Nada Popović Perišić: Ne studiraju samo bogata deca na privatnim fakultetima

Tokom završne godine studija na Fakultetu za medije i komunikacije (FMK) objavila sam tekst Zašto godišnje dajem 2100 evra? osvrćući se na benefite koje sam imala kao studentkinja privatnog fakulteta - od digitalizovanog sistema prijave ispita do prijateljskog odnosa sa profesorima.

Tekst je izazvao burne rekacije drugih studenata mahom sa državnih fakulteta - nazivali su me glupom plavušom, tatinom ćerkom, snobom. List "24 sata" objavio je tekst "Upisuju privatni fakultet i jer u WC-ima imaju toalet papir" referišući se na deo mog teksta u kome pominjem sanitarne uslove na fakultetu.

U panici da sam napravila problem fakultetu ovim tekstom, pozvala sam kancelariju dekanke objašnjavajući joj šta se desilo. Nada Popović Perišić tadašnja dekanka, danas predsednica FMK, odgovorila mi je da ne brinem, da je sve u redu i da je ona kao ministarka kulture tokom devedesetih godina naučila da su takve naizgled nebitne stvari, poput toaleta, često ogledalo same institucije.

Sedam godina kasnije nalazim se sa Nadom na konferenciji u organizaciji kabineta predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić Kreativna Srbija: budućnost je kreativna i pitam je da li se seća našeg razgovora i šta danas misli o važnosti uslova u kojima se obrazujemo i upijamo kulturu.

Nada Popović Perišić: Da bi jedna institucija mogla da obrazuje studente, mora da počne i od estetskih zahteva - to su između ostalog i higijenski zahtevi. Univerzitet ne služi samo da se steknu znanja, nego da zaista steknemo odnos prema životu, da naučimo šta je kultura u najširem smislu te reči.

VICE: Danas mnogi političari, među njima i nekadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, poseduju diplomu privatnog fakulteta za koju mnogi tvrde da je kupljena. Koliko je u našem društvu devalvirala vrednost tog papira?

Nada Popović Perišić: Odnos prema znanju i fakultetima i diplomi je kod nas pomeren. Ideja da na fakultetu stičete znanje zamenila se činjenicom da vam treba diploma i to se najčešće vezuje za privatne fakultete. Ja mislim obrnuto - ako vi plaćate, vi ste platili da steknete najbolje moguće znanje, a ne da biste dobili papir.

Veruje se da na privatnim fakultetima studiraju deca bogatih roditelja, kakva su vaša iskustva?

To nije tačno, bar ne na našem fakultetu. Naše istraživanje je pokazalo da deca bogatih roditelja studiraju u inostranstvu. Znam da deca teško dolaze do novca koji moraju da ulože u svoje školovanje jer imam uvid u to koliko puta se traži odlaganje plaćanja školarine. Mi na FKM dajemo skoro 50-60 stipendija za dobre đake i socijalno ugrožene studente.

Sa druge strane, studenti sa privatnih fakulteta nemaju iste uslove kao studenti sa državnih - pravo na stipendije, pravo na dom i ostale pogodnosti. Ta ravnopravnost mora da se uvede, jer svi plaćamo poreze ovoj državi - i studenti privatnih i državnh fakulteta, odnosno njihovi roditelji.

Da li postoji nešto što bi država Srbija mogla da uradi da bi učinila studiranje na privatnim fakultetima dostupnijim?

Da bi država uvela nova zanimanja mora da se okrene privatnim fakultetima kojima je dala licence i da ih obaveže da uvedu neke programe koji su potrebni državi i onda da naravno plati školovanje studentima za te studentske programe.

Tokom debate na kojoj ste učestovali "Važnost uključivanja kreativnosti u programe obrazovanja" pokušali ste da skrenete pažnju ministru prosvete Mladenu Šarčeviću na problem sa akreditacionom komisijom, kao članica akreditacije Naučno istraživačkog odbora.

Akreditaciona komisija treba da ispituje formalne uslove, da li mate profesore, da li oni imaju doktorate, radove, da li imate opremu da li imate broj časova koji je neophodan - ne treba da se meša u strukturu kurikuluma. Ona mora da bude elastična da bismo mogli da se prilagodimo promenama u svetu iz godine u godinu. Ako vi zahtevate od svakog fakulteta da ima iste nazive i iste predmete, vi ćete dobiti šest puta istu stvar. Dok se ne promeni nacionalni okvir kvalifikacija koji ne prepoznaje sva trenutno aktuelna zanimanja vi ne možete da pravite atraktivne programe.

Ne znamo čime ćete se sutra baviti - društva su mobilna i jako i brzo se menjaju i fakultet mora da prati to strukturom svojih programa.

Dok sam studirala, pisala sam dekanatu jer sam smatrala da imamo nedovoljno izbornih predmeta za smer novinarstvo i medijska produkcija. Vi ste zatim okupili nas studente, pitali nas kakvih predmeta bismo voleli da imamo više i uveli nove kurseve u kratkom roku. Zašto zastupate takvu vrstu prilagođavanja studentima?

Nema uspešne institcuje ako dva aktera ne učestvuju, u ovom slučaju profesori i studenti. Nije više znanje ono što je bilo - da postoji profesor koji sedi za katedrom i pokušava da vam ulije znanje u glavu. Znanje je zajednički put. Sugestije studenata su dragocene, vi ste mlađi, bolje percipirate svet oko sebe i znate šta su vaše potrebe. Obaveza profesora i rukovodioca fakulteta je da čuju studente i da iz godine u godinu menjaju programe shodno onome što studenti očekuju ili misle da treba da čuju - jer su platili za to.

U svetu u kome živimo gotovo je nezamislivo da nešto ne može da se obavi putem interneta, međutim, mnogi studenti i dalje čekaju u redovima kako bi prijavili ispite, upisali ocene.

Nada Popović Perišić: Na FMK smo digitalizovali naš sistem po ugledu na Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Bilo je teško ali to u mnogome olakšava komunikaciju između studenata i profesora i mislim da će to uskoro doći i na državne fakultete. Ono čemu se ja opirem je činjenica da postoji knjiga koju štampa profesor, jer je to stvar srednje škole. Studiranje je sedenje u biblioteci i čitanje velikog broja knjiga a ne jedne knjige.

Hvala vam na ovom razgovoru.