Prijateljstvo sa HROMOM je završeno, sada mi je OPERA najbolji prijatelj
Matična ploča

Prijateljstvo sa HROMOM je završeno, sada mi je OPERA najbolji prijatelj

Vreme je da se raskine sa Hromom i sa njegovim proždiranjem sve te RAM memorije.
29.5.17

Ako je svrha internet pretraživača otvoriti i biti u interakciji sa najvećim procentom sajtova na internetu, onda je najbolji internet pretraživač na svetu Gugl Hrom, koji može da se nosi sa skoro svime što mu prirediš. Ali ako želiš da imaš otvoreno više tabova odjednom, Gugl Hrom nije pretraživač za tebe.
Tokom poslednjih nekoliko godina, sve sam više frustriran Hromovim menadžmentom resursa, naročito na MekOS-u. Priznajem, ja otvaram previše tabova, ali kladio bih se da to čine i mnogi od vas. Sa Hromom, moj kompjuter više puta dnevno biva potpuno neupotrebljiv. Nakon jednog odlaska na Aktiviti Monitor previše, kada sam video da jedan jedini tab na Hromu koristi nekoliko giga RAM-a, bilo mi je dosta svega.

Reklame

Prebacio sam se na Operu, pretraživač za koji sam mislio da ga koriste samo oni koji uvek drže kontru svima.

To sam učinio posle ranijih neuspeha sa Safarijem i Fajerfoksom koji su me isfrustrirali. Hrom ima ugrađenu prednost, zato što oni koji razvijaju internet optimizuju svoje stranice za najpopularniji pretraživač (Hrom). I dok Hrom postaje sve popularniji, njegova kompatibilnost se popravlja, dok Safarijeva i Fajerfoksova trpi (barem u teoriji). Safari koristi pogonski mehanizam koji se zove VebKit, a Fajerfoks koristi Geko, dok je Hrom sazdan na mehanizmu koji se zove Blink, koji se koristi na svim pretraživačima zasnovanim na Hromijumu (Hromijum je kompletan pretraživač otvorenog tipa, koji služi kao oslonac Hromu).

Safari dobro barata resursima, ali nije dobar kada strimuješ mnogo videa. Što je još važnije, Safari ne koristi favikone (sićušne ikonice na tabu koje ti govore na kom sajtu se nalaziš), što je, ako mogu da kažem, NENORMALNA odluka dizajnera koja potpuno odbija korisnike koji otvaraju mnogo tabova. Otkrio sam da je i Fajerfoks spor i na njemu sam naišao na probleme s kompatibilnošću – ovaj eksperiment sam sproveo pre više od godinu dana i ne sećam se pojedinosti, ali nije mi se dopalo. Proveo sam nekoliko sati isprobavajući novi pretraživač Vivaldi, pre nego što sam postao frustriran time koliko nije nalik Hromu.

Evo kako izgledaju tabovi bez favikona na Safariju.

Nakon nekoliko meseci korišćenja Opere, većina mojih problema sa pretragom na internetu su bili rešeni. U sredu je Opera pustila u promet novu verziju svog pretraživača, pod nazivom „Preporođen", koji uključuje razmenjivanje poruka na Votsapu, Fejsbuku i Telgeramu. Za mene je to za sada samo trik: prava draž Opere je to što je u suštini Hrom, ali sa boljim, manje katastrofalnim mehanizom za oporavak posle otkazivanja, koji ne oduzima toliko mnogo vremena.

„Pomislili smo, ako ga ne optimizujemo i ne budemo pažljivi povodom konzumacije resursa, uređaji na kojima se koristi će se skršiti."

Zbog toga što se Opera takođe zasniva na Blinku, skoro nikada ne nailazim na sajt, plag-in ili video koji na njoj ne radi besprekorno. Šta više, Opera funkcioniše skoro isto kao Hrom, samo bez gušenja resursa zbog kojeg poželim da zavalim svoj kompjuter u zid.
Upravo o tome se i radi, prema Operinom predstavniku za štampu Janu Standalu: „Ovo što mi pravimo je zapravo optimizovana verzija Hroma", kaže on. „Stručnjaci za internet najviše optimizuju za pretraživač koji ima najvećeg udela na tržištu, što je danas Hrom. Mi imamo koristi od te optimizacije".

Zašto više ne mogu da koristim Hrom
Jedan od originalnih mana Hroma je to što svakim tabom upravlja kao odvojenim procesom. To znači da ako se jedan tab skrši, neće se skršiti čitav pretraživač. Ova inovacija – nekada ono što je prodavalo ovaj pretraživač – je jedan od razloga zašto je koristiti Hrom postao pravi košmar. Kako smo počeli da koristimo moćne aplikacije unutar tabova i kako su sajtovi postali krcati klipovima koji se sami puštaju, skriptovima za praćenje i reklamama, svaki pojedini tab koji otvorimo ima potencijal da nam iscrpi resurse. Tako ti na kraju par tabova koristi više giga RAM-a. Iako sam pokušao sa ekstenzijama kao što su Grejt Suspender i VanTab, one nikada nisu bile pravo rešenje, i nisu mi mnogo pomogle sa mojim problemom.
Gugl je pokušao da zauzda tabove koji crpe resurse, ali po mom iskustvu sa MekOS-om, u novoj verziji Hroma ovaj problem nije rešen.

„Postoji razlika u filozofiji između nas i i Hroma."

Posledica toga je da tvoj kompjuter u svakom trenutku može potpuno da se zaledi, kada mu potpuno nestane RAM-a (pa čak i mesta na hard disku, kada Hrom počne da ti koristi keš memoriju), što zahteva ozbiljne manevre za nasilno gašenje tabova koje, u zavisnosti od toga koliko si se sjebao, može da traje od 30 sekundi do pola sata (Anegdotalno, i bez čvrstih dokaza osim mog sopstvenog iskustva sa pretraživanjem, Hrom na Vindousu malo bolje hendluje resurse).

Zašto sam odustao od Hroma.

Standal objašnjava da je Opera uvek imala veliko sledbeništvo u zemljama u razvoju sa sporijom internet vezom i slabijim kompjuterima, pa je timu za razvoj održavanje resursa uvek bilo prioritet.
„Postoji razlika u filozofiji između nas i Hroma. DNK Opere je da pravi pretraživače za ograničene naprave", kaže Standal. „Doneli smo odluku da je napravimo tako da koristi što je manje memorije i CPU-a moguće. Pomislili smo, ako je ne optimizujemo i ne budemo pažljivi po pitanju konzumacije resursa, uređaji na kojima se koristi će se skršiti".

Reklame

Opera takođe otvaranjem novog taba započinje zaseban proces, ali ne pati od istih problema kao Hrom. Tokom nekoliko meseci testiranja, otkrio sam da prosečan tab na Operi ne koristi toliko RAM-a koliko prosečan tab na Hromu.

Standal kaže da Opera brže suspenduje tabove koji se ne koriste ili koriste mnogo memorije, zbog čega se javlja utisak da je čitav pretraživač malo agilniji. Kaže da po internim ispitivanjima kompanije baterija na laptopu može da potraje i dva sata duže kada se koristi Opera, nego kada se koristi Hrom.

Opera se skrši bolje od Hroma

Naravno, i dalje opterećujem svoju mašinu sa previše tabova (trenutno mi je otvoreno 65 njih), i par puta nedeljno, jedan do dva taba počne da guta na tone RAM-a.

Evo koliko tabova mi je bilo otvoreno dok sam ovo pisao.

Evo kako isti broj tabova izgleda na Hromu.

Ovde se pojavljuje najbolja i najvažnija odlika Opere: kada ti je otvoreno previše tabova, Opera prestane da radi, ali ti ne sjebe čitav kompjuter. U praksi, to znači da se kursor zamrzne i da sa Operom ne možeš da učiniš ništa. Onda možeš da zatvoriš Operu na silu, da je ponovo otvoriš, i da budeš ponovo u akciji za 10 sekundi. To je blago iritantno, ali ti ne upropasti ceo dan.
Standal mi je rekao da kompanija „ne optimizuje za keš", ali da je rešena da to počne da radi što je pre moguće – kada ga podižeš kada se skrši, ovaj pretraživač ne pokušava odjednom da učita sve tabove.

Još neke stvari koje mi se dopadaju kod Opere:

  • Njegov ugrađeni blokator reklama izgleda radi dobro. Standal kaže da zbog toga što je ugrađen u sam pretraživač koristi manje resursa nego blokatori koji su zasnovani na ekstenziji.
  • Ima Hromov „Omnibar" koji kombinuje direktan unos URL-a i pretragu u jednoj kućici, i radi potpuno isto kao Hrom.
  • Lastpas, Poket i druge ekstenzije koje koristim otvaraju se smesta.
  • Učitala je moj istorijat pretrage sa Hroma bez mnogo frke (Vivaldi izgleda nema ovu opciju, što je važno ako ne želiš nikakvu gnjavažu kada promeniš pretraživač). Iako sam duboko zaronio u Guglov ekosistem, prelazak na Operu je trajao najviše par minuta.
  • Ima ugrađeni VPN koji ja ne koristim, zato što lično mislim da je bezbednije dati pare za njega, ali tu je, ako ga želiš. Vredi primetiti: VPN je zasnovan na pretraživaču (Nego!), pa ti ne zaklanja čitavu internet konekciju iza VPN-a, što znači da ne radi kada su u pitanju torenti, i slično.

Reklame

Stvari koje mi se ne dopadaju kod Opere:

  • Prošle godine ga je za 600 miliona dolara otkupio jedan kineski konzorcijum, pa sam zabrinut zbog toga da li će taj konzorcijum pokušati da zaradi na podacima korisnika (Standal kaže da Opera podlože zakonima Evropske Unije o privatnosti, koji su stroži od američkih.).
  • Ne otvara besprekorno svaki sajt: njegovi problemi sa kompatibilnošću su ređi nego Safarijevi i Fajerfoksovi, ali možda jedanput ili dvaput mesečno, prinuđen sam da otvorim Hrom da bih operisao nekom uvrnutom formom, ili pustio nešto na nekom medijumu koji ne koristim često.
  • Otkako sam se prebacio na Operu, deluje mi kao da je jedini logičan izbor za internet pretraživač. Nije savršena, ali nijedan pretraživač neće to biti, kada redovno držiš otvoreno od 30 do 40 tabova. Ako si iole frustriran Hromom, preporučujem ti da se prebaciš i da više nikada ne razmišljaš o tome.

Apdejt: Ovaj članak je apdejtovan da bi se pojasnila veza između Blinka, Hroma, Hromijuma i Opere.

Još na VICE.com

Šta nam noćna Google pretraga govori o ljudskoj psihi

Izbeglice u Beogradu nam pričaju za šta sve koriste internet

Ne postoji slobodna volja