Pitam za druga

Koliko je gadno da se ne obrišeš kad nema toalet papira

Univerzalno pitanje kada se potroši sav tolet papir
8.4.19
toalet papir
Fotografija: Getty Images

Prvobitno objavljeno na Tonic

Nalaziš se na festivalu zbog koga se svakog juna na jedan dan zatvori čitava tvoja ulica. Sunce sija, rege bend je upravo ubacio publiku u blaženu atmosferu, a ti se vraćaš sa šanka, sa rukama punim plastičnih čaša piva za celu ekipu. Izgleda kao da u ovom trenutku ništa ne može da pođe po zlu. A onda osetiš krčanje u stomaku.

Kombinacija takosa sa seckanom govedinom, pomfrita od batata i gkvakamole sosa, i kafe sa bademom koju si pre sata sastavio na štandu sa hranom sada želi da izađe napolje. Izdržiš četiri minuta čekanja ispred reda toi-toija. Čim zatvoriš plastična vrata, smičeš pantalone, sedaš i olakšaš se. Doživljavaš jedan trenutak potpunog olakšanja, a onda primetiš da je rolna toalet papira potrošena. O, sranje – bukvalno.

Reklame

Bezi ikakve druge opcije, navlačiš svoj teksas šorts i vraćaš se kod svojih prijatelja, znajući u svom osramoćenom srcu da nisi štriklirao osnovnu stavku sa protokola za obuku za toalet, koji si završio u svojoj četvrtoj godini. Evo nevolja sa kojom ćeš se sada – ili možda nećeš – suočiti.

Koliko je loše ako se ne obrišeš?

Jedan gram fekalija može da sadrži 10 miliona virusa, jedan milion raznih oblika bakterija, hiljadu parazita, i stotinu jajašaca glista, prema Odeljenju za društvene i ekonomske poslove Ujedinjenih Nacija. I sada šetaš unaokolo sa svim tim mogućim pretnjama, koje su od sveta izdvojene jednim slojem teksas platna, i jednim tankim slojem gaća.

Fekalna tvar na tvojoj odeći i tvom telu može, ponekad i neprimetno, da se proširi po tvojim rukama, a onda i po celoj tvojoj okolini, pa čak i unutar organizma – jer se bacili često prenose preko jednostavnih činova, dok jedemo i pijemo.

"Po pitanju higijene, apsolutno je neprihvatljivo“ ne obrisati se, kaže Aron Glat, načelnik bolnice Saut Nasau Komjunitis, i portparol američkog Udruženja za infektivne bolesti. "Nađite nešto sa čime ćete se obrisati“, on preklinje. "Upotrebite vodu ili lišće. Učinite sve što možete“.
Situacija može da bude pogoršana tipom stolice koju ste imali, dodaje Filip M. Tierno, profesor mikrobiologije i patologije na Medicinskom fakultetu njujorškog Univerziteta. "Ako vam je stolica retka, može da se proširi dalje“, kaže Tierno. Prirodno, takav izmet natapa odeću i lakše probija barijeru do spoljnog sveta izvan vaših pantalona.

Rizik je veći po žene. Nečist anus je pozicioniran u opasnoj blizini vagine, što otvara ulaz za bakterije u mokraćne kanale, što može da dovede do infekcija urinarnog trakta.

Reklame

Ovo je jedan od razloga zašto Tierno preporučuje ljudima, a posebno ženama, da ako moraju da vrše nuždu na mestima koja nisu normalna, dobro opremljena kupatila, sa sobom obavezno imaju paket ubrusa i vlažne maramice na bazi alkohola. Drugim rečima, planirajte unapred ako idete na letnji festival koji se održava na udaljenom mestu, u prirodi, ili pored autoputa u ruralnoj oblasti.

Šta izmet nosi sa sobom?

Zbog toga što je fekalna materija telesna tvar, sve infektivne bolesti i bakterije koje neko ima u organizmu umešaju se nju do trenutka kada je spremna za napuštanje tela. Ešerijiha koli, crevna sterptokoka, paraziti dijareje i drugi bacili, u rasponu od onih koji samo smaraju, do onih koji su smrtonosni, prošireni su po celom izmetu. Norovirusi, vodeći uzrok bolesti i epidemija zbog zaražene hrane u SAD, nalaze se u utrobi.

Možda će vam neka uteha biti da znate da ako u bliskoj budućnosti budete imali pristupa tušu, onda ćete – globalno govoreći – imati sreće.

U svojoj knjizi iz 2008, Velika nužda: svet ljudskog otpada o kome se ne govori, i zašto je bitan, novinarka Rouz Džordž navodi statistike UN o tome da 2,6 milijardi ljudi nema pristupa sanitarijama. "Ne misli se na one koji nemaju toalet u svojoj kući, pa moraju da koriste javni… ili da imaju poljski WC, koji se prazni u prljavi odvod ili svinjac“, piše ona. Džordž misli da "četvoro od desetoro ljudi nemaju pristupa nikakvom zahodu, toaletu, kofi ili kutiji. Ničemu. Umesto toga, olakšavaju se pored železničkih šina i u šumama. Obavljaju to u kese, koje bacaju u uske uličice po favelama“

Javni problemi vezani za nedostatak sanitarija i odlaganje otpada mogu da budu zapanjujući. Bedne sanitarije, loša higijena i voda zagađena fekalijama mogu da prouzrokuju jednu od deset bolesti na svetu, prema istražiteljima Svetske zdravstvene organizacije koje ona citira.

Reklame

Kaka može da bude ozbiljan rizik, ali u oblastima sa razvijenijim sanitarijama i kanalizacionim sistemima, naši imuni sistemi vode neprekidnu bitku protiv baraže bacila (komparativno) nižeg nivoa, koji se šire preko fekalnih čestica, i naš imuni sistem obično pobedi.

Tako da ste s pravom uznemireni kada nema toalet papira, ali što se tiče svakodnevnog načina na koji se naša društva i naša tela bore protiv fekalnih čestica i bacila koje šire, faktor rizika je mali, iako neprijatan, kaže Tierno.

Koliko su rasprostranjene fekalne čestice?

"Mi, kao društvo, se kupamo u fekalijama“, kaže Tierno. "Ljudi peru ruke na neodgovarajući način, iako imaju pristupa kupatilima, i šire te čestice po drugim delovima tela“.

Nije teško izguglati neke članke koji otkrivaju da se fekalne čestice često mogu naći na stvarima kao što su prostirke za jogu, šoljice za kafu, drške kuhinjskih slavina. Kao što piše u jednoj staroj knjizi, svi kakimo, a to stvara određeni nivo smetnji od bakterija, sa kojima se različita društva i pojedinci bore sa različitim uspehom.

To znači da je par sati šetnje unaokolo neobrisan samo za jedan nivo veća neprijatnost od toga što su fekalije trajno i svakodneno skrivene na našim rukama i raznim površinama.

"To svakako iritira čoveka“, kaže Tierno. "Međutim, kao smetnja po javno zdravlje, to je ’sitnica’“, kaže on. Tvoje telo se već bori i obično dobije bitku protiv bacila i mkroba koji prate uobičajenu zarazu fekalijama, u razvijenom svetu sa relativno dobrim sanitarijama. Iako mali brabonjak nečiste kake koji se zadržao na telu intenzivira tu borbu, verovatno dobijamo i tu bitku.

Šanse za zarazu Ešerihijom koli ili norovirusima sa fekalne materije koja se širi na velikim javnim događajima još su manje, zato što "bolesni ljudi ostanu kod kuće“, kaže Tierno.

Ako ne možeš da se obrišeš zato što si na muzičkom festivalu, ili čistači na javnoj plaži zabušavaju na poslu, ili si krenuo na naporno pešačenje, a moraš da se olakšaš, to je svakako loše. Stolica je veliki prenosilac bolesti, i naša odvratnost prema njoj je opravdana. Zbog toga su vlažne i obične maramice sjajan dodatak svakoj ručnoj tašni, torbici, rancu ili džepu.

Ali u svetu gde tragovi fekalija nastavljaju da cirkulišu kao spamovi čestica u životnoj sredini, sat ili nešto vremena bez brisanja ti neće naškoditi. Samo što pre možeš otrči kod prijatelja koji živi najbliže, ili do toaleta prvog kafića – zato što sada svako može da uđe – i lepo zaperi svoje intimne delove tela.