Alergija

Zašto neki ljudi kasnije u životu odjednom razviju alergiju na hranu?

Može biti zbunjujuće i obeshrabrujuće ako od jednom više ne možeš da jedeš hranu koju si jeo ceo svoj život.
3.2.19
hrana u teglama

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na TONIC-u.

U 2013. godini moj digestivni život postao je govno, skoro bukvalno. Počela sam da imam čudne epizode kada sam se osećala kao da se moj želudac urušava sam u sebe, ostavljajući me satima iskrivljenu u kupatilu. Onda bi usledio svrab po rukama i oko usta. Dešavalo se i da mi se dušnik skupi, i iako ne dovoljno da bi mi poremetilo disanje, izazivalo je veliki strah u meni. Zato sam potražila doktorku koja je mogala da mi kaže šta se dešavalo.

Reklame

Stavila me je na eliminacionu dijetu, što znači da je trebalo da prestanem da jedem top osam alergena prehrambenog tipa, i zakazala mi je testiranje na alergije izazvane namirnicama. Nikada ranije nisam bila alergična na nešto (iako sam intolerantna na laktozu), tako da sam bila skeptična da je hrana zapravo uzrok.

Ipak, nekoliko nedelja kasnije, saopštila mi je vesti: Čestitke, bila sam alergična na soju. (Ovo je potvrđeno u nebrojeno mnogo slučajnih i bolnih situacija koje su nakon toga usledile, a da sam bila u kontaktu sa sojom.)

Jela sam soju celo detinjstvo. Moja majka je kineskinja i kuvala je svašta: tofu, soja sos, edamame, tempeh – redovno smo konzumirali proizvode od soje. Kako sam onda od jednom postala alergična?

Odgovor moje doktorke je bio: “Ne znam.”

Alergije na namirnice su misteriozna nesreća, i možda je jedina stvar koju pouzdano znamo o njima činjenica da su sve brojnije – broj alergičnih povećao se za 20 posto u toku protekle decenije. Istraživanje koje je objavljeno u toku prve nedelje 2019. godine u T he Journal of the American Medical Association (JAMA) pokazuje da je upitnik u kome je učestvovalo 40,443 odraslih stanovnika SAD-a pokazao da približno 10.8 posto njih pati od neke alergije na hranu, a skoro pola od njih prijavilo je da im se makar jedna alergija razvila u toku odraslog života. Četvrtina njih, kao i ja, nikada ranije kao dete nisu bili alergični na nešto.

Reklame

“Ovo me je poprilično iznenadilo”, rekla je prva autorka Ruči Gupta, profesor pedijatrije i medicine u dečjoj bolnici Luri. “Možete izvršiti ekstrapolaciju kako biste zaključili da najmanje polovina odraslih svoje alergije na hranu vuku iz detinjstva. A onda postoji i ova dodatna grupa ljudi koje razvija novije alergije na hranu u odraslom dobu."

Gupta potvrđuje da je ovo situacija koja zbunjuje pacijente. Zapitajmo se, šta se desilo našim telima? Šta se promenilo?

Ketrin Negler, naučnica i profesorka na Univerzitetu u Čikagu, kaže da je brzina kojom se uvećava broj alergija na hranu isključuje određene uzroke. "Naša hipoteza je da ovaj porast u većini slučajeva nije izazvan genetikom", kaže mi ona. "Genetika se ne menja tako brzo. Mora da je u pitanju sredinski uticaj."

Ona mi kaže da su ona, ali i drugi, mišljenja da porast alergija može biti objašnjen sredinskim faktorima koji menjaju naš mikrobiom, odnosno bakterije koje žive u našim telima.

Dva najveća uzročnika? "Zloupotreba antibiotika i nedostatak dijetetskih vlakana u našoj ishrani", kaže Neglerova. "Čak i ako vi lično izbegavate antibiotike, oni su slabo stabilni kao lekovi, i daleko su prisutniji u našoj hrani i vodi nego što bismo voleli da znamo. Manjak dijetetskih vlakana u ishrani posmatra se gotovo konstantno. Amerikanci su, kao što svi znamo, zaljubljeni u brzu, ili prerađenu hranu, u kojoj gotovo da nema vlakana."

Određene bakterije se hrane vlaknima, i smanjivanjem količine vlakana u našoj ishrani takođe može dovesti do promene u populaciji bakterija, izgladnjujući jedne, dok s drugestrane omogućava porast broja drugih bakterija. Slično tome, antibiotici mogu izmeniti tipove i količinu bakterija koje sačinjavaju naš mikrobiom ubijajući jedne u korist drugih bakterija.

Reklame

U skorašnjem istraživanju, koje je objavio Nature prošle nedelje, Neglerova i njeni saradnici napravili su iskorak ka otkrivanju kako je tačno naš mikrobiom povezan sa alergijama na hranu. Otkrili su da kada se crevne bakterije zdravih ljudskih beba ubace u miševe bez sopstvenih mikroba, ti miševi postaju zaštićeni od alergijske reakcije na kravlje mleko. Ipak, ako miševi dobiju bakterije od beba koje su alergične na mleko, i miševi će imati alergijsku reakciju na mleko, i to nimalo blagu. Ovi miševi su doživeli anafilaktički šok kada im je po prvi put dato kravlje mleko.

"Sa sigurnošću možemo potvrditi da su miševi koji su dobili mikrobiom od zdravih beba bili potpuno zaštićeni od alergijske reakcije", kaže Neglerova.

Istraživači su potražili koji su tačno mikrobi bili prisutni i u zdravim i u alergičnim miševima, i otkrili su da je jedna određena vrsta bakterija, po imenu Anaerostipes caccae, naizgled imala ulogu u zaštiti miševa od alergijske reakcije kada je bila prisutna.

Kada u uporedili razlike u ekspresiji gena miševa, kao i koji su geni bili manje ili više aktivni, primetili su razlike u crevnom epitelu, koji predstavlja tanak sloj na površini tankog i debelog creva. Sledeći koraci su da se otkrije šta tačno Anaerostipes caccae rade kako bi promenile ovaj sloj, kao i kako tačno ove promene utiču na imuni odgovor.

Nova otkrića se poklapaju sa radom nje i njenih saradnika: 2014. godine, Neglerova i saradnici otkrili su da bi jedna klasa bakterija pod nazivom Clostridia mogla pomoći u zaštiti od alergija na koštunice. (Intrigantno je to što je i Anaerostipes caccae takođe deo klase Clostridia.) Ova klasa bakterija proizvodi supstancu pod nazivom butirat, koja predstavlja važan nutritient za zdrav mikrobiom, kaže mi ona.

Reklame

2015. godine, Neglerova i njen saradnik Roberto Berni Kanani sa Univerziteta Federiko II Napuljski u Italiji otkrio je da postoje velike razlike među bakterijama beba koje jesu i koje nisu alergične na kravlje mleko. Deca koja su postala tolerantna na kravlje mleko kroz proces upravljanja ishranom imala su više nivoe butirata u izmetu, što podržava tezu da butirat možda igra značajnu ulogu u zaštiti od alergije.

U junu 2016. godine, Neglerova je postala koosnivač ClostraBio, kompanije posvećene stvaranju pilule koja bi mogla da obezbedi crevima industrijsku verziju butirata. Uzevši u obzir nove obećavajuće rezultate istraživanja kultura Anaerostipes caccae, ona kaže da su trenutno zainteresovani za razvijanje ove bakterije odvojeno, kao što je slučaj sa standardnim probioticima.

U ovom trentutku ne postoji previše opcija za ljude alergične na hranu. Najbolji savet je izbegavanje, izbegavanje, izbegavanje. Lično opsesivno čitam deklaracije na namirnicama i zlostavljam konobare u restoranima, ali je to daleko od savršenog sistema. Moj najskoriji kontakt sa sojom bio je u avionu, kada mi je prijateljski nastorjena nepoznata osoba dala kapi protiv kašlja kako bih se rešila svraba u grlu. Te kapi su imale soju u sebi. Nije bilo prijatno, ali imam sreće što me moja alergija ne ugrožava životno. Prošle godine je petnaestogodišnja devojčica preminula u avionu nakon što je pojela sendvič iz Pret a Manger koji je sadržao i susam u sebi.

Reklame

Ljudima sa fatalnim alergijama trebaju rešenja, i to odmah. Neki pokušavaju sa oralnom imunoterapijom, koja pojedinca izlaže malim količinama namirnice na koju je alergičan, kako bi postao desenzitiziran na nju. U članku objavljenom 2018. godine u Science Magazine, Dženifer Kuzin-Frenkl prijavila je da više od 3,000 ljudi širom sveta trenutno isprobava imunoterapiju kikirikijem, kao i da ova tehnika može biti proširena i na druge namirnice, kao što su jaja, mleko i orašasti plodovi. "Na polju koje decenijama nije imalo šta da ponudi pacijentima osim izbegavanja, imunoterapija predstavlja seizmički pokret", napisala je Kuzin-Frenklova.

Tretman nije protekao savršeno, pošto zahteva izlaganje pojedinca nečemu na šta je alergičan - često ekstremno alergičan. 2017. godine, trogodišnjak je umro u Alabami tokom izazova da pojede namirnicu na koju je alergičan, a postoje i drugi loši ishodi dok stručnjaci pokušavaju da skapiraju proceduru i doziranje.

Lično bih radije uzela pilulu koja stimuliše zdravi mikrobiom nego što bih jela male količine soje i rizikovala da se osećam loše. Ipak, Neglerova mi govori da ona smatra da se bilo koji tretman inspirisan promenama mikrobioma treba kombinovati sa imunoterapijom. Ona misli da tolerancija zahteva i desenzitizaciju i bakterijski-indukovane barijere zaštitnog odgovora, jer su ova dva nezamenjivi delovi slagalice.

"Ako se desenzitizujete bez da se pozabavite i sa problemom bakterijske barijere zaštitnog odogovora, i dalje ćete imati problem", kaže Neglerova.

Reklame

"Porast broja slučajeva alergije na namirnice je verovatno problem sačinjen od više faktora", kaže Ahmad Hamad, alergolog i imunolog sa Univerziteta Chapel Hill u Severnoj Karolini, koji nije bio uključen u rad Neglerove. Ipak, on je dodao: "Mikrobiom deluje kao da igra ulogu u izazivanju senzitizacije i tolerancije na antigene iz hrane, kao što je na prelep način doktorka Negler pokazala u njenom istraživanju."

On mi govori o drugom skorašnjem randomiziranom i kontrolisanom istraživanju koje je dovelo do otkrića da je dodavanje probiotika u oralnu imunoterapiju kikirikijem pomoglo deci da ne odgovore na alergen, što predstavlja primer da oba pristupa rade ruku pod ruku.

Kada kažem ljudim da sam alergična na soju, oni često misle da je to zato što sam jela previše soje. Takođe mi se dešavalo i da konobari ne shvate ozbiljno moju alergiju, zato što postoje neki ljudi koji izbegavaju soju iz "zdravstvenih" razloga koji nisu alergija.

Gupta mi kaže da kada je njeno istraživanje objavljeno u JAMA, mnogi mediji su se fokusirali samo na jednu statistiku iz ovog istraživanja: dok jedna od deset osoba ima alergiju na neku namirnicu, gotovo duplo toliko su verovali da su alergični na neku namirnicu, ali se njihovi simptomi nisu poklapali sa pravom alergijom na namirnice.

U Daily Show-u, Trevor Noa je komentarisao istraživanje, rekavši: "Alergije: utiču na živote mnogih američkih sisica. Ipak, prema novom istraživanju, najčešći problem ovde je hipohondrija."

Reklame

Stvar je u tome što nije u pitanju hipohondrija uvek kada nije u pitanju prava alergija - nekada se radi o intoleranciji. Alergije su odgovori imunog sistema, dok je intolerancija predvidljiv negativni odgovor na određenu namirnicu, ali ne mora biti isključivo izazvan imunim odgovorom. Gupta kaže da ona smatra da su intolerancije realne. Na primer, intolerancija na laktozu itekako postoji, ali je izazvana manjkom enzima, a ne imunim sistemom. Ona oba smatra validnim, i nije navela brojke onih gde u pitanju nije bila prava alergija kako bi ih ismevala, već kako bi pokazala koliko nas oseća negativne posledice nakon što pojede određene namirnice.

Zar nije užasno što svi odjednom imaju problem sa glutenom? Naravno. Ali to ne opravdava sve veći antagonizam protiv određenih potreba u ishrani.

Kada me ljudi pitaju da li sam alergična na soju zato što sam je previše jela, to na neki čudan način zvuči kao da je u pitanju moja krivica, a ne produkt sistemske ishrane i sredinskih uticaja. Gupta mi kaže da kada posmatra alergije na globalnom nivou, u porastu je broj obolelih od alergija na namirnice koje se češće konzumiraju, dok se lista najčešćih alergena razlikuje od države do države. Na prime, u Evropi su lešnici jedan od najčešćih alergena, ali ne i u SAD. Osim toga, ne postoje dokazi o tome da jedenje previše nečega može izazvati alergiju na tu namirnicu.

Zapravo, izlaganje najčešćim alergenima često može imati zaštitnu ulogu (što je i cela poenta oralne imunoterapije. LEAP istraživanje (Learning Early About Penaut allergy) dovelo je do otkrića da od 640 dece koja su imala veliki rizik za alergiju na kikiriki, ona koja su jela kikiriki od ranog doba sprečila su razvijanje alergije. Ovi nalazi ukazuju da su "prethodne preporuke o odlaganju izlaganja alergenima iz namirnica kod beba kroz ishranu (koje su se u skorije vreme promenile) mogle doprineti porastu broja obolelih od alergije na namirnice", kaže Hamad.

Zato u ovom trenutk ne postoje dokazi koji bi podržali stav da preterano izlaganje dovodi do alergije, kao ni da je bilo čija lična odgovornost uključena u razvijanje njihove alergije na namirnice.

Neglerova kaže da pretpostavlja da je ono što mi se desilo bilo izvan moje kontrole.

"To ukazuje na uticaj okoline, zar ne?", rekla je ona. "Tvoja genetika se nije promenila. Kako bih ja to objasnila je, u načelu, da je došlo do neke promene u sastavu tvog mikrobioma u nekom momentu, koja je do toga da tvoje telo postane osetljivo na određenu namirnicu. Neki defekt u funkcionisanju barijere, ili je u pitanju potpuni nedostatak populacija zdravih bakterija."

Nije u potpunosti razjašnjeno koliko će ove, alergije nastale u odraslom dobu, trajati. Neka deca prerastu alergije kada odrastu, ali šta se dešava sa mnom, koja sam već odrasla? "To je odlično pitanje na koje ćemo morati da imamo u vidu od sad pa nadalje", kaže Gupta. "Mislim da nemamo veliki korpus odraslih ljudi koji bismo mogli pratiti kako vreme prolazi, i to je ono što ćemo morati da oformimo."

Za sada, mi sa "odraslim" alergijama možemo da biramo da isprobamo oralnu imunoterapiju, ili da čekamo dok potencijalni mikrobiomski lekovi ne stignu na tržište. Do tada, budite fini prema svojim prijateljima koji su alergični na neku namirnicu, a ja ću tužno gledati druge dok jedu svoje miso supe.