Ljudi iz Srbije o njihovim nesrećnim, astronomskim računima u romingu

- Zašto si to dopustio? Šta te je spopalo? – pitao me je ćale.

Razočarano je držao beli papir. Nije tako očajno držao parče papira još otkako sam imao četiri keca na tromesečju u prvom razredu srednje škole.

- Ne znam. Bio sam u Bugarskoj, zar to nije dovoljan razlog? – odgovorio sam.

Samo je odmahnuo glavom i izašao iz sobe.

Razumeo sam čoveka. Stvarno je imao puno pravo da se ljuti i bude razočaran kada njegov devetnaestogodišnji sin (tada bez mogućnosti sopstvenog prihodovanja) u romingu napravi račun od osam hiljada dinara. Nisam imao nikakvo opravdanje za takav kretenluk. To je bilo pre skoro deset godina. Još uvek nisam imao internet na telefonu, pa čovek pomisli da ne postoji način da se napravi toliko veliki račun.

Ili očigledno postoji, ukoliko ste idiot.

Znam samo da sam telefonirao. Nisam telefonirao svakodnevno, ali sam uvek ja bio taj koji je zvao, jer je osoba sa druge strane linije bila neviđena štekara. I eto, vratio se kući sa čestitkom iz Banskog koja me je koštala osam hiljada dinara.

Srećom, dugo vremena nisam napravio tako veliki račun (zapravo sve do prošlog meseca kada sam spičio šest i po hiljada), a još većom srećom nikada više nisam bio u Bugarskoj.

Iz razgovora sa ljudima sam shvatio da nisam jedina osoba koja je toliko neodgovrna prema svom telefončiću kada pređe granicu. Evo njihovih priča.

*Napomena: Kriterijum za očajnost priča meri se jedino visinom računa.

VICE: Ćao Nikola, da li si ikada napravio astronomski račun za telefon u romingu?

Nikola: Jesam i to dva puta.

Šta se desilo prvi put?

Snimao sam neki dokumentarni film u Albaniji, a službeni telefon nije radio u romingu. Zato sam sve morao da organizujem preko privatnog broja. Srećom, tadašnji poslodavac je imao razumevanja, pa mi je firma platila taj račun od nekoliko stotina evra.

A drugi put?

Bio sam na nekom putovanju po istočnoj Srbiji i kolima smo prolazili pored Dunava. Pošto sam se smarao u kolima, razgovarao sam telefonom sa devojkom sat i nešto. Tek kada sam završio razgovor, shvatio sam da mi je telefon uhvatio rumunsku mrežu i da sam sve vreme bio u romingu. Račun nije bio ogroman, ali je bio značajno veći od uobičajenog.

Koji od ta dva računa ti je teže pao?

Pa, logično ovaj drugi, jer sam njega morao sam da platim.

VICE: Ti baš koristiš pune kapacitete svog telefona?

Maša: Navučena sam na telefon i internet. U Beogradu potrošim oko 10 gigabajta preko telefona mesečno. Kada sam provalila da moj provajder pruža neke sigurne roming pakete, odmah sam se primila. Za oko 1000 dinara dobiješ dovoljno gigabajta da preživiš tih sedam dana. U ovom slučaju u Crnoj Gori.

Pa kako si onda uspela da napraviš račun u romingu?

Otišla sam ovaj put samo na vikend, ali nisam štedela. Uzela sam najbolji paket. Međutim, kako smo bili na reci Tari, na samoj granici sa Bosnom, mreža se non-stop šetala sa jednog operatera na drugog. Zaboravila sam da namestim manuelnu selekciju operatera. Srećom, brzo je stigao SMS u fazonu "nešto se čudno dešava sa vašim telefonom, jer trošite mnogo više nego ranije". Tako da sam skapirala šta se dešava i prekinula taj pakao kada je račun došao na nekih 7.000 dinara.

Pokušala sam da se žalim, ali kada su mi poslali listing - ispostavilo se da su u pravu. Platila sam ceo račun.

VICE: Koliko iznosi najveći račun za telefon koji si napravila?

Zorana: 27. 658 din za mesec dana.

Kako si uspela toliko da potrošiš?

To je bilo 2012. ili 2013. godine. Ne sećam se tačno. Kupila sam novu Nokiju preko Telenora, koja je bila nešto drugačija od onih prethodnih, mislim da je prva bila sa ekranom za dodir. Otputovali smo u Sunčev Breg na nekoliko meseci. Nisam znala da na telefonu treba posebno da se isključi opcija za apdejtovanje podataka. Sve u svemu, telefon je sam apdejtovao aplikacije, kačeći se na internet.

Pa šta si radila onda?

Majka je otišla da proveri kako može to da se reguliše, ali su joj rekli da jedino lično može da se piše prigovor, pa se tek onda razmatra, ali da u svakom slučaju mora da se plati. Tako da sam platila.

A telefon je prestao sam da apdejtuje aplikacije?

Jeste, ali zato što sam ga ugasila i držala tako naredna dva meseca, sve dok se nisam vratila u Srbiju.

VICE: Da li si svesno ili slučajno napravio veliki račun?

Dušan: Svesno. Pokvario mi se auto za koji sam imao garanciju, pa sam morao non-stop da zovem servis u Italiji i osiguravajuće društvo u Srbiji. Operater me je dok sam još bio na putu porukom obavestio da je račun neuobičajeno visok.

Koliki je bio račun?

Na kraju meseca je bio oko 15 hiljada.

Kapiram da si popizdeo. Pokvario ti se auto, još si nabio račun za telefon.

Zapravo za račun za telefon uopšte nisam brinuo. Sve što se desilo sa autom nije bila moja krivica, pa sam rešio da sve troškove naplatim od osiguravajućeg društva. Platili su račun za telefon i hotel u tom mestu u kom sam morao da prespavam kada se auto pokvario.

VICE: Koja je tvoja tužna priča?

Marijana: Bila sam u jednom gradu na severu Evrope i htela sam da ga iskusim u potpunosti, što je značilo da izađem na dejt sa nekim lokalcem. Ponuda na Tinderu je bila jako dobra, bilo je teško odabrati, pa sam izabrala po kriterijumu imena koje mi se najviše sviđa.

Pa ste imali seks preko žice?

Ne. Dejt sam ugovorila jako kasno, uspela sam da se snađem da odem peške do paba gde smo se našli, pa smo odlučiči da odemo do njega. Nije bilo baš najuspešnije. Kako god, pošto nisam planirala da odem do njega, nisam baš najbolje znala taj kraj, pa sam se rano ujutru izgubila. I pošto, debil, nisam znala da mogu Gugl mape da koristim i bez neta, uključila sam internet na kratko da vidim gde sam. To "kratko" koštalo me je 8.000 dinara tog meseca.

Pa dobro, makar je bilo iz ljubavi.

Ma da, baš.

Još na VICE.com:

Da li neke muškarce u Srbiji pogađa to što se nijedan vojni proizvod neće zvati po njima

Ljudi nam pričaju o najgorim letnjim šemama

Ljudi nam pričaju o najočajnijim stvarima koje su radili prilikom raskida