FYI.

This story is over 5 years old.

deset pitanja

10 pitanja koja ste oduvek želeli da postavite nekome sa mizofonijom

„Počela sam da vičem na svoju mamu, zbog zvukova koje je pravila dok je žvakala sendvič.“
Deborah Seymus
Antwerp, BE

Tekst je prvobitno objavljen na VICE Holandija.

Niko ne voli zvuk glasnog žvakanja, ili kada neko srče tečnost, ili kada neprekidno šmrče, umesto da ustane, uzme maramicu i izduva nos kao odrastao čovek. Ali ljude sa retkim stanjem koje se zove „mizofonija“, određeni svakodnevni zvuci ne samo da nerviraju, već im izazivaju ekstremnu emotivnu reakciju i fizički bol; to je duboka mržnja prema bazičnim zvucima za koju se veruje da pogađa 6 posto stanovništva.

Reklame

Razgovarala sam sa Jel, 22, iz Genta, na istoku Belgije, koja mrzi zvuk žvakanja još od svoje pete godine, kada je zbog njega počela da viče na svoju mamu. Objasnila mi je kako je kada živiš sa mizofonijom, zašto je čips najgora hrana na svetu, i da li se ikada lečila zbog svog stanja.

VICE: Kada si shvatila da patiš od mizofonije?
Jel: Po rečima mojih roditelja, imala sam pet godina kada sam počela loše da reagujem na određene zvuke. Na primer, jednog jutra, pre odlaska u školu, počela sam da vičem na mamu zbog zvukova koje je pravila dok je žvakala sendvič. Nakon što sam se izvikala na nju, udarila sam pesnicom u zid, i otrčala gore u sobu i zaključala se. I to se nekako od tada nastavilo, pravo da ti kažem. Vikala bih na ljude, histerično bacala stvari unaokolo, ili jednostavno odbijala da jedem. Moji roditelji nisu mogli da shvate šta nije u redu sa mnom. Neko vreme su mislili da sam autistična, ali testovi su pokazali da nisam.

Koji zvuk žvakanja ti je bio najgori?
Iako i sama volim da ga jedem, najverovatnije je u pitanju čips. Jednostavno pravi veliku buku. Takođe mi je prilično grozno i da slušam druge kako jedu kokice. Osim toga, mislim da su ljudi koji srču supu ili pića poslati iz pakla da me kazne.

I kako onda reauješ kada čuješ da ljudi glasno žvaću?
Naravno da sam prestala da bacam stvari unaokolo, kao kada sam bila mlađa, ali ipak ne mogu a da se ne razljutim. Najlakši način da to opišem je kao da mi u glavi zazvoni alarm – natera me da poželim da što brže pobegnem sa mesta na kome sam. Ako je taj koji glasno žvaće neko koga poznajem, onda mu nešto kažem. Ali ako ga ne znam, ćutim, zato što shvatam da bi bilo pomalo nepristojno da se žalim na to kako neko drugi jede.

Reklame

Mrziš li zvuk sopstvenog žvakanja?
Ne kada jedem hranu kao što je čips, ali ipak mrzim kada žvaćem, a onda odjednom začujem škrgut sopstvene vilice. Većina ljudi to ne primećuje, ali meni je to užasno. U tom trenutku moram da prestanem da jedem.

Jesi li razmišljala o terapiji?
Ne, zato što radije ne bih previše razmišljala o mizofoniji. Za sada, tako je kako je, ali ko zna šta će biti ubuduće – možda mi glasno žvakanje za deset godina neće smetati.

Da li ti samo žvakanje ljudi smeta, ili ti smetaju i životinje?
Mrzim odvratni zvuk koji moj pas ispušta dok liže svoje genitalije. To je tako ogavno.

Postoje li mesta koje si sklona da izbegavaš, kao što su restorani?
Ne, mislim da bi bilo isuviše teško kada bih zauvek odustala od restorana. Ali neki su gori od drugih. Jedan restoran u koji više nikada neću otići je jedna pivnica u Antverpenu gde se jedu rebarca, i gde sam pre duže vremena bila sa svojim bivšim i sa roditeljima. Razumem da ostali gosti tu nisu mogli ništa, ali zvuci glodanja kostiju su me bacili u fras.

Radiš li nešto određeno što ti pomaže da to podneseš?
Kako starim, sve više razvijam tehniku bukvalnog mentalnog isključenja, kada je baš loše. Skoro kao da podignem psihološki zid između sebe i te osobe.

Postoje li i neki drugi zvuci koji su ti odvratni?
Grebanje noktima po školskoj tabli mi je prilično nepodnošljivo. Kao dete sam mrzela zvuk brisanja peškirom. Takođe sam mrzela i zvuk trljanja satenske pidžame, kao i somotskih pantalona. Srećom, sada sam veći deo toga prebolela.

Da li ti smeta zvuk oralnog seksa?
Najiskrenije, da – naročito prilikom seksa za jednu noć. Kada je samo seks u pitanju, trudim se da se fokusiram na male detalje oko sebe. Naravno, i dalje uživam u tome kada se momak trudi da doživim orgazam, ali ne toliko intenzivno. Ali to nije toliko loše kada sam zaista zaljubljena, zato što nisam fokusirana samo na seks, već i na sve ostale emocije koje kuljaju u meni.