Ježenje je urođena reakcija za većinu ljudi. Bez obzira da li gledate zastrašujući film ili dobijate potresne vesti, to je uobičajen emocionalni odgovor na stimulanse. A sada, naučnici su napravili bazu podataka video uradaka, filmova, reklama i uopšte pokretnih slika koje imaju potencijal da vas naježe.
Grupa istraživača iz MIT Media Lab multidisciplinarnog centra za istraživanje mozga u Izraelu i Instituta za napredne studije svesti u Kaliforniji objavila je svoje nalaze početkom marta u časopisu Frontiers.
Videos by VICE
„Jeza je osećaj peckanja u kičmi koje doživljavamo kada smo duboko zaokupljeni muzikom ili filmovima“, rekao je Abhinandan Jain, vodeći autor studije, za Motherboard u mejlu. „Iako znamo da jeza stimuliše regione mozga povezane sa nagradom i emocijama, još uvek mnogo toga ne razumemo o vezi između tela i ovog moćnog osećaja i kako to iskustvo utiče na naš mozak”.
U studiji, istraživači su koristili ChillsDB%20in%20the%20US%20population.&text=Description-,ChillsDB%20is%20the%20first%20database%20of%20validated%20audiovisual%20stimuli%20eliciting,shivers)%20in%20the%20US%20population.), otvoreno skladište “potvrđenih” stimulansa koji izazivaju hladnoću, kao što su muzika, film i govor. Ovu bazu podataka kreirali su neki od istih istraživača koji su autori nove studije analiziranjem društvenih medija, tj. Jutjuba i Reddita.
U radu izdvajjua nekoliko ovih klipova koji će najverovatnije izazvati jezu kod gledalaca. Poslednja bitka između Indominusa Reksa, Tiranosaurusa Reksa i Velociraptora u filmu „Svet iz doba jure“ (2015). Video snimak „The Hanging Tree“ koji je napravio obožavalac za kompoziciju sa saundtreka za „Igre gladi“. Postoji čak i video snimak Diznijevih heroja koji je napravio obožavatelj koji pevaju na svojim maternjim jezicima, sa mešanim slikama njihovih priča. Jasno je da stimulansi koji izazivaju ježenje nisu uvek iste vrste.
Za novu studiju, istraživači su izabrali 50 najboljih video snimaka, i nasumično ih puštali grupi od preko 600 ljudi na platformi za kraudsorsing i onda procenili njihove emocionalne reakcije. Otkrili su da su učesnici koji su osetili jezu prijavili znatno više pozitivnih emocionalnih vrednosti i veće uzbuđenje tokom iskustva, u poređenju sa učesnicima koji nisu iskusili jezu.
„Ovo ukazuje na to da otelotvorena emocija jeze uzrokuje da učesnici doživljavaju stimuluse sa većim emocionalnim intenzitetom“, napisali su autori.
Autori veruju da razumevanje emocionalnih posledica jeze može pomoći u vođenju intervencija mentalnog zdravlja.
„Sposobnost stimulusa za jezu da izazovu pozitivnu emocionalnu valencu i veće uzbuđenje za isti stimulus bez obzira na prethodna emocionalna stanja može biti relevantna za intervencije u oblasti mentalnog zdravlja, npr. da utiče na negativno valentnu ruminaciju kod depresije ili negativnu afektivnu pristrasnost kod šizofreničara“, pišu autori. Oni takođe tvrde da kontrolisane manipulacije mogu biti korisne i za poremećaje raspoloženja kao što je depresija. Grupa takođe razvija uređaj za veštačko izazivanje emocija i istraživanje pratećih kognitivnih efekata.
„Trenutno istražujemo opciju da pojačamo jezu neuromodulacijom (ultrazvučne pulsacije niskog intenziteta) na Institutu za napredne studije svesti u Santa Monici“, napisao je Jain. „Razmatramo potencijal korišćenja jeze kao nove intervencije za depresiju ali pred nama je dug put. Ako bude donela efekte koje očekujemo u kliničkoj populaciji, nadamo se da ćemo ovu tehnologiju izneti na tržište kao novi oblik iskustva koje pomaže da se ljudi izvuku iz anhedonije i depresije i omogući im da ponovo pronađe smisao života.”