Sve što treba da znaš o 'piću posle posla'

Imao si naporan dan na poslu. Sve se sručilo na tebe i nisi podigao glavu. Čak ni to što si bio superproduktivan nije te spasilo od ostanka prekovremeno da bi završio nešto što u stvari nije ni trebalo da bude tvoj posao, ali tako je ispalo. Nervozan si, iscrpljen i ljut. Treba ti nešto da se "opustiš". Nameravaš da odeš kući i zakucaš na kauč uz neku treš seriju na Netfliksu koji plaćaš od plate koja nije dovoljno velika za količinu sranja sa kojima moraš svakodnevno da se suočavaš. Ali onda jedan od kolega pošalje poruku Vajberom da on i neki sa posla "idu na piće" i da treba da svratiš na putu kući.

U te tri reči se krije mnogo više opasnosti nego što mislite.

Vodi računa ko sve od kolega dolazi na piće. Ako postoji nešto iz prošlosti: neki sukob, zajeb oko toga ko je dobio unapređenje ili ne daj bože, neuzvraćene emocije, to će biti problem. Da, kada sednete, lagaćeš sebe da „da će biti okej" i verovaćeš u njihove laži „da pijemo samo jedno piće pa palimo" ali već posle treće ili četvrte ture stvari će početi da izbijaju na površinu, a već oko petog suze i vikanje za stolom će se međusobno smenjivati.

Igre za stolom nikada neće doneti ništa dobro. Bilo da njima određujete ko će platiti sledeću turu ili se igrate „istine ili izazova" ili „nikad nisam", to je put u pakao. Piće nikada nije samo piće jer ne postoji u vakumu. Ako pijete sa prijateljima iz srednje koje niste videli deset godina i nećete se videti narednih deset, izlivanje duše je podnošljivo pošto nema posledica. Ali sa ovim ljudima moraš da se vidiš opet sutra ili u ponedeljak ujutru. Šta god da saznate međusobno će biti izgovoreno ili (zlo)upotrebljeno ponovo. Pogotovu ako neko ko je zbog pijanstva izgubio igru „ko će da plati" puk'o pola plate u kafani.

Budi 100% siguran u to da ste na istoj frekvenciji, jer ako imaš oko trideset godina i minimum već deceniju alkoholičarskog iskustva iza sebe i video si sve što ima da se vidi i doživi već pedeset puta u krug, jedna stvar je sigurna — šema će da pukne. I to uglavnom loše. Jako loše. Vrlo jednostavno: čuli ste milion različitih priča o šemama na poslu koje su se završile katastrofalno. Čuli ste nekoliko priča o tome kako su se kolege smuvale, zaljubile i venčale (mada će se i to skoro sigurno završiti razvodom). Ono što nikada niste čuli je „dvoje koji rade zajedno su se jebali neko vreme, onda su prestali i nastavili da imaju produktivan profesionalni odnos".

Možda je najgora moguća varijanta da sve prođe super i da se divno provedete i da shvatiš da je piće mnogo bolji način opuštanja od Netfliksa. Jer onda stvar polako krene da eskalira. Jedan od glavnih razloga zašto ljudi postaju alkoholičari i zašto priče bivših alkoholičara ne šljakaju kao "upozorenje" je to što, čak ni u rekontrukciji svog puta, niko ne može da se seti "početka". A početak je baš upravo bezazleno piće posle posla. Jer to nije piće, nego je "opuštanje". Alkohol je sekundaran. Primarno je tračarenje, smejanje i druženje. Ali oni su dobri jer se podgrevaju alkoholom, iako ti veruješ da je u pitanju "šarm" i "bliskost" i "zajedničko iskustvo". Pa onda ta druženja postanu rutina. Postanu način funkcionisanja. Postaju fundamentalni deo svakog dana. Ostaje čak i kad promeniš posao i kolege. Šta god da se dešava, posle 4 počinješ da planiraš piće. I ideš na njega čak i kada svi u Vajber grupi ćute, osim tebe i još jednog kolege za koga se stalno zezate da je pijanac. E dok vas dvojica dogovarate gde ćete da pijete, ovi ostali u drugoj Vajber grupi zbijaju šale na vaš račun. Onda i taj posao promeniš ili izgubiš. Ili još gore, ti postaneš jedan od onih funkcionalnih alkoholičara koji mogu i da rade i da piju. Takvi nikada ne dodatku dno, tj. nikada se ne nađu u prilici da se izleče, nego umru u kancelraiji na stolici, a kada otvore tvoju fioku da je očiste, unutra nađu samo prazne flaše i pljoske.

U svakom slučaju, ako odeš na piće (ili deset) tokom radne nedelje i nisi funkcionalni alkoholičar, postoji mnogo dobra šansa da ujutru nećeš biti u stanju da odeš na posao. I da čak i ako kažeš "da te boli stomak" (što je tehnički tačno ali nije cela priča), čak i ako ti šef dozvoli, čak i ako radiš od kuće, čak i ako to bude produktivno, svi će na poslu znati šta je pravi razlog. I pričaće međusobno. I praviti fore. A ako si "blistao", možda češ i dobiti nadimak koji će te pratiti dokle god radiš tu, i svaki put kada usereš bilo šta, kolege će te ili podsiti "na ono kada su morali da ti uzmu ključeve od kola jer si na stolu napravio kolekciju prazniš čaša džin tonika".

Nikad, nikad, NIKAD ne ubeđuj sebe da to je u stvari "tim bilding". To rade samo alkoholičari kojima treba racionalizacija za svoju bolest. Na pićima posle posla "Tim" može da se razruši otkrivanjem intimnih tajni, pravljenjem zajedničkih grešaka ili pojedinačnim pokušajima muvanja koji se vrlo lako lako pretvore u seksualno uznemiravanje.

Plus, zašto bi hteo da se družiš sa ljudima sa posla? Ili ljudima uopšte? A ako baš hoćeš da piješ to možeš i kod kuće. Mada je i želja za tim verovatno znak alkoholoizma.

Još na VICE.COM:

Šta mešanje vutre i alkohola uradi tvom mozgu

Ljudi rangiraju alkoholna pića u Srbiji od najgoreg do najboljeg

Ultimativni sendvič za mamurluk