devojka u pocepanim farmerkama i upotrebljeni kondom
Sve fotografije: Flora Rüegg
Seks

24 sata u berlinskoj četvrti crvenih fenjera

Pedesetdvogodišnja seksualna radnica Rafaela me je povela u obilazak zagušljivih kafića i mračnih ćoškova u ulici Kurfirstenštrase.
26.10.18

Prvobitno objavljeno na VICE Nemačka.

Nedelja je, i osam je ujutru. Rafaela ima 52 godine, puši cigarilos i priča mi o tome kako veruje u pravu ljubav. Samo par metara od nas, dva pacova trčkaraju po parkiralištu. Tokom noći i dana koje sam provela sa njom, Rafaela je imala seks samo sa jednom mušterijom, ali kaže da ih tokom berićetne večeri bude i osam, pa i više.

Rafaela je seksualna radnica ovde, na Kurfirstenštraseu, najvećoj četvrti crvenih fenjera u Berlinu. "Moj čovek iz snova je tamo negde", poverava mi se. "A kada se upoznamo, biće mi toplo oko srca, čak i kada napolju bude minus 25 – znaš na šta mislim?" Rafaela se smeje glasno, duboko i često. Ponekad njen smeh zvuči kao kašalj. Tvrdi da je optimista, "Iako ti to nije mnogo od pomoći".

Reklame

Do ovog trenutka, Rafaela i ja se poznajemo oko 24 sata. Ona je čitavo to vreme na nogama – održava sebe budnom kafom, votkom i pivom, dok slobodno vreme provodi za slot mašinama u lokalnim barovima.

1536914104485-image11

Rafaela

Da bih bolje shvatila ovaj deo Berlina, Rafaela i neke njene koleginice su pristale da provedem čitav dan i čitavu noć lutajući unaokolo s njima po Kurfirstenštraseu. Tokom tih sati, upoznala sam ženu koja tu radi od svoje dvanaeste godine; lokalnog paroha koji pokušava seksualnim radnicama da ponudi izlaz; sedamdesetosmogodišnjaka koji po čitav dan sedi na stolici na sklapanje, samo da bi gledao žene koje prolaze; i naravno, Rafaelu.

8 ujutru Kada sam započela dan, u osam ujutru u petak, samo jedna seksualna radnica je počela da radi – žena u svojim pedesetim godinama, u kratkoj, crnoj suknji. Rafaelu sam upoznala malo kasnije, dok je sedela ispred bistroa Adler. Ubrzo potom mi je objašnjavala kako je život prostitutke započela u osamnaestoj godini, ali se tek nedavno vratila u Kurfirstenštrase. Poslednjih sedam godina je radila kao čistačica ulica u Berlinu, što je, po njenim rečima, bio njen posao iz snova. Ali tvrdi da se zaljubila u jednog stručnjaka za IT, koji je, kako je vreme prolazilo, tražio sve više i više para od nje – za stvari kao što su jakne, a onda i za čitav stereo sistem. "Pomislila sam da ću ako se vratim ovde da radim brzo prikupiti novac", rekla je. Rafaela je na kraju počela da živi sa tim momkom, ali nakon što joj je on priznao da zapravo ni nema posao, ona je uskoro postala beskućnica.

Reklame

Unutar bistroa Adler, jedna žena je ubacivala novčić za novčićem u slot mašinu, dok je druga spavala sklupčana na stolici – plava perika joj je spala, izloživši pogledima njenu glavu. "Pogledaj ti sve ovo", rekao mi je čovek koji se predstavio kao Tomi. On je redovan ovde već 20 godina – "Još od svoje osamnaeste". Par puta mesečno mu popuše, što uvek plati 25 evra. Noću radi kao konobar, a danju spava. "Ne mogu dugo da podnesem svetlost dana", rekao mi je. Toni je sa 17 godina iz Alžira u Nemačku stigao brodom. Njegov otac mu je put platio 2000 evra.

"Moj hobi je analni seks", rekao je, kada sam ga pitala šta mu se najviše dopada kod njegovog načina života. "To stvarno volim". Par trenutaka kasnije, došla je žena u svojim pedesetim godinama, sa džogerom i kofom. "Svi napolje, moram da počistim ovde".

9 ujutru

1536914449084-image7

Ulaz koji vodi u garažu u koju neke seksualne radnice odvode svoje klijente

"Dođi, pokazaću ti stvarno lepe ćoškove", kaže Rafaela. Prostitucija je u Nemačkoj legalna, ali političari u Berlinu stalno prete da će je zabraniti, otkako se sve više i više lokalnog stanovništva žali zbog toga što ljudi upražnjavaju seks u njihovim baštama i grmlju. Tamo gde su nekada bili parkinzi na kojima su seksualne radnice mogle da se sastaju sa svojim klijentima, sada se nalaze luksuzni stanovi. Najnovija zgrada se zove "Kare Volter", gde kvadratni metar košta najmanje 5000 evra.

Rafaela je ušla u zadnje dvorište jedne od preostalih starih zgrada. Razbacani po asfaltu su se nalazili kondomi, crvene tange, prazne paklice cigareta, papirne čaše i ljudski izmet, bukvalno. Onda me je odvela u garažu koja je iz nekog razloga smrdela još gore. Neko je pokušao da zakuca daske na ulazu, u pokušaju da spreči ljude da ulaze, ali daske su u međuvremenu polomljene. "Samo glupače iz istočne Evrope koriste garaže, i dampinguju cene svima ostalima", žali se Rafaela. Ona za seks naplaćuje 50 evra, i sastaje se sa klijentima u iznajmljenim sobama ili kolima, dok neke seksualne radnice, kaže ona, naplaćuju samo 20 evra – i sastaju se sa klijentima u šupama kao što je bila ta u kojoj smo stajale.

Rafaela je imala prvog klijenta sa 18 godina, i bila je plaćena 150 nemačkih maraka (ekvivalent oko današnjih 75 evra). Javila se na oglas iz novina koji je glasio: "Traži se manekenka za kućnu posetu". Kada je pozvala broj iz novina, Rafaeli nije bilo potrebno dugo da shvati da čovek ne traži manekenku. Svejedno, sutradan je otišla kod njega. "Dugo sam stajala ispred vrata, pokušavajući da skupim hrabrost da pozvonim." Onda je to i učinila, i neka žena ju je sprovela u sobu gde su razni muškarci dolazili da izaberu žene. Prvi koji je ušao je izabrao nju. Kasnije mu je rekla da joj je to prvi put, pa je on objasnio šta želi od nje. "Sve vreme sam bila ukočena kao lutka."

Do kraja tog prvog dana, zaradila je 500 nemačkih maraka. "U metrou na povratku sam mislila da svi mogu da vide šta sam radila. Sišla sam na sledećoj stanici i jednostavno hodala."

Reklame

11 ujutru

Oko sat vremena kasnije, jedna žena je odvela Toma*, 27, u jednu od tih usranih garaža. Sedam minuta kasnije, Tom je sedeo ispred paba i pio piće, kada sam ga zamolila da mi opiše svoje iskustvo. "Kul", odgovorio mi je. "Samo sam hteo da karam. Samo da karam, a da ne moram nikoga da poštujem". A kako je njoj bilo? "Rekla je da mi je veliki."

Tom je naručio još jedno pivo – deseto tog dana, rekao mi je, pre nego što mi se poverio da nikada nije imao pravu devojku. "Ja ne znam šta je ljubav", rekao je. "Često dolazim ovde, ali ovo nije mesto koje može da te usreći". Pet sati kasnije, primetila sam da Tom i dalje sedi ispred istog paba i pije.

Gerhard Šenborn, pedesetšestogodišnji vlasnik obližnjeg kafića Noještrat (Nova ulica) ne može da razume ljude kao što je Tom. "U svakome od njih čuči silovatelj“, rekao mi je. U Noještratu, žene koje rade na ulici mogu da dobiju besplatnu salatu sa pastom i komad sira, a takođe mogu da nađu i pomoć, ako žele da se sklone s ulice.

1536914517850-image6

Gerhard Šenborn

Kada sam se sastala sa Gerhardom u njegovom kafiću, četiri žene su spavale u crnim foteljama, a jedna na sofi. Na maloj tabli iza njih je pisao citat iz Svetog pisma: "Ni život ni smrt ne mogu da nas razdvoje od božje ljubavi". Tu je i kutija u koju žene mogu da ubacuju svoje molitve.

Njegov cilj nije da preobrati žene, kaže Gerhard, već samo da nađe načina da im pomogne. Njegova ekipa obično se sastoji od pet do deset volontera koji rade na tome da pomognu seksualnim radnicama da nađu posao kao čistačice, kao i sopstveni smeštaj. "Ali to se dešava isuviše retko", priznaje Gerhard.

Reklame

Njegova crkva se takođe nalazi u Kurfirstenštrase. "Kada je ovo ono što vidiš svaki put kada izađeš sa liturgije, onda moraš nešto da preduzmeš". Uprkos svemu tome, Gerhard ne želi da ulična prostitucija bude zabranjena, pošto bi to "samo sklonilo problem na periferiju grada".

1536914585160-image13

Unutrašnjost Gerhardovog kafića

Rafaeli ne bi smetalo kada bi njen zanat nestao iz Kurfirstenštrase. "Samo je sve gore i gore", kaže ona. Ima veoma malo poverenja među ženama. "Kada tražiš kondom, uvek samo odmahnu glavom."

U podne, Rafaela je sela na barsku stolicu u Nilu, baru koji se nalazi na oko 70 metara od Gerhardovog lokala. Tri ili četiri žene su radile napolju. Kasnije je vlasnik kafea Nil objasnio da generalno ne pušta žene unutra, osim Rafaele. Ovaj bar je jedini na štrafti u kome se vrata klozeta zaključavaju. U svim ostalim brave su skinute, iz straha da bi neko unutra mogao da umre od prekomerne doze.

1536914388245-image9

Novi stambeni projekat Kare Volter

3:30 popodne

Sandra svakodnevno izlazi iz kuće u 3:30 i odlazi na posao. Ona je u svojim ranim tridesetim, i ostao joj je samo jedan zub, u gornjoj vilici. Pre nego što se sastala sa prvim klijentom tog dana, uzela je sladoled iz obližnje radnje.

Sandra je odrasla u Nojesterlicu, gradu od oko 20 hiljada stanovnika u Mekenlenburg-Forpomenu, severno od Berlina. Otac joj je umro kada je bila mala, a momci njene majke su uvek donosili nevolje. Kaže da je jedan od njih pokušao da je seksualno zlostavlja.

Sa 12 godina je pobegla od kuće i živela na ulici, i brzo se navukla na drogu. I dalje sa samo 12 godina, Sandra se okrenula prostituciji da bi finansirala svoju zavisnost – shvativši da za deset minuta može da zaradi koliko i za deset sati kada prosi. Njen prvi klijent je želeo pušenje, ali ona mu se "ispovraćala u gaće". Ipak joj je platio, kaže mi ona. Ostavivši svoj sada istopljeni sladoled netaknut, Sandra mi je rekla da bi rado otišla sa štrafte, ali da to sebi ne može da priušti. Takođe bi volela da batali i heroin, ali trenutno to baš i nije u stanju. Lekar joj je prepisao tretman za opioide, ali on joj je samo donekle ublažio žudnju.

Rafaela je tada već sedela u pabu koji se zove Kurfišten. U njemu sa plafona visi disko kugla. Na stolu su se nalazila tri energetska naptika s votkom. Sa Rafaelom je bila Klaudija, 42 godine, koja je pila koktel sa votkom i ledenim čajem. Njih dve su pričale o poznanici koja je nedavno umrla – o devojci iz istočne Evrope koja se prethodne nedelje predozirala u blizini garaža, "i verovatno je umrla između kanti za đubre", kaže Klaudija. "Svi tvrde da su je videli, ali niko ništa nije preduzeo. Duša me boli zbog nje."

Par trenutaka kasnije, barmen je pred Rafaelu stavio smeđe piće s votkom. "Rekla sam ti, sipaj više votke, a manje tog soka od gumenih medvedića", povikala je Rafaela za njim.

Reklame

Klaudija na desnoj butini ima veliki ožiljak. Kada sam je pitala odakle joj, Klaudija je samo odmahnula glavom. Ni jedna ni druga u svojim tašnama ne nose suzavac ili neko oružje da bi se odbranile. "Kada bih ja imala oružje, imali bi ga i oni", kaže Klaudija. Policija je prošle godine evidentirala 2345 prestupa u Kurfirstenštrase, uključujući i 50 ozbiljnih povreda, 273 optužbe za krađe po radnjama, 49 lišavanja slobode i 50 pljački.

1536914730229-image4

Skoro svi barovi na ovoj štrafti imaju slot mašine

I Rafaela ima ožiljak, na obrvi, koji joj je pre 20 godina napravio jedan makro. Taj isti tip je jednoj drugoj seksualnoj radnici slomio vilicu, jednu je držao za noge kroz prozor, a jednoj trudnici je pretio da će je udariti u stomak. Rafaela je morala da otkupi svoju slobodu od njega za 50 hiljada nemačkih maraka. Dok nije skupila taj novac, morala je svakodnevno da dolazi u Kurfirstenštrase.

8 uveče

1536914844087-image14

Horst (levo)

Oko četiri sata svakog popodneva, Horst, 78 godina, iz stolice na sklapanje posmatra sve što se događa na Kurfirstenštrase. "Šta drugo da radim?", pita me Horst. "Da po ceo dan sedim kod kuće, ispred televizora?" Pored njega je sedeo neki mnogo mlađi momak u beloj trenerci, dok mu je iz prenosnog muzičkog uređaja treštao tehno. Na betonskom stubu iza njih se nalazilo pakovanje keksa, boca limunade, i plastična kesa puna odeće, koju su tu ostavile seksualne radnice. Nešto kasnije, došla je jedna plavuša, skinula svoj drečavo zeleni brus i zamenila ga belim.

"Ona tamo", rekao je Horst, pokazujući na neku crvenokosu ženu u kratkoj sivoj suknji, "Ona mi je prva komšinica". Horst nikada ne traži pare od žena, ali ponekad traži seks. Kada to učini, može da dođe do nevolje. Nedavno ga je jedna žena povredila nožem. Ukrala mu je bankovnu karticu i zaključala ga u njegovom stanu. "Danas sam je video tamo", rekao je, ne delujući kivno na nju. Rekao je da shvata da kombinacija zavisnosti, makroa i siromaštva tera mnoge žene na ulicu. "Tužna je to igra."

Reklame

Zašto je onda igra, pitala sam ga. Horst se nasmešio. "Da, istina je. Zaista je igram. Ali ja sam fin prema tim ženama." Horst je 30 godina bio kamiondžija, ženio se četiri puta, i ima sina koga nije video pet godina. Dok smo se opraštali, zavernički mi je šapnuo: "Pazi se, ovo nije bezbedno mesto. Ljudi ovde nestaju."

1536914791914-image15

Klaudija

10:30 uveče

Jedan ćošak dalje, neka pedesetogodišnja žena je sedela u krilu muškarca zalizane, crne kose. Imali su seks. Niže niz ulicu, dvojica muškaraca su pili pivo, ne obraćajući pažnju na ono što se događa ispred njih.

U tom trenutku, kasno uveče, oko 50 seksualnih radnica je bilo aktivno na Kurfirstenštraseu. Lokalne vlasti kažu da nemaju predstavu koliko žena se bavi seksualnim radom. Dve hiljade njih je registrovano u zdravstvenom zavodu, kao što je i obavezno, ali verovatno mnogo više njih tu radi nelegalno. Prema Hidri, savetovalištu za seksualne radnice, moguće je da u Berlinu radi i do 8000 seksualnih radnica.

Rafela mi je prišla da mi kaže da baš i nije raspoložena za rad, zbog čega je te večeri imala samo jednu mušteriju. Posle toga je počela da gadi muškarce – da mi priča koliko su štrokavi, kolicki su im penisi, i koliko vole da je ližu. "Ponekad kondom bude preveliki, i vrh ti se zaglavi u grlu", kaže ona, praveći zvuk gušenja. "Uvek se trudim da radim što je manje moguće."

1536915029481-image3

Šanker u Nilu

U tri ujutru, vratile smo se u prazan Nil, kada mi je Rafaela otkrila da je bila udata za jednog tipa, koji je umro sa trideset i nešto. Nikada mu nije rekla da je seksualna radnica, ali nikada nije spavala s njim onim danima kada se viđala sa klijentima.

Uskoro je počelo da sviće. Na televiziji je nastupao nemački pevač Udo Jirgens, u srebrnoj jakni i sa leptir mašnom, zajedno sa ženom koja je imala frizuru iz osamdesetih. Pevali su: "Želim ti ljubav bez boli, i da nikada ne izgubiš nadu“. Rafaela i šanker su pevali sa njima.

"Veruješ li da postoji ljubav bez boli?", pitao je šanker. Rafaela je odlučno odgovorila: "Ne."