Odnos biznisa i LGBT zajednice u Srbiji: još je rano za partnerstvo
Fotografija: Ivan Dinić
nedelja ponosa

Odnos biznisa i LGBT zajednice u Srbiji: još je rano za partnerstvo

Parada ponosa Beograd je ove godine uputila 90 poziva kompanijama za podršku prajdu. Samo je 16 odgovorilo.
14.9.17

U Beogradu je u ponedeljak počela Nedelja ponosa. Parada ponosa je zakazana za nedelju 17. septembra. Program je dostupan na parada.rs

Pred i tokom „Prajd meseca", u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi, reklamne kampanje velikih brendova su u većoj ili manjoj meri usmerene prema slavljenju i afirmisanju LGBT populacije. To čak nije ni novi trend. Sada već davne 2007, Levi's je imao reklamu u kojoj su likovi bili gej muškarci. Ove godine, Koka-Kola je objavila spot u kome se cis sestra i gej brat trkaju po kući ko će pre da donese flašicu čistaču bazena. Ali te reklame nisu emitovane u Srbiji.

Iako se slučajevi diskriminacije na radnom mestu i dalje dešavaju, čini se da ona nije više tako akutan problem. U razgovorima sa LGBT osobama vrlo brzo dođete do zaključka da su njihova iskustva uglavnom pozitivna. Aleksandar Savić iz organizacije "Da se zna" kaže da je diskriminacija sa kojom se susretao uglavnom bila na smešnom nivou", da ga je jednom koleginica pitala kako to da ne zna da šiša kada je gej?"

Međutim, negativni primeri i dalje postoje. Jovanka Todorović iz Gayten-LGBT, jednog od organizatora „Nedelje ponosa" mi je pomenula slučaj gej osobe koja je u inostranoj kompaniji koja posluje u Beogradu bila izložena uznemiravanju zbog seksualne orjentacije, do te mere da da je to stvaralo pometnju u radu. Situacija je rešena otpuštenjem gej osobe.

Godišnji izveštaj Poverenice za zaštitu ravnopravnosti za 2016. godinu pokazuje da je odnos srpskog društva prema LGBT populaciji u tranziciji. Sa jedne strane, "četvrtina ispitanika (27%) ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu kolege, trećina (34%) ne želi da se s njima druži, polovina (47%) ne želi da LGBT osobe budu vaspitači njihove dece" ali istovremeno, "u većini ispitivanih kategorija dolazi do pada socijalne distance u odnosu na rezultate iz 2013. godine, naročito u pogledu prihvatanja braka i bliskog druženja s LGBT osobama. Tako je u odnosu na 2013. godinu neprihvatanje braka smanjeno za 19%, a neprihvatanje LGBT osobe za prijatelje za 12%, što je ohrabrujuće i predstavlja pomak u pogledu socijalizacije LGBT osoba u društvo" - stoji u izveštaju.

Zoki, viuealni umetnik, čije je pravo ime poznato redakciji, kaže da nikada nije bio izložen eksplicitnoj diskriminaciji, ali se ona pokazivala „na suptilnije načine."

- Po inerciji sam dobijao da radim poslove u kojima je preovladavala roze boja. Jedan od nadređenih se jednom prilikom raspitivao za moju seksualnost kod drugih kolega, nekako to pripisujem radoznalosti - priča mi on.

Ali to nije uticalo na njegovu sliku o sebi.

- Nikada nisam sam posumnjao da sam na neki način nenormalan ili pogrešan - uprkos užasnim situacijama i ljudima koje sam sretao koji su imali jak stav koji govori suprotno. U poslovnim okolnostima nisam nikada imao potrebu da diskutujem o svojim ljubavnim preferencama, čak i kada sam sarađivao sa drugim LGBT osobama - dodaje Zoki.

Ipak, nije bio baš raspoložen da govori pod pravim imenom. I to je razumljivo. Iako više ne postoji otvorena opasnost od nasilja - očekuje se da Parada ponosa prođe bez problema i ove godine, a i na događajima tokom Nedelje ponosa nije bilo incidenata - određeni stepen straha još uvek je prisutan.

A taj strah, čini se, postoji i u poslovnom svetu. Pre svega, u javnom odnosu prema LGBT populaciji i „Nedelji ponosa". Kontaktirali smo velike kompanije, većinom strane, koje su prisutne na srpskom tržištu. U advertajzing komunikaciji, uglavnom u zapadnom svetu, one podržavaju i afirmišu LGBT zajednicu. Međutim, to nije slučaj sa srpskim ograncima ovih kompanija.

Iz Majkrosofta nam je rečeno da je njihov stav povodom pitanja afirmacije LGBT populacije „jedinstven u celom svetu". Unutar kompanije, postoji grupa za resurse LGBT osoba, GLEAM, na čijoj internet strani, kompanija se predstavlja kao „rani šampiona različitosti, još od 1993". Međutim, iz ovdašnjeg ogranka Majkrosofta nam je rečeno da trenutno nisu u mogućnosti da razgovaraju o ovoj temi.

H&M u saradnji sa Civil Right Defenders prodaje narukvicu u duginim bojama u svim svojim prodavnicama u svetu. Celokupna zarada od prodaje je namenjen upravo toj nevladinoj organizaciji. Međutim, te narukvice su trenutno nedostupne u Srbiji, što smo i proverili u nekoliko prodavnica.

I pored nekoliko pokušaja da stupimo u kontakt sa ovom kompanijom, do trenutka objavljivanja teksta nismo dobile odgovore na pitanja.

Societe Generale banka je jedina kompanija koja nam je odgovorila. Sandra Babić, PR menadžer banke, napisala nam je da banka ima jedinstvenu politiku negovanja kulture ljudskih prava, samim tim i prava LGBT osoba."

Ovakva praksa banka je oličena i u ugovoru o radu sa zaposlenima, u kome je „navedena zabrana bilo kakvog vida diskriminacije prema polu, jeziku, rasi, boji kože, starosti, trudnoći, zdravstvenom stanju, nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, bračnom statusu, seksualnom opredeljenju, političkom ili drugom uverenju."

- LGBT osobe su za nas deo našeg poslovnog i društvenog ambijenta i kao takve ih bezrezervno prihvatamo - odgovor je Societe Generale banke.

Ipak, pitanje javne podrške LGBT zajednici kompanija i brendova je još uvek otvoreno. Aleksandar, koji učestvuje u organizaciji „Nedelje ponosa", kaže da kompanije misle da je i dalje malo riskantno javno podržavati LGBT zajednicu.

- Oni ne izlaze nama u susret, ili kada to rade, to bude vrlo, vrlo diskretno, jer se brinu da bi bili izloženi bojkotu. To je malo suludo, jer se ti bojkoti teško realizuju pošto ljudi uglavnom ne primećuju stvari koje im se ne dopadaju - kaže Aleksandar.

Jovanka dodaje da je Parada ponosa Beograd ove godine uputila 90 zahteva za podršku prajdu. Samo je 16 kompanija odgovorilo, među njima i medicinski centar Belmedic, koji je "pružio podršku u obliku saniteta za prajd šetnju."

- To nam je jasan parametar raspoloženja preduzeća da podrže različitost - kaže Jovanka.

Đorđe Trikoš, profesionalac u oblasti komunikacija, kaže za VICE da su razlozi zašto kompanije uglavnom javno ne afirmišu LGBT populaciju kompleksni. Za razliku od demokratski razvijenijih zemalja, gde su "korporacije počele da afirmišu seksualne manjine u trenutku kada je borba za prava LGBT uveliko bila deo političkog mejnstrima" u Srbiji to još uvek nije slučaj.

Iako je, na primer, menadžer u nekom od ogranaka velikih korporacija u Srbiji "u ličnom i profesionalnom životu verovatno izloženiji autovanim LGBT pojedincima nego ostatak stanovništva u Srbiji", čime je, " i vrednosno naklonjeniji", on ne oseća dovoljno samopouzdanja da donese odluku o tome.

- Ako uopšte i poseduje i motivaciju da je donese, jer njegovo ponašanje određuju komunikacijske norme podneblja u kojem živi i radi, a u Srbiji su one takve da značaj zastupanja vrednosti i prava specifičnih društvenih grupacija nije veliki - kaže Trikoš.

On, međutim, smatra da je ovakva politika pogrešna i da bi kompanije, u slučaju da javno postanu saveznici LGBT zajednice, u stvari videle više koristi nego štete.

- Homofobija u Srbiji je pre pasivna nego aktivna: ona više utiče na stepen samopouzdanja samih LGBT pojedinaca, nego što jasno uobličava protivljenje homofoba onim subjektima koji zastupaju prava LGBT populacije. Kao i mnogo što šta drugo u Srbiji – i homofobija je inertna - kaže on.

Trikoš smatra da bojkot proizvoda ili usluga korporacija, koje bi se i na lokalnom planu oglasile podrškom LGBT populaciji, ili ne bi bio održiv ili se uopšte ne bi ni desio.

- Ako uzmemo u obzir i da u samim ograncima korporacijama radi ne mali broj LGBT pojedinaca – što je uslovljeno i prirodno većem gravitiranjem seksualnih manjina ka globalnim kompanijama – transparentna podrška LGBT populaciji bi unapredila stepen poverenja unutar njih, što bi se odrazilo i na bolje poslovne rezultate. U tom kontekstu, mogli bismo da kažemo da bi čak donela više koristi - objašnjava.

Dakle, „kvaka 22". Brendovi čekaju da se promeni društvena klima da bi javno podržali LGBT zajednicu, zanemarujući činjenicu da se ta klima upravo i menja tako što velike institucije, poput biznis zajednice, uzmu aktivnu ulogu u njenom oblikovanju kroz sopstveni javni angažman.

Ipak, Goran Miletić, direktor Civil Rights Defendersa, veruje da će se stvari menjati na bolje.

- Očekujem da svetski brendovi i kompanije slede politiku promovisanja različitosti iz svojih matičnih zemalja, jer je to minimum koji mogu da urade - smatra on, čime bi se dala i podrška lokalnoj zajednici da se priključi ovakvoj odluci.

- Sasvim sam siguran da bi ih lokalne kompanije sledile, optimistično veruje Miletić.

Još na VICE.COM:

Svi VICE Srbija filmovi o LGBTQ zajednici

Koliko se u srednjim školama u Srbiji govori o LGBT zajednici

Roditelji koji su bezuslovno uz svoju LGBT decu u Srbiji