LGTBQ

Moj bivši je preživeo zlostavljanje – i zbog toga smo se rastali

„Opisao je našu kratku romansu kao fantaziju, ali meni je delovala veoma stvarno. Nije u pitanju bio deo strategije za prebrođivanje bolne prošlosti. U pitanju su bili datumi na kalendaru, osećaj sigurnosti, i onoga za šta sam mislio da je samo početak".
Ilustracija  LIA KANTROWITZ

Sve se promenilo posle jedne ispovesti.

Kada me je moj dečko posadio da razgovaramo, naša veza je bila u ranoj, najuzbudljivijoj fazi. Zabavljali smo se tek tri meseca, ali ja sam uhvatio sebe kako nestrpljivo čekam buduće prekretnice – da mogu da kažem da smo zajedno godinu dana, da nas moji prijatelji smatraju za par. Zaljubljivao sam se, iako još uvek nisam došao do tačke da to izgovorim.

Počeo je sa izvinjenjem zbog toga što se fizički udaljio od mene. Sedeli smo na barskim stolicama u jednom vinskom baru u Hels Kičenu, kolena su nam se blago dodirivala. Ovo je za mene bila novost: možda sam bio isuviše obuzet da bih to primetio pre te večeri. Ali onda sam se setio kada smo par sati ranije sedeli u mraku bioskopa, i kada sam mu neobavezno spustio ruku na kolena, kao u prvih par navrata kada smo išli u bioskop. On se ukočio, i nije uzvratio dodir, pa sam se ja povukao, pretpostavljajući da pažljivo gleda film. Setio sam se jednog nedeljnog jutra, kada je skočio iz kreveta da skuva kafu, i oklevao kada sam ga pozvao da se vrati u krevet da se mazimo.

Reklame

Njegov otpor prema dodiru nije imao nikakve veze sa mnom, rekao je; to mu se događalo i ranije. Tokom prethodnih nedelja, počeo je bezrazložno da pominje neke svoje bivše momke, što je bio pokazatelj nesigurnosti, na šta sam nameravao da mu ukažem. Te večeri mi je rekao da je njegova poslednja ozbiljna veza trajala više od godinu dana, dok nije došlo do prekretnice, kada više nije mogao da podnese da ga njegov bivši uopšte i dodirne.

Duboko je uzdahnuo i priznao mi: od osmog razreda, pa sve dok nije otišao na studije, zlostavljao ga je jedan blizak porodični prijatelj, stariji čovek koji je u međuvremenu preminuo. Njegovi roditelji nisu imali predstavu da se to događa; u kasnijem uzrastu se poverio bratu i sestri. Više od 20 godina kasnije, senka ovog nezamislivog zlostavljanja i dalje je bila nadvijena nad njim. Bila je evidentna u njegovoj potrebi da ima kontrolu u intimnim vezama, objasnio je, u njegovom instinktu da izbegava fizički kontakt, i u njegovom strahu da bilo koga pusti isuviše blizu sebe.

Osetio sam knedlu u grlu dok sam mu govorio da mi je žao, i da mi je drago što mi je to ispričao. Bio sam isuviše tup od šoka da bih osetio stvarnu težinu ovih vesti. Želeo sam da ga zagrlim, i bio sam skrhan zbog toga što bi mu to bilo neprijatno. Rekao mi je da je gledajući priču o nesrećnom detinjstvu Alison Bečdel osetio potrebu da mi se otvori. Već je zakazao prvi odlazak kod terapeuta za sledeći dan; i ranije je išao na terapiju, i bio je rešen da počne ponovo. Naša veza mu je delovala drugačije od prethodnih, objasnio je. Bilo je vreme da se suoči s prošloću, da bismo mogli da idemo dalje.

Reklame

Dok smo se vraćali kod mene smo se držali za ruke, i ja sam proveo besanu noć pored njega, dok su mi se misli rojile.

Naš susret je bio neka vrsta savremene bajke. Počelo je pre deset godina, na prepunom podijumu za igru u Čelsiju, bila je to ljubav za jednu noć sa zgodnim momkom koji nije iz grada. Kada se deset godina kasnije preselio u Njujork, i kada smo se uparili na Tinderu, imali smo osećaj da nas je sudbina ponovo spojila. Kao i večeri pre onoliko godina, on je napravio prvi korak – predloživši, nakon samo par sastanaka, da Novu godinu dočekamo zajedno, sami, a kasnije tog vikenda me je pitao šta mislim o tome da počnemo zvanično da se zabavljamo.

Iako mi je razum (i izrazi lica mojih prijatelja) govorio da idemo prebrzo, to je bila najbolja vrsta zabave. Ko bi odbio putovanje u Majami, gde me je pozvao na venčanje jednog prijatelja, samo par nedelja kasnije? Počeo je da iznosi planove za našu zajedničku budućnost, koji su bili i romantični i ubedljivi: planove za leto, odlazak u njegovu porodičnu kolibu u Mejnu. Kasnije sam shvatio da je to bio nivo entuzijazma koji je meni bio potreban da prebrodim svoj uobičajeni skepticizam, koji sam suzbio u tih prvih par meseci kada je naša fizička veza delovala u skladu sa emotivnom.

Kad mi je ispričao za zlostavljanje, dao mi je izlaz. Ako je ovo više od onoga na šta sam spreman, rekao je, treba da se osećam slobodnim da odem. Ali kakva bih ja to osoba bio kada bih oberučke prihvatio takvu ponudu i otišao? Obećao sam mu da nikuda neću otići.

Reklame

Prestali smo da upražnjavamo seks. Dogovorili smo se da on inicira bilo kakvu fizičku intimnost koja bi mu bila u redu. Znao sam da oseća krivicu, i pazio sam da ga ne pritiskam. Nekoliko večeri posle ispovesti, priznao mi je da želi da idemo još sporije. Upravo smo se vratili sa neke žurke, na kojoj sam sa zavišću gledao kao jedan moj prijatelj i njegov novi dečko nonšalantno jedan drugome pokazuju naklonost – ruka na krstima, ruka preko ramena – dok sam se ja opirao svakom porivu da činim to isto.

Kada smo došli kod mene, ja sam se presvukao u trenerku, pre nego što sam shvatio da je on u mraku seo na kauč, još uvek u cipelama. Pridružio sam mu se, ali nisam bio siguran da li treba da ga dodirnem, pa sam prekrstio ruke i blago ga dodirnuo po nozi. On je rekao da ne zna da li je u stanju ovo da radi, ali da želi da vidi kako će se stvari razvijati iz dana u dan. Želeo je da smanjimo viđanje na jednom nedeljno, i da prestanemo da podrazumevamo da ćemo posle svakog izlaska spavati u istom krevetu, čak i samo jedan pored drugog. Rekao je da je to ono što on radi, da se veoma brzo zbliži s nekim, a da ga onda odgurne od sebe.


Pogledajte VICE film Seks i invaliditet


Povremeno smo se mazili na kauču kao i ranije, ali umesto da me obgrli rukama, on ih je držao zgrčene na svojim grudima, sa laktovima na mojim leđima. Okrenuo bih se ka njemu na ulici kada bih osetio poriv da ga poljubim, a on bi mi dražesno okrenuo obraz. Možda mi je samo njegovo društvo dovoljno, pomislio sam. U našoj vezi je bilo toliko mnogo toga pored seksa.

Reklame

Ispričati nekome čitavu istinu mi je delovalo kao izdaja. Kada bi me ljudi pitali kako mi je u vezi, ja bih rekao da moj dečko ima klasičan strah od vezivanja, a detalje bih zadržao za sebe. Kada sam se konačno otvorio jednoj bliskoj prijateljici, ona me je podsetila da se nalazim u periodu u vezi kada većina parova ne skida ruke jedno s drugog. Ali možda je to bajka, pomislio sam, a ovo je stvarnost sa kojom moram da naučim da se nosim.

Pet meseci nakon što smo se povezali, seo sam preko puta njega u izlogu jednog uspavanog francuskog bistroa, i gledao u prolaznike, kada mi je on rekao da bi želeo da budemo prijatelji. Upravo smo proveli nedeljno jutro razgledajući izložbu pod nazivom Nedovršeno: misli ostavljene vidljivima u Met Brueru; čak i onako snužden sam prepoznao njegov poetski tajming. Sređujući svoju prošlost, potisnuo je romantična osećanja prema meni, rekao mi je. Koliko god da sam bio tužan što to čujem, naravno da sam znao da je pred nama mnogo posla sa emocijama.

Nisam znao kako da se osećam. Posle toliko mnogo pogrešnih početaka sa manje dostupnim muškarcima, bio sam spreman da se prepustim. Ali izgleda da sam se zaljubio u fatamorganu. Opisao je našu kratku romansu kao fantaziju, ali meni je delovala veoma stvarno. Nije u pitanju bio deo strategije za prebrođivanje bolne prošlosti. U pitanju su bili datumi na kalendaru, osećaj sigurnosti, i onoga za šta sam mislio da je samo početak.

Reklame

Stalno mi se vraćala pomisao da je on od početka imao kontrolu, baš kao što je i rekao da mora da ima. Ja sam se rado tome prepustio – godinama nisam bilo toliko srećan – ali takođe sam se osećao i namagarčeno. Ipak, bilo mi je teško da ga krivim za bilo šta što nam se dogodilo, zbog onoga što se njemu dogodilo pre toliko godina. Imam li uopšte prava da se osećam izmanipulisano? Izdato? Besno? Teško je nekoga ko je preživeo zlostavljanje kriviti za bilo kakvo ponašanje koje je posledica toga, čak i par decenija kasnije. On je tada bio samo dete, i ja ne mogu ni da počnem da zamišljam kroz šta je sve prošao.

Bilo mi je potrebno mnogo vremena da se pomirim s istinom: on je sada odrastao, a teško da sam ja prvi čovek koga je ubedio da ga vredi voleti, pre nego što se povukao i otišao, za sobom ostavljajući slomljeno srce. Kada je detaljno opisivao našu zajedničku budućnost, znajući da će najverovatnije otići pre toga, shvatio sam da je bio nesmotren. Njegova osećanja možda jesu bila iskrena, ali njihov intenzitet je bio nošen strahom od unutrašnjih demona za koje je znao da će se isprečiti između nas.

Nekoliko meseci kasnije, otišao je iz grada, i to mi je delovalo kao još jedna vrsta svršetka. Više nisam morao da brinem oko toga da li je duh tu, odmah iza ugla, i da se pitam da li bismo mogli da budemo prijatelji. I više nisam sanjario o potpunom neznancu vragolastog osmeha sa plesnog podijuma, koji je u gradu samo jedno veče.

Još na VICE.com

Kako je to kada neko u javnosti masturbira pred tobom

Skrivena epidemija: žene koje siluju muškarce

Toliko nisam imala pojma o zlostavljanju u vezi, da nisam ni znala da mi se to događa