Ratovi zvezda

Neki ljudi stvarno praktikuju religiju džedaja

Pravi džedaji postaju značajna, izvinite na izrazu, sila u svetu zabave i pop-kulture.
5.1.18

Duhovnost je oduvek bila bitan deo univerzuma u kom se odvijaju „Zvezdani ratovi“. Od one scene u kojoj Han Solo otpisuje Silu kao „njanjavu veru“ davne 1977., preko organizovane religije u Rogue One 2016., do najnovijih „Poslednjih džedaja“.

Ova fiktivna veroispovest, bila njanjava ili ne, prenela se na pravi svet. Poznati su rezultati popisa stanovništva Australije iz 2001. na kom je preko 70,000 ljudi pod „religija“ navelo „džedaj vitez“. Iste godine, u Kanadi je bilo zabeleženo 20.000 džedaja. Možda smatrate da je sve to trolovanje, kao kad se na američkim izborima masovno glasalo za „Deez Nuts“. Ipak, džedajizam je sasvim stvaran fenomen – možda manji u obimu nego što bi se reklo po gorepomenutim anketama. Džedaji se ne šale, što se jasno vidi iz American Jedi – filma trenutno dostupnog preko iTunes servisa.

Dokumentarac prati tri džedaja početnika koji pokušavaju da zasluže svoje mesto u ovoj maloj zajednici. Nisu u pitanju kostimirani ljubitelji filma – otvoreno i ozbiljno tvrde da je njihova vera u Silu deo šireg pogleda na svet kroz koji žele da dođu do odgovora na pitanja koja ih muče.

Režiser Loran Malakei već ima iskustva sa fanovskim supkulturama – prethodni projekat bio mu je Bronies: The Extremely Unexpected Adult Fans of My Little Pony. Baš kao i broniji, baš kao i katolici, džedaji takođe sadrže problematične elemente. Lideri su im gotovo isključivo muškarci, pa bi trebalo da se pozabave sistemskim seksizmom i seksualnom agresijom, što se vidi iz odnosa prema ženama džedajima. Opi Makleod, protagonista filma, bio je metodista i neonacista pre nego što je otkrio džedajizam.

Reklame

Mestimično je nemoguće ne nasmejati se od neprijatnosti – kad ljudi obučeni u Vejdera i Imperatora svesno podjebavaju Makleoda kome se brak raspada. Evo šta nam je režiser Loran Malakei rekao o džedajima, veri, i pop kulturi.

VICE: Znao sam da se ljudi zvanično izjašnjavaju kao džedaji, ali nisam imao pojma da je to više od šale. Kako si se upustio u istraživanje ove religije?
Loran Malakei: Već sam obradio bronije, i to sam u startu mislio da je samo šala. Hteo sam da otkrijem šta tu ima tako smešno, ali onda sam otkrio da su oni 100% ozbiljni. Tako sam u ovaj film ušao, misleći „Šalite se, to je sve ironija, zar ne?“ da bih saznao da su ti ljudi odrasli kao vernici, pa ima TV serije ili filmovi posle dobro dođu da nadoknade gubitak vere. Zapanjujuća je ta sposobnost ljudi da sami za sebe redefinišu koncepte kao što su religija ili vera.

Ja nisam odrastao među vernicima, valjda sam agnostik. U čemu je razlika između džedajizma i tradicionalnih religija? Da li je ovo samo novije?
Da, ali zar nije sve što je Isus radio u ono vreme bila samo pop kultura? Bio je najpopularnija pojava tih dana, delovao kontra-kulturno.

Kako si odlučio da potražiš ove prave, žive džedaje?
Za razliku od tebe, ja sam odrastao u veri. Moji roditelji, francuski hipici, došli su u San Francisko kao u duhovni supermarket – tražili su religiju dok sam ja odrastao. Celog života tražim svrhu, tražim svoj raison d'être. Teško mi je da pristupim bilo kojoj dogmatskoj veri koja pojedine ljude isključuje, to me je uvek odbijalo. Broniz su zato bili neopisivo sposobno da živeći po svojim „elementima harmonije“ unapred živote, kako svoje tako i one sebi bliskih ljudi, da postanu deo nečeg šireg, neke zajednice.

Tako da, kad sam na internetu sasvim slučajno naišao na ove džedaje, mislio sam da je to sve nešto blesavo, ali onda sam shvatio – ko ne bi voleo da postane džedaj? Kao da si broni, samo što si još i ratnik! Džedaj! Tražiš duhovne istine, to je baš uzbudljivo.

Ja sam nekako očekivao da će svi oni biti hard kor Star Wars fanovi. Iznenadilo me je da gotovo da i ne pominju filmove. Koliko je taj pokret u stvari nezavisan?
Poprilično su se osamostalili. Makleod i mnogi džedaji sami pišu svoju duhovnu, filozofsku doktrinu – zasnovanu na onoj iz filmova, ali unapređenu. Ali čim zagrebeš površinu vidiš da se sve to ipak svodi na kodeks džedaja. Imaju svoja tumačenja, svoje interpretacije, ali kad god se pojavi neki spor ili nesuglasica, uvek se citira kodeks kao konačno rešenje. Neraskidivo su vezani za to.

Doni Jen u Rogue One (2016) igra lika po imenu Čirut Imvea, ratnika asketu koji verno sledi volju Sile iako tehnički nije džedaj; Lucasfilm/Disney, 2016

Zanimljivo je koliko „Zvezdani ratovi“ postoje samo u ekstremima: Imaš svetlo, imaš tamu, i ništa treće. Ništa između, ili si dobar ili ne. Da li je i ljudima sa kojima si razgovarao sve crno-belo?
I da i ne. Ima tu svačega, sivi džedaji se pominju, znači nije sve crno belo. Zavisi od doba o kom se radi, zavisi od njihovog stepena duhovnog razvoja. U Čikagu džedaji pričaju o tome kako treba prihvatiti svoje unutarnje konflikte, svoju tamnu stranu. Ako potiskuješ umesto da se pomiriš sa svojim mračnijim osećanjima, samo će te obuzeti i odvući u nešto negativno. Ali oni prihvataju i site. Džedaji se više bave tom nekom zajednicom, dok je sit sasvim samoživ. Oni žele da sagrade bolji svet samo za sebe. Šta njima odgovara, mora da i svima drugima odgovara. Kod džedaja je to obrnuto, šta odgovara većini mora da bude dobro i za mene.

To su sve očigledno ekscentrici, ali svidelo mi se što film na tome ne insistira. Nema podsmeha, nema provokacija. Da li su tako nameravao da priđeš temi od početka, ili se to razvilo u toku snimanja?
Dobro pitanje. Oni su u početku bili oprezni, nisam prvi koji im je ponudio da snimi film. Novinari su već pisali o njima, nije im se svidelo kako su bili predstavljeni. Pitali su me da li su mi smešni. Rekao sam im da imam smisao za humor, ali ne može jedan vic da se priča petnaest minuta. Meni to nije bila šala, a oni su bili 100% ozbiljni.

U suštini veruju u isto što i vi ili ja, samo umotano u pop-kulturnu oblandu najpopularnije filmske franšize na svetu. Meni je to bilo interesantno, hteo sam tom pokretu da dam glas, da vidim šta ima da kaže.

Pričao si sa stručnjacima, sa sveštenim licima. Da li to legitimizuje džedajizam? Jesu li oni bili tu zbog cinika u publici?
Nije mi to bila namera, hteo sam samo da sve ukorenim u stvarnom svetu, da mu dam pravi kontekst. Ne bi mi smetalo ni da su hteli da ih osude i delegitimizuju, njihova stvar, sve je to legitimno. Samo sam hteo da kažem, „Evo iz čega je sve proizašlo, nisu džedaji sve to izmislili ni iz čega. Nije im sve palo na pamet posle hiljaditog gledanja filmova.“

Reklame

Možeš da kažeš da je sve to glupost, to je pošteno, ali to možeš da kažeš i za bilo koju drugu religiju. Bitno je da znaš poreklo toga što osuđuješ i prozivaš.

Film se bavi teškim temama, koliko je to bilo značajno za narativ?
Makleod je imao ozbiljnih problema. Žena ga je prevarila, verovali ili ne, sa jednim što se identifikuje kao sit. Peris su u vojsci silovali pripadnici njenog voda – to se dešava mnogim ženama koje pođu sa njima na zadatak. A bio je tu i zavisnik od droge koji je vrlo lako mogao da ne preživi. Šta god neko mislio o džedajizmu, meni deluje moćno to što je ovim ljudima omogućio da prevaziđu svoje probleme, da nađu nadu i ljubav i da postanu bolji ljudi.

Kako režiser reaguje na pomen tih težih, mračnijih tema, kao što je Makleodov neonacizam?
Meni je porodica sa očeve strane izginula u Aušvicu, pravi nacisti su ih pobili. Makleod kog sam ja upoznao bio je nacista u mladosti, ali danas je sasvim drugačija osoba. Drago mi je što sam ga upoznao danas, a ne pre nekoliko godina. Sad veruje u nešto sasvim drugo, ali da nije postao džedaj možda bi bio na Brajtbartu ili ko zna gde.

Jesi li nešto naučio od džedaja?
Makleod mi je pomogao da se oporavim posle raskida veze. Po njegovim džedajskim učenjima, kad ti se nešto loše desi moraš da u potpunosti prihvatiš da se to desilo, a onda odlučiš kakav će to uticaj imati na tebe. Kako reaguješ na dešavanja u svetu oko tebe određuje da li ti je jača svetla ili tamna strana, da li si džedaj ili sit, pozitivan ili negativan. Shvatio sam da u životu svi mi često odbijamo da prihvatimo neke stvari – kao da sebe obmanjujemo u neprijatnoj situaciji. Treba se suočiti sa stvarnošću, a ne poricati je ili racionalizovati. Nemoj da bežiš od neprijatnih osećanja, samo odluči kako ćeš da reaguješ na njih. I budi odgovoran za svoju reakciju.

JOŠ NA VICE.COM:

Ovaj car je okitio svoju kuću u stilu „Ratova zvezda“ pred Noć veštica

Evo šta o Ratovima zvezda zna neko ko ih nikada nije gledao

Novi "Ratovi zvezda" su mračna (i jedina) strana savremenog filma