Veliki vibratori možda plaše muškarce, ali stvarno su mnogo dobri

Pre dve godine, najzad sam imala priliku za seks kakav sam oduvek želela – sa ogromnim vondom od 6,000 obrtaja po minutu prislonjenim na klitoris. Nažalost, ekstaza mi nije dugo potrajala jer se partner žalio da mu ovo duguljasto erotsko pomagalo u obliku mikrofona smeta, žulja ga u predelu karlice. Kukao je kako mu ovako samo par poza odgovara. Iako je meni bilo fenomenalno, on je smatrao da su nam tela na distanci. Da sam odustala od vonda, morala bih da se vratim neudobnom seksu kakav sam upražnjavala zarad cis muškaraca, koje obično nije bilo briga za moje zadovoljstvo pa ih nisu ni interesovali džinovski vibratori. Čak i ja, jedna seks-pozitivna vlasnica prodavnice seks rekvizita, sam to iz nekog razloga tolerisala.

Naravno, nisam jedina žena koja je imala ovaj problem u svojim vezama sa muškarcima. Počela sam da prodajem seksualne igrače u 21. godini, danas mi je 25, a već godinama unazad žene me pitaju „imate li nešto ovako malo" (pokazale bi na najsitniji vibrator) „ali da zuji jako kao ovo" (pokazale bi na ogromni Magic Wand). Stalno biraju male vibratore umesto velikih vondova, jer kako kaže moja prijateljica Dirty Lola iz SHAG, „Veliki vondovi smetaju cis muškarcima… sve je to zbog nesigurnosti ne neznanja. Muškarci se iracionalno plaše svega što doživljavaju kao bolje – svega većeg od njihovog penisa."

Godinama sam ubeđivala cis žene da mogu da koriste vond tokom odnosa sa partnerom, i da se neće „navući" pa im kurac više neće biti dovoljan. A opet, kod kuće bih i sama imala istu situaciju. Agresivniji ljubavnici eventualno bi me vezali preko vonda, ili ga koristili kao nagradu posle posebno sadističke scene, ali da mi prislone vond na klitoris dok me ližu ili penetriraju? Tako nešto im ne bi ni palo na pamet.

Lola opet ističe kako reaguju konzervativniji muškarci kad im predložiš vond: „Uvek se postide – zašto je tako veliki, zar ti stvarno treba tako nešto – pa onda okreću na šalu, pitaju kao, jel treba da ti uđe cela ta sprava ili šta. To često potpuno pokvari doživljaj za njihovu partnerku."

Naravno, nisam ni ja rešila problem pasivno pristajući. Verovatno je stvar bila u uskoj definiciji seksa. Iako sam prilično woke profesionalka u erotskoj industriji, za mene je seks uvek bio penis-u-vagini (skr. PUV) ali ovo je u stvari stav cis muškarca, koji većini žena ne odgovara jer nam se klitorisi nalaze van vagine. Deo sam tri četvrtine pripadnica ženskog pola koje ne svršavaju od striktno penetrativnog seksa. Prihvatila sam mušku definiciju „kvalitetnog seksa" i tako se odrekla prilike da zaista uživam.

Značajnim delom bila sam spremna da prihvatim PUV seks zato što sam želela da se partneri dobro osećaju, da veruju u sebe i žele mene, da bih se osetila voljenom. Tek ponekad bih svršila dok bi me partner lizao, ali obično sam – kao i 80% žena – lažirala orgazam zbog njih, posebno tokom PUV dela odnosa.

Kad i jesam uslovno rečeno svršavala tokom PUV seksa, efekat sam postizala težinom tela na dno karlice i naprezanjem, slično kao da sam kakila. Obuzelo bi me neko lagano osećanje koje bi se polako povuklo zajedno sa mojim uzbuđenjem. Danas čujem mušterije koje na isti način opisuju seksualni vrhunac iako su u stvari bile u preorgazmičnom stanju, nikad nisu ni stigle do kraja. Prave istu grešku kao i ja, pa se samo nasmeše i uživaju u perifernim psihološkim elementima penetracije umesto da od sebe zahtevaju ono duboko grčenje u materici koje može da donese samo vond.

Ovi uređaji izazivaju intenzivne orgazme zbog moćnih motora koji im omogućuju izuzetno brze vibracije. Ti motori su poveliki, pa je stoga i sam vond značajno veći od svih mogućih vibratora i buleta.

Ova tehnologija ima korene još u 19. veku kada su patentirani prvi vibratori. Naravno, oni su bili alatka Patrijarhije sa sasvim mizoginom svrhom: doktori su ih prepisivali kao terapiju protiv „histerije", izmišljenog stanja kojim su kontrolisali žene. Same žene su naravno volele vibratore, ali ih ove mašine nisu seksualno oslobodile – predstavljale su samo potvrdu njihovog „medicinskog defekta".

U posleratnom periodu vibratori su nestali iz mejnstrima. Tek krajem šezdesetih je Norelko izbacio svoj „masažer" boje senfa, a Hitači svoj čuveni „Čarobni štapić". Ovi uređaji bili su popularni jer više nisu podsećali na ogromne stimpank fenove za kosu.

Vond se zadržao na tržištu praktično neizmenjen do danas, pola veka kasnije, što samo dokazuje koliko je neviđen osećaj koji izaziva. Prilično je ironično da se muškarci sada užasavaju ovog monstruma kog su sami davno izmislili da bi smirili histerične žene – gade ga se i plaše jer im dimenzijama ugrožava penise.

Ali može se i savladati ova vondofobija. Karli S, samozvana kraljica vondova, preporučuje da nesigurnim tipovima objasnimo kako se onim manjim vibratorima teže manevriše. Veći vond omogućava bolji rukohvat i precizniju kontrolu. Treba ih podsetiti da nije sve u penetraciji. „Sama pomisao da taj veliki debeli vond treba negde da uđe kod većine ljudi izaziva neprijatnost", objašnjava ona. Zato im treba objasniti „na koje se sve načine vond u stvari koristi i koliko prijatan osećaj izaziva."

Pornografija takođe pomaže. „Bezbroj je porno filmova u kojima muškarac koristi vond na ženi i svi uživaju!" kaže Karli. Ako odbijaju da shvate, pokušajte da podelite vond sa njima. „Prislonite mu ga odmah ispod glavića, prijaće mu mnogo. Kad shvate koliko je dobar osećaj te jače vibracije, biće spremniji da ga usvoje."

Moj stav po kom ne bi trebalo da kvarim intimu sa partnerom insistiranjem na vondu najzad mi je promenio tip kom je moje zadovoljstvo bilo bitnije od njegovog ega.

Posle veze sa mrziteljem vonda sa početka teksta, jedno vreme sam se udaljila od mesnatih penisa i svih sranja koja uz njih idu. Ali nedavno sam opet oprobala kurac, samo sa idejom da od starta sve bude drugačije. Prvi put u krevetu sa novim ljubavnikom, rekla sam mu otvoreno: „Ovo mi je potrebno da bih svršila. Jebaćemo se normalno, ali kad budem bila blizu, evo šta ćeš da upotrebiš." Pružila sam mu veliki rozi Doxy vond koji radi na 9,000 obrtaja po minutu, još veći od Hitačija.

Za razliku od mojih prethodnih ljubavnika, ovaj se nije dvoumio – ako je mene ložilo, automatski je i njega. Nesigurnog muškarca moguće je zastrašiti seksualnim rekvizitom, ali ako naiđeš na onog pravog, razlika će biti ogromna. Seks sa novim partnerom nekad bi bio tradicionalni PUV, ali vond bi se pojavljivao pre ili kasnije. Nekad bi čak bio u glavnoj ulozi, a njemu nimalo nije smetalo. Nekad bih ja svršila a on ne, nekad on bi a ja ne bih. Nekad ni on ni ja, nekad oboje. Ali svaki put nam je bilo lepo jer je zadovoljstvo bilo obostrano.

Veza nam nije potrajala, ali stvarno mi je otvorio oči. Naučila sam da treba uvek jasno da kažem koje potrebe imam, kao i da je najatraktivnija osobina kod muškarca njegova želja da mi pruža orgazam za orgazmom sve dok se ne onesvestim.

JOŠ NA VICE.COM:

Žene i masturbacija: 6 mitova i zabluda

Zašto su najbolje TV scene ženske masturbacije one koje su dosadne

Pitali smo ljude šta drže u svom folderu za mentalnu masturbaciju