Dirk. Sve fotografije: Rebecca Baden.
Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE GermanyU novembru 2017, Dirk i Stefan, dvojica prijatelja-beskućnika iz Berlina, na iBeju su postavili oglas da traže „stanodavca sa srcem“, da im pomogne da se sklone sa ulice. „Nas dvojica smo fini, osetljivi ljudi bez doma, koji žele da vrate svoje živote na ispravan kolosek“, pisalo je u njihovom oglasu. „Obojica smo u ranim pedesetim godinama, ne drogiramo se i nismo alkoholičari“.
Plaćanje kirije im nije bio problem. Obojica imaju po nekoliko povremenih poslova – dostavljaju pivsku burad, pomažu ljudima pri kupovini, i odvode kućne ljubimce kod veterinara. „Svakog meseca zaradimo između 1800 i 2000 evra“, kaže Dirk. „To je dovoljno da sebi priuštimo stan“.
Ali stanodavci u Berlinu ipak ne žele da im ga iznajme, zato što nemaju kreditni rejting, ne mogu da daju na uvid nekoliko čekova od plate, niti da dokažu da nisu u većim dugovima. Njih dvojica takođe ne mogu da skupe ni veliki depozit koji većina stanodavaca traži od svojih stanara.Nakon što je njihova potraga za stanom postala javna, Dirka su neprekidno zvale TV stanice, nudeći mu da se pojavi na nemačkoj televiziji, ali Dirk i Stefan su ih sve odbili. Nisu želeli takvu vrstu pažnje – sve što su želeli je bio stan.Konačno, mesec dana otkako su postavili oglas, ponuđen im je stan. Razgovarala sam sa Dirkom o njihovoj potrazi, njihovom novom domu, i zašto su odbili priliku da budu postanu slavni.Dirkov znak, na kome piše, „Beskučnik, Nemac, ne prima socijalnu pomoć / brak, usvajanje, donacije – odlučite sada!VICE: Zdravo, Dirk, kako ste na kraju našli stan?
Dirk: Kontaktirao nas je jedan italijanski biznismen. Video je naš oglas, a imao je stan koji je bio dostupan za izdavanje. Nisam mogao da verujem, sve dok prošle nedelje nismo konačno potpisali zakup. Ono što je neverovatno je da je zakup na neodređeno vreme.
Stan je u jednoj staroj zgradi i ima dve sobe, kuhinju i kupatilo – ja sveukupno plaćam 630 evra. Nalazi se u Moabitu, u centru Berlina, što je sjajna lokacija.Znaš li zašto je odlučio da vam ga iznajmi?
Rekao nam je da mu je kada je prvobitno oglasio stan stiglo preko stotinu prijava. Ali on je duboko religiozan čovek, i rekao je da mu je unutarnji glas – ili bog – naložio da sačeka još malo pre nego što odluči kome će da izda stan.Par dana kasnije je video naš oglas i smesta me je kontaktirao. Objasnio sam mu da nemamo kreditni rejting niti dokaz o primanjima, ali on je rekao da je to u redu i da će nam dati šansu. Na kraju smo saznali da ga je pre dvadeset godina bivša devojka izbacila iz stana u kome je živeo, i da je nedelju dana bio beskućnik – tako da je osetio empatiju prema nama.Da li vam se mnogo ljudi obratilo kada je vaš oglas postao opšte poznat?
Obatilo nam se mnogo novinara, a neverovatan broj ljudi na Fejsbuku nam je nudio razne stvari – nameštaj, na primer. Osim toga, prikupili smo skoro 2000 evra tokom kraudfanding kampanje za depozit.Ali i dalje nemamo veš-mašinu. Možeš li to da napišeš u članku? Treba nam ona u kojoj se veš stavlja odozgo, a ne sa strane.Neki ljudi su vam nudili i posao, zar ne?
Samo smo na to da svima odgovorimo potrošli skoro čitave poslednje dve nedelje, ali obojica smo nastavili da obavljamo svoje povremene poslove. U budućnosti želim da pokrenem sopstveni biznis na internetu.Da li su te ljudi prepoznali?
Moji prijatelji su znali da je naša priča dospela u medije, ali srećom, neznanci mi se nisu obraćali tim povodom – niko nas nije prepoznao sa fotografije iz oglasa. Ne bih voleo da budem poznat, što je jedan od razloga zašto nismo želeli da idemo na televiziju. Čak i kada su nam nudili novac – i do 500 evra po emisiji – mi smo to odbili, zato što nismo želeli da postanemo poznate ličnosti. Samo smo želeli da nađemo neko mesto za život. Nisam mogao da u subotu ujutru gostujem na televiziji, a onda da narednog dana spavam nemirno na ulici. Svi bi me videli i smejali bi mi se.JOŠ NA VICE.COM:Fudbalska utakmica između izbeglica i beskućnika u Grčkoj u fotografijamaUbistvo beskućnika: O nama, monstrumimaTinejdžeri beskućnici u hipi komunama
Plaćanje kirije im nije bio problem. Obojica imaju po nekoliko povremenih poslova – dostavljaju pivsku burad, pomažu ljudima pri kupovini, i odvode kućne ljubimce kod veterinara. „Svakog meseca zaradimo između 1800 i 2000 evra“, kaže Dirk. „To je dovoljno da sebi priuštimo stan“.
Ali stanodavci u Berlinu ipak ne žele da im ga iznajme, zato što nemaju kreditni rejting, ne mogu da daju na uvid nekoliko čekova od plate, niti da dokažu da nisu u većim dugovima. Njih dvojica takođe ne mogu da skupe ni veliki depozit koji većina stanodavaca traži od svojih stanara.
Reklame
Dirk: Kontaktirao nas je jedan italijanski biznismen. Video je naš oglas, a imao je stan koji je bio dostupan za izdavanje. Nisam mogao da verujem, sve dok prošle nedelje nismo konačno potpisali zakup. Ono što je neverovatno je da je zakup na neodređeno vreme.
Stan je u jednoj staroj zgradi i ima dve sobe, kuhinju i kupatilo – ja sveukupno plaćam 630 evra. Nalazi se u Moabitu, u centru Berlina, što je sjajna lokacija.Znaš li zašto je odlučio da vam ga iznajmi?
Rekao nam je da mu je kada je prvobitno oglasio stan stiglo preko stotinu prijava. Ali on je duboko religiozan čovek, i rekao je da mu je unutarnji glas – ili bog – naložio da sačeka još malo pre nego što odluči kome će da izda stan.Par dana kasnije je video naš oglas i smesta me je kontaktirao. Objasnio sam mu da nemamo kreditni rejting niti dokaz o primanjima, ali on je rekao da je to u redu i da će nam dati šansu. Na kraju smo saznali da ga je pre dvadeset godina bivša devojka izbacila iz stana u kome je živeo, i da je nedelju dana bio beskućnik – tako da je osetio empatiju prema nama.
Reklame
Obatilo nam se mnogo novinara, a neverovatan broj ljudi na Fejsbuku nam je nudio razne stvari – nameštaj, na primer. Osim toga, prikupili smo skoro 2000 evra tokom kraudfanding kampanje za depozit.Ali i dalje nemamo veš-mašinu. Možeš li to da napišeš u članku? Treba nam ona u kojoj se veš stavlja odozgo, a ne sa strane.Neki ljudi su vam nudili i posao, zar ne?
Samo smo na to da svima odgovorimo potrošli skoro čitave poslednje dve nedelje, ali obojica smo nastavili da obavljamo svoje povremene poslove. U budućnosti želim da pokrenem sopstveni biznis na internetu.Da li su te ljudi prepoznali?
Moji prijatelji su znali da je naša priča dospela u medije, ali srećom, neznanci mi se nisu obraćali tim povodom – niko nas nije prepoznao sa fotografije iz oglasa. Ne bih voleo da budem poznat, što je jedan od razloga zašto nismo želeli da idemo na televiziju. Čak i kada su nam nudili novac – i do 500 evra po emisiji – mi smo to odbili, zato što nismo želeli da postanemo poznate ličnosti. Samo smo želeli da nađemo neko mesto za život. Nisam mogao da u subotu ujutru gostujem na televiziji, a onda da narednog dana spavam nemirno na ulici. Svi bi me videli i smejali bi mi se.JOŠ NA VICE.COM:Fudbalska utakmica između izbeglica i beskućnika u Grčkoj u fotografijamaUbistvo beskućnika: O nama, monstrumimaTinejdžeri beskućnici u hipi komunama