FYI.

This story is over 5 years old.

Snovi

Ljudi o užasnim snovima koji imaju veze sa poslom

Suđenje iz "Boljeg života" i zaboravljene dijagnoze dok pacijent umire.
Fotografija via FLick korisnika Patrik Theander

"Noć je mračna i puna terora“, kaže ona riđokosa kučka iz "Igre prestola“, a ako se prisetimo naših noćnih mora nevoljno joj moramo priznati da je u pravu. U stvari, ono što je najzeznutije kada je reč o filmu koji nam naš mozak na kvarno projektuje dok spavamo, a onda nas u njega još i ubaci kao aktera, je u stvari osećaj koji ostavljaju za sobom. Jer nekada, ono što smo u snu videli nije ni približno strašno kao osećaj koji imamo, a kojeg nekada dugo ne možemo da se otrgnemo. Osećaj grča, panike, neprijatnosti, dezorjentisanosti, i svih drugih emotivno klaustrofobičnih senzacija kada je reč o noćnim morama.

Reklame

Druga stvar koja je jako zabavna sa snovima jeste upravo to što nekada možemo da se sanjamo iz trećeg lica (da se gledamo kao da smo izvan svog tela).

Moj poslednji san je bio prilično jeziv. Stojim u venčanici i jako mi smeta što se udajem za nepoznatog čoveka. Na žalost, ništa ne radim povodom toga jer sve vreme čekam obrt koji se ne dešava. Čekam da se snimanje filma završi ili da dođe neka treća osoba koja će mi reći – svaka čast na tajno obavljenom zadatku, sada ga ubijte i pređite na sledeći slučaj. Međutim ništa se ne dešava, a ja ostajem u sobi sa potpuno nepoznatom novom familijom i čovekom koga prvi put vidim u životu, besna kao furija, i zarobljena u sopstvenom telu i u nekakvoj venčanici koju bih najradije pocepala zubima. Osećaj zarobljenosti do duše nije stran mnogim noćnim morama.

E sad, okej, ja nisam špijun, tačnije to nije moj posao, ali sam u trenutku osetila dvostruki horor, užas zbog činjenice da završavam sa nepoznatim čovekom ali i bes zbog toga što očigledno nisam uradila svoj "špijunski“ posao kako treba, jer da jesam znala bih zašto se zaboga udajem. To me je nateralo da se zapitam, kako izgleda kada je mozak zaista toliko surov da ukrsti snove sa poslom i od toga proizvde košmar. Tragajući za tim pitanjem kontaktirala sam ljude raznih profesija.

Uroš, 28 godina – glumac

Pa san, tačnije mora, kreće ovako nekako: Počinje proba za novu predstavu u kojoj ima dosta songova (nemam pojma koja je predstava i šta je moj um sam konstruisao ). Uglavnom sedim za stolom u probnoj sali i pokušavam da otpevam najprostiju vokalizu, ali mi ne uspeva, korepetirorka je za klavirom i počinje blago da se nervira jer mi ne ide, i ni ona sama ne zna kako jer sam bio na audiciji kod nje i primila me. Počinje da svira song za predstavu (koji naravno sada ne znam da ponovim) i ja ne umem da ga otpevam. Tada izgovaram, "Izvinite, ali ja stvarno ovo umem da otpevam" da bi ona u jednom trenutku rekla “Dečko, ja tebe ne mogu da nađem ni na crnim ni na belim dirkama na klaviru“. Ja sam zanemeo i tu sam se probudio. Prvo što sam uradio kad sam otvorio oči je da sam počeo da pevam redom pesme iz predstava u kojima igram, ne bih li bio siguran da je sa mnom sve ok.

Milena, 32 godine – bivša košarkašica

Jednom sam bila mrtva umorna jer nisam spavala nedeljama i legla sam da odremam 15 min između obaveza. Ekipa za koju sam tada radila je imala važnu utakmicu na prvenstvu. I od nekog trenutka sanjam i sanjam sve, svaki detalj - kako stižemo u halu, potpisujemo one zapisnike sudijama, počinjemo zagrevanje i shvatam da nisam tamo. Probudim se i skontam da kasnim i da je zagrevanje već počelo. Neverovatan je taj unutrašnji sat jer sam tačno sanjala vremenske faze koje su se dešavale u realnom vremenu ali dok sam spavala. Ali zapravo ja najčešće sanjam noćnu moru kako imam jedan iz matemematike, sutra mi je poslednja šansa da je ispravim, a ja to saznajem tek u tom trenutku.

Milica, 27 godina – doktorka

Mislim da se meni snovi vezani za posao dešavaju, verovatno jer sam na početku karijere pa se opteretim malo više… Uglavnom je vezano za terapiju, ne mogu da izgovorim ime leka, ne mogu da se setim kako se zove ili kako se daje, a hitna je situacija… To je nama doktorima stvarno glavna noćna mora.

Maja, 27 godina – pozorišna rediteljka

Imam nekoliko noćnih mora sa proba. Nijedan san nije bio strašan nego nekako više su uznemirujući. A najuznemirujući je bio jedan san u kojem dolazim u probnu salu koja je prazna. Cela glumačka podela se dogovorila da se kriju od mene. Mrak je strašan i ja samo čujem kako se smeju i trče iz šteka u štek a ja ne znam gde su i samo vičem: "Okeeej ajde više moramo da počnemo sa probom!“ A oni samo trčkaraju, smeju se i svuda odzvanja eho.

Reklame

Lana, 26 godina, - radio voditeljka

Pošto radim kao radio novinarka i voditeljka, moja najčešća noćna mora tiče se komnikacije sa režijom na emitovanju. Ja sam izdvojena u studiju, i mogu ili da im dam znak rukom koji vide kroz staklo ili da upotrebim dugme za komunikaciju (što ne može baš uvek, tipa, kad sam u pola rečenice, a treba mi nešto hitno). Uobičajen znak za puštanje tonskog priloga je podizanje ruke, to znači da ja pričam nešto, onda podignem ruku, oni puste, ja najavim sledeći itd. Obično sanjam kako gledam u ljude u režiji i ne mogu da podignem ruku nikako, a sekunde protiču (sekunda je na radiju kao godina), i to tako teče, ja gledam minutažu na levom kompu, gledam njih i sve je nekako usporeno užasno, a ja ne mogu da im kažem da ne mogu da podignem ruku, za koju mi se čini da ima hiljadu kilograma. Užas.

Nikola, 38 godina - advokat

Advokati su uvek u lošem tripu da li su dostavili sve potrebne dokumente gde je uobičajno da se nakon sna u kome shvatiš da ti nešto fali, budiš u cik zore i prvi si pred sudom da proveriš da li je sva potrebna dokumentacija u predmetu. Drugi prilično loš san desio se u sudnici iz "Boljeg života", uspeo sam da osudim Gigu Popadića ali sam znao da će on da se izvuče preko plave koverte koja će završiti gde treba. Ipak, najgora noćna mora se dešava kada nakon što sam uspešno oslobodio klijenta, gledam scenu u kojoj ne učestvujem, u kojoj ga policija hapsi i on završava iza rešetaka. Užasan je taj osećaj kada vidiš kako osoba koja je proglašena nevinom završava u zatvoru a ti ništa ne možeš da učiniš povodom toga.

Uroš, 29 godina – bivši košarkaš

Kada treba da igram neku bitniju utakmicu pa danima razmisljam o njoj i naravno dođe mi i u snovima. Uglavnom dešavalo mi se da sanjam kako mnogo promašujem, izlaze mi lopte koje su već ušle iz obruča ili neka bitna lopta i ja osećam da imam snage i da sam dobro, ali u snu ne mogu da istrčim maksimalno. Kao da me nešto vuče i ne da mi da stignem do koša.

Suzana, 45 godina - TV i radio voditeljka

Moja noćna mora je vezana za radio. Stvar je u tome što su moji snovi užasno realni i osećaj koji imam dok sanjam strašno je intenzivan. Sanjala sam kako sam provela ceo dan spremajući košuljicu odnosno raspored za program koji treba da ide tog dana. Međutim kako sam krenula da vodim program meni su svi papiri ispali na pod a vrlo precizan rapsored bio je u potpunosti pomešan. Sat naravno otkucava. Ja se preznojavam i osećam neviđenu paniku. A što je najbolje od svega ja sam čula da se to stvarno dešavalo kolegama i one lepo uzmu, podignu papire sa poda i improvizuju. Za razliku od njih, meni to em dolazi u snove, em me užasno frustrira. Ti osećaji su toliko jaki da se često desi da budemo ljuti na nekoga zbog stvari koje su se desile u snu.