Trebalo bi da smo mnogo ljuti što je Dizni kupio Foks, ali Galaktus! X-Men! MCU!

Kad se poklope interesi fandoma i korporacija, to nas ponekad navede da zaboravimo širu sliku.
18.12.17
Fotografija: Waypoint

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na sajtu Waypoint.

Uz igranje igara, pisanje i pisanje o igranju igara, moj drugi istaknuti hobi je pažljivo praćenje filmskih prava na strip franšize i kako ona utiču na sposobnost medijskih konglomerata da ukrste likove u zajedničkom filmskom svetu. Možete da zamislite moje uzbuđenje posle jučerašnje vesti da je Dizni, koji je kupio Marvel 2009. godine, kupio Foks, koji je devedesetih otkupio ekskluzivna prava na X-Mene i Fantastičnu četvorku. Foks do sada nije pokazivao interesovanje da deli te likove.

Ugovor vredan 52,4 milijarde dolara, kad bude finalizovan, omogućiće da se Vulverin, Srebrni letač i drugi pridruže Marvel Cinematic Universe-u, najverovatnije u fazi četiri, koja će se desiti posle još nenaslovljenog filma o Avendžersima protiv Tanosa iz 2019. godine.

Kad je sve juče ujutro ozvaničeno, tvitnuo sam sledeće:

Ova zajedljiva opaska istinitija je nego što možete da zamislite. Štreber u meni ne može a da ne zamisli tizer posle odjavne špice za film o Avendžersima iz 2019. godine, kako se kamera sporo probija kroz udaljene ćoškove galaksije, prolazi kroz ruševine koje je izazvala Tanosova Rukavica beskraja, pre nego što se zaustavi naizgled pred ništavilom. Polako, međutim, razaznaje se nešto masivno, njegove oči oživljavaju zato što je postalo jasno da galaksija više ne ume da vodi računa sama o sebi. Galaktus! Šta ako? Šta ako? ŠTA AKO?

Moguće je imati dve misli odjednom: uzbuđenje zbog toga što Marvel drži kreativnu kontrolu nad svojim likovima i zabrinutost što jedan korporativni entitet koristi finansijsku dobit masivnog parčeta kulturne zabave da otkupi drugo masovno parče kulturne zabave, što se sve centralizuje na jedan krajnje uznemirujući način.

(Ne zaboravite, Dizni je vlasnik i jebenih Ratova zvezda.)

Ne postoji svet u kom je neko — ja, vi, bilo ko — mogao da zaustavi ovu kupoprodaju. To verovatno ne bi uspeo čak ni izbor Hilari Klinton za predsednicu umesto Donalda Trampa; kao i mnoge centralističke demokrate, Klintonova ima običaj da se povinuje korporativnim interesima tako da ne gaze sami sebi na prste, sem ukoliko nije stvarno očigledno i bes javnosti (što će reći, ankete) sugeriše da je to pravi politički potez, umesto istinski "pravi".

U ovom trenutku, javnost se ne buni. Moja reakcija, uprkos tome što sam svestan šta se dešava, to najbolje ilustruje i ne mogu da se ne setim eseja glumca/scenariste Sajmona Pega o konzumerizmu štrebera:

"U osamnaest godina otkako smo napisali Spaced, tu produženu adolescenciju lukavo su otkupile tržišne sile, koje su identifikovale ovu relativno novu demografsku kategoriju kao izuzetno unosan izvor konzumerističkog potencijala. Odjednom, tu se našla čitava generacija koja vapi za razvijenijom verzijom onoga što su konzumirali kao deca. Ta demografska grupacija sada je istinski namirena u svim vidovima zabave, a prvo i drugo detinjstvo spojili su se u mejnstrim fenomen."

Ne gledamo na monopol na zabavu kao na monopol zato što je to #sadržaj koji nas zadovoljava. Ko ne želi dobar film o X-Men? (U redu, Foks se nalazio na dobrom putu sa Loganom, Dedpulom i Novim mutantima…!) Ali to tiho ubija nešto što bi trebalo da je zabrinutost društva nad porukama korporativnih entiteta i kako bi ta zabrinutost društva trebalo da raste kad postoji beskrajna konsolidacija.

Ali šta ako Tanos bude aktivirao kamen uma, tako stvorivši mutante???

Dođavola.

Pratite Patrika na Tviteru.

Još na VICE.com:

Saga: Naučnofantastični vodič za mlade roditelje

Bio sam na X-Men maratonu i bolje je sa mutantima

Živeli "Runaways", najzajebaniji supertinejdžeri iz Marvelove štale