koji je radio kao obezbeđenje za isporuke sigurnim kućama — ponudila mi je kilogram marihuane za veoma jeftinu cenu i BAM — ja sam je prodao za pet dolara po kesici i zaradio trostruko više. Danas prodajem dva kilograma obične trave svakih 20 dana i oko deset unci morada de Tecate [purpurni kuš] iz Bahe Kalifornija. Ne smatram sebe narkom; ja sam više Avonov prodavac. Pozovite me i isporučiću vam vaše “kreme”.

Kolumbijska verzija Narkosa je brutalna, ali ne kao meksička verzija koju smo upravo pogledali. Kad dilujete, imate mnogo slobodnog vremena da gledate televiziju. Voleo bih da sam bio prijatelj sa Del Kočilokom. U seriji izgleda da je bio pravi gad. Moji ujaci su pričali da su se žestoko provodili na karnevalima po Mazatlanu. Jebeni Kočiloko, on je znao kako se pravi žurka! Sećam se da sam bio u dedinoj kući kad nam je ujak rekao da su ga upravo ubili.

Dilujem koku, ali trudim se da to radim pametno. Rođen sam u Kuliakanu, u Sinaloi. Živeo sam u Los Anđelesu dok sam bio tinejdžer, ali sam otišao zato što sam imao nekih problema sa pošiljkom metamfetamina koju je policija zaplenila mojom greškom. Pre nego što bih se uvalio u još veće nevolje kod mojih šefova, preselio sam se na meksičku granicu. Sada dilujem drogu deset godina. Gledam Netfliks zato što ga moja žena voli, a ova serija o trgovcima drogom i meni je privukla pažnju. Popularni smo već poslednjih nekoliko godina.

U Narkos: Meksiko, ima jedna epizoda kada policija spali gomilu jutara zemlje Kara Kvintera pod marihuanom. Mogu da se poistovetim s tim, jer je policija i mene izradila za novac, samo mnogo direktnije. Jednom sam se vozio sa ženom kad nas je zaustavila državna policija navodno zbog brze vožnje — ali svi znaju da je ta agencija do balčaka upletena u igru trgovine drogom. Izvukli su me iz kola, nabili me na prtljažnik i naterali moju ženu da uđe u patrolna kola. Kad su me pitali čime se bavim, rekao sam “poljskim radovima”— poljoprivredni sam radnik u Kaliforniji — a oni su krenuli da mi proučavaju šake. Pandur je rekao: “Nemaš žuljeve niti posekotine, šake su to strašno meke. Ti si jebeni diler.” Oni su već znali ko sam i šta sam još pre nego što su me zaustavili. Ponašali su se kao govna da bi zameli trag koji je neko ostavio da bi me priveli. U ovoj profesiji uvek vlada zavist.

Pandur mi je uzeo telefon i krenuo da ga pretražuje, a ovaj je iznenada zazvonio. On se javio i predstavio se mojim imenom, a klijent je rekao nešto u fazonu: “Želim 300 praznih stranica.” To je samo potvrdilo njihove sumnje i počeli su da pretražuju moja kola sve dok nisu našli magnetnu kutiju punu kesica sa kokainom koju obično pričvrstim za motor. Kad sam video da ozbiljno žele da me sjebu, rekao sam im da kod kuće imam 15.000 pezosa [736 američkih dolara] koje ću im dati ako me puste.

Pretražili su sve. Našli su tajne zalihe od 60.000 pezosa [2.956 dolara] koje nisam nameravao da im dam. Na kraju su odneli sveukupno 75.000 pezosa [3.695 dolara]. “Zadrži robu da bi mogao da pomogneš sebi tokom prodaje”, rekao mi je onaj koji se ponašao kao šef. “Ali ako nastaviš da prodaješ ovde, moraćeš da plaćaš 15.000 pezosa [736 dolara] svakog meseca ili ćemo te privesti svaki put kad te vidimo.” Iste nedelje sam se preselio u novi stan i prefarbao kola. Što se mene tiče, izjebali su me kao Kara Kvintera — ili makar, mogu da se opkladim da se osećao isto kao ja. Od tada, kad su ulice pune pandura vikendom, pošaljem ženu da isporuči robu ili to uradimo zajedno s našim jednogodišnjim sinom. Kad imate bebu, policajci vam ne prilaze.

Uzbudila sam se kad sam videla reklamu za Narkos: Meksiko. Prodajem pečurke koje uzgaja moj dečko i medicinsku marihuanu koju vikendom donosi iz San Dijega. Prodajem to samo prijateljima i retko izlazim iz kuće. Gledala sam prvu sezonu Narkosa o Pablu Eskobaru, ali mi je bila suviše morbidna: nije mi se baš dopala, ali sam je pogledala celu zato što sam bila istinski znatiželjna da vidim kako je ova vrsta organizacije radila u Kolumbiji i kako su uspeli da počine sva ta teroristička dela. Pročitala sam pre nekog vremena Narkolend Anabel Hernandez i pomislila da bi bilo kul pogledati seriju i identifikovati se s likom kao što je El Meksikano.

Gledajući seriju pomalo sam osetila nostalgiju za vremenima kad su braća Areljano Feliks držali u šaci Bahu Kalifornija. Lik Guera Palme bio je prilično kul, a Kočiloko je bio smrad; to su oni koji su se pojavljivali u novinama. Čak sam u pozadini uspela da čujem i narko baladu o trgovini drogom u izvedbi Tukanes de Tihuana. Svidela mi se gluma Dijega Lune.

Prva pomisao mi je bila da serija izgleda kao samo još jedna narko sapunica sa Telemunda, ali bolja je od toga. U redu, nije baš Sopranovi, ali mi se i dalje dopada. Čak sam se i osećala kao jedan od likova iz serije, ali ne tako dobra kao Izabela, koja sebe doživljava kao Kraljicu Pacifika. Ona je rođena u Meksikaliju, baš kao i ja.

Preselio sam se na granicu iz Kosale, u Sinaloi, dok sam još išao u srednju školu. Moji ujaci su tamo uzgajali marihuanu. Ja prodajem koku. Postojao je jedan period kad sam radio kao kasir u dragstoru da ne bih skretao pažnju na sebe među komšijama, da bi me videli kako odlazim na posao i ponašam se normalno. Sumnjivo je kad imate porodicu, nemate posao, a i dalje imate novca. Radio sam to oko godinu dana, ali sam se umorio i zbrisao odatle. Sad samo prodajem koku. Kad sam radio tokom dana, a dilovao tokom noći, uvek sam bio neispavan.

Ima jedna scena u Narkos: Meksiko kad su u kući Kubanca [Sicilija Falkon] i tu je organizovana ogromna žurka — ljudi šmrču gomilu koke, kupaju se u džakuziju i održavaju masovne orgije. Ta scena mi je bila upečatljiva zato što mi se nešto slično desilo prošle nedelje.

Oni među nama koji žive na granici dobro su upoznati sa dilerskim pričama. Ili poznajete nekog ko je krijumčario drogu u Sjedinjene Američke Države ili imate člana porodice koji je diler, ali čak i ako vam to deluje kao vic, trgovina drogom je sve vreme tu negde u vazduhu.

Nisam fan serije Narkos, ali mi se jesu dopale neke epizode meksičke verzije. Nemam šta drugo da kažem; prosto je bilo zabavno. Znao sam za te priče iz vesti ili sam prepoznao likove iz narko balada koje sam prethodno čuo — ili zato što svaki član moje porodice iz Sinaloe i Haliska govori o ovoj temi za svakim obrokom.

Išao sam u osnovnu i srednju školu u Kaleksiku [kalifornijski grad koji deli granicu sa Meksikalijem u Bahi Kalifornija, u Meksiku]. Svako jutro sam prelazio granicu a svako popodne radio domaći zadatak u Memorijalnoj biblioteci Kamarena [u Kaleksiku]. Sad kad sam pogledao Narkos: Meksiko, potpuno razumem Kikija Kamarenu. I on je rođen u Meksikaliju, a živeo je u Kaleksiku. Ja prodajem kokain i marihuanu, ja sam smešan u poređenju sa trgovcima drogom u seriji, ali ima tu nekih sličnosti — ili se makar ja prepoznajem u njima. Jednom sam proveo četiri meseca u zatvoru zato što su našli 50 kutija rivotrila — klonazepam, kontrolisana supstanca— koje sam prodavao iz gepeka. Prodajem drogu da ne bih morao da imam neki usrani posao. To mi je inspirativno u vezi sa serijom Narkos.

Prodajem kokain, marihuanu i LSD. Video sam jednom na filmu kako ljudi puše travu a posle sam otišao na žurku i odmah sam hteo da je isprobam i prodajem. To osećanje bilo je bezazleno, ali sam prešao na jače stvari kad sam počeo da se zanimam za elektronsku muziku, što me je dovelo do psihodelika kao što su LSD — koji sam, opet, krenuo da prodajem kasnije.

Mislim da je serija Narkos: Meksiko zanimljiva zato što daje ljudsko lice likovima iz priča koje smo svi slušali čitavih naših života. Moj brat ima gomilu kompakt diskova od El TRI [klasični meksički rok bend]. Baš mi se dopada ona jedna njihova pesma po imenu “Sara.” Slušao sam je milion puta a tek sam nedavno shvatio da u pesmi zapravo pevaju o Karu Kvinteru. Preko muzike sam saznao i ko su Don Neto, Miguel Anhel Feliks Galjardo; znam da je i ona narko balada od Los Tigres del Norte, “El Jefe de Jefes”, o Feliksu Galjardu.

Postojalo je vreme kad sam uzimao LSD u vrednosti od 50 dolara nedeljno. Ali počeo sam da gubim razum, kao Karo Kvintero u onoj epizodi kad prestane da uzima kokain. Sjebao mi se mozak: počeo sam da imam flešbekove i halucinacije; čak i kad nisam uzimao LSD, viđao bih demone i čudovišta.

Ovaj članak je originalno objavljen na VICE LATAM.