Izgleda da je za dobar san dovoljno da imaš svrhu u životu

Eto čime se nauka danas bavi:

Istraživanje objavljeno u Sleep Science and Practice obavili su Arlener D. Tarner, Kristine E. Smit i Džejson C. Ong, i zaključili da, citiram, „ne-dementne" odrasle osobe bolje spavaju ako znaju smisao života. Evo vam sažetak pa se snađite sami:

Ukratko, ko legne u krevet ubeđen da ispunjava svoju životnu svrhu, taj mirno spava.

Par ograda: iako su se istraživači mahom bavili već životno ostvarenim starijim ljudima, formula SVRHA-->SAN je navodno primenjiva na sve uzraste i polove. Naučno je dokazano – da bi se dobro ispavali treba samo da dokučite svrhu ljudskog postojanja.

Ipak, evo ja ovako laički naivno, moram da istaknem par majušnih primedaba, postavim par pitanja, uputim par dobronamernih kritika:

1. Teško je opisati neprijatniji osećaj od hronične neispavanosti i nesanice. Telo u isto vreme ima potrebu da spava i odbija da zaspi, pa ti mozak samo zuji kao fluorescentna sijalica u nekom jeftinom motelu. Šta god probaš da bi ga isključio samo ga više budi, pa tako noć provedeš u užasnoj povratnoj sprezi a sutra moraš na posao. Ovoj vrsti mučenja čovek samog sebe izlaže: imaš neočekivani višak vremena (od ponoći do sedam ujutro), svest odbija da se ugasi (štaviše radi punom parom), pa si tako prinuđen da sediš i razmišljaš o svim mogućim i nemogućim varijantama nekih osam sati u cugu, uporno razmatraš pitanja zašto si budan, zašto ne spavaš, dokle ovako, kad ćeš više da zaspiš, šta da radiš, ima li izlaza. Tokom tih osam sati, vreme postaje zamka – teče i brzo i sporo, kad god pogledaš na sat, saznaješ samo koliko si odmora propustio, a što duže ne spavaš to se više opterećuješ činjenicom da ne spavaš, a što više brineš o tome što ne spavaš, to ćeš duže da ostaneš budan, i tako ti se sat vremena nesanice pretoči u celovečernju vremensku petlju u kojoj ti kroz mozak prolaze misli o devojci koja ti je u šestom razredu mahnula pa si joj ti odmahnuo ali se odmah potom ispostavilo da je u stvari mahala svojim drugaricama koje su se nalazile iza tebe i onda su ti se sva deca smejala.

2. Znači, eto šta je nesanica. Ali takođe se dešava i da posle par neprospavanih noći čovek pokuša sve što mu predlože da bi okončao mučenje. Duge kupke pred spavanje, na primer, ili preskupi sprej za jastuk sa aromom lavande, ili izbacivanje telefona i laptopa iz spavaće sobe, ili anđeoski svilene jastučnice, ili razni vitamini, ili precizno određena temperatura prostorije. Posle svega, ostaćeš budan cele noći, ukočenih leđa, pogleda prikucanog za plafon, vrišteći u sebi.

3. Dobro, dobro, znači ustanovili smo da su svi prethodni predlozi za bolji san bili čisto sranje, jedini ispravan put do spavanja je naći smisao u životu. Recimo da je tako, i stvarno kreneš da toneš u san, telo ti oteža, ramena ti se opuste, a onda pomisliš jebote možda ću najzad stvarno da zaspim! ali ne, ta misao je sve pokvarila, jebiga, čeka te još jedna besana noć.

4 Ajde nema veze, 24 je časa kasnije, da probamo ponovo. Oteža ti telo, opuste ti se ramena, toneš u san, oči te bole od umora, vrat isto, glava ti bridi, lebdiš u nevidljivoj mentalnoj ležaljci, ljuljuškaš se tiho, nežno, skoro da si tu, a onda pomisliš nauka kaže da moram da prvo da otkrijem smisao života –

5. Tu se potpuno rasaniš jer shvatiš da ti je život besmislen i nek ide sve u kurac.

6. Dakle, možda je ovo jedna od sitnijih mana u istraživanju. Pouzdani podaci ne postoje ali recimo da nam je Institut za životnu svrhu javio da se dotičnom može pohvaliti između 1 i 5 procenata čovečanstva, što je dosta nisko. Nemamo svi smisao života, nismo mi svi ni blizu. Znači sad smo spojili dva izvora anksioznosti, sa jedne strane ne znaš šta ćeš sa sobom u životu, a sa druge ležiš u krevetu i gledaš u plafon iz noći u noć, pitaš se gde li si pogrešio –

7. Nekad si bio dobar đak, voleo da čitaš, nastavnici te tapšali po glavi, govorili kako si fino dete, sve petice, „darovit dečko" rekli bi oduševljenim šapatom, „talentovan", a onda je došao pubertet, tamo negde trinaesta-četrnaesta, gradivo ti postalo teško, ali šta ima veze ako si pametan, jel' tako, sve će ipak biti okej –

Ali sad si već odrastao ili tu negde, nema više one blistave budućnosti pred tobom, bar se malo zamračila, jedva si se provlačio od ispita do ispita, nekako gurao dalje – kažu da si promućuran ali ne ono kao pametan pametan, neće biti doktor od tebe, a nekad se mislilo da si pametan za doktora.

9. Znači, kreni da brineš i o tome.

10. Ja lično ne znam koji mi je smisao života, pa sam pokušao da se oslonim na svog dobrog druga Gugla, koji me je izneverio:

Da probamo opet:

Baš veseo uvod, odmah me oraspoložilo. Šta im je prvo na spisku?

Da se više aktiviram, kažu. Hm, čekaj da vidim šta još ima, pa da krenemo:

Da manje razmišljam, znači. Hm. Zvuči nelogično, čekaj malo:

Aha, sad mi je jasno, ovo ne znači ama baš ništa. Bukvalno veze s mozgom nema. Bolje da vidim ono kako se dobija kandidijaza…

Nego, šta je zaključak svega ovoga: Ako ne možeš da zaspiš, nije u pitanju prost psihosomatski problem, nije u pitanju nešto vezano za tvoj stil spavanja, ništa što leči smirujuća aroma ili nova posteljina. Nesanica zahteva da se definitivno Dovedeš u Red, da postaneš deo srećnih 1% ili 5% ljudi koji znaju zbog čega žive. Nikako drugačije nećeš zaspati, do kraja života. To je činjenica. Naučno dokazana.

Laku noć!

@joelgolby